Montaža
č
eli
č
nih konstrukcija
1. Kontrola i prijem
č
eli
č
ne konstrukcije u radionici.
Transport (drumski, železni
č
ki, vodeni, vazdušni).
Priprema montaže.
►
Pri izradi
č
eli
č
ne konstrukcije u radionici obavlja se, u
zavisnosti od njene vrste i zna
č
aja,
stalna
ili
povremena
kontrola
.
►
Kontrolu
po pravilu obavljaju ovlaš
ć
eni predstavnici
naru
č
ioca
u prisustvu ovlaš
ć
enih predstavnika
izvo
đ
a
č
a radova na izradi
č
eli
č
ne konstrukcije.
►
Prijem
č
eli
č
ne konstrukcije
se obavlja u radionici, po
pravilu, pre nanošenja zaštite od korozije.
►
Prijem konstrukcije u radionici obavljaju ovlaš
ć
eni
predstavnici
naru
č
ioca
,
izvo
đ
a
č
a radova na montaži
i
projektantske organizacije
u prisustvu ovlaš
ć
enih
predstavnika
izvo
đ
a
č
a radova na izradi
č
eli
č
ne
konstrukcije
.
Kontrola i prijem
č
eli
č
ne konstrukcije u radionici
Atest zavariva
č
a
Atest za aparat za zavarivanje
Atest za profile HEA 180
Atest za
č
eli
č
ne limove
Izveštaj o radiografskom ispitivanju su
č
eono zavarenih spojeva
Izveštaj o radiografskom ispitivanju su
č
eono zavarenih spojeva
►
Pri probnoj radioni
č
koj montaži kontrolišu se dimenzije i
oblik nadvišenja i priprema montažnih spojeva
č
eli
č
ne
konstrukcije.
►
Odstupanja mera i oblika
č
eli
č
ne konstrukcije
,
predvi
đ
enih u projektu, ne smeju prelaziti dopuštene
vrednosti iz odgovaraju
ć
ih tehni
č
kih propisa za
toleranciju mera i oblika nose
ć
ih konstrukcija, odnosno
vrednosti odre
đ
ene za pojedine vrste
č
eli
č
nih
konstrukcija.
►
U okviru probne montaže vrši se
obeležavanje
elemenata
č
eli
č
ne konstrukcije
na mestu montažnih
nastavka (obeležavaju se levi i desni montažni komad na
mestu suželjavanja kao i podvezice). Tako
đ
e se vrši i
razvrtanje (rajbovanje) rupa
tj. bušenje rupa za vijke na
definitivan pre
č
nik.
►
Posle izvršene kontrole konstrukcija se ponovo rastavlja
na delove, takvih dimenzija, koji se mogu
transportovati
.
►
Prednost
ovog postupka je bitno skra
ć
enje vremena
montaže konstrukcije na gradilištu jer nije neophodno da
se eventualne radioni
č
ke greške otklanjaju u gradilišnim
uslovima.
►
Nepovoljnost
je produženje vremena za izradu
konstrukcije u radionici, a tako
đ
e i vremensko
zauzimanje skupih delova prostora u radionici.
►
Posle probne montaže i prijema u radionici,
č
eli
č
na
konstrukcija se, po pravilu,
č
isti i zašti
ć
uje od korozije
.
►
Pre otpremanja na gradilište, elementi
č
eli
č
ne
konstrukcije se u radionci
obeležavaju
, a tako
đ
e se
odre
đ
uje i
ukupna transportna težina i dimenzije
svakog montažnog komada.
►
Pri transportovanju delova konstrukcije neophodno je da se ispoštuju
slede
ć
i
opšti principi
:
• Delove
č
eli
č
ne konstrukcije treba postavljati na transportno sredstvo
tako da ne do
đ
e do njihovog ošte
ć
enja ili gubljenja (npr. rešetkaste
veza
č
e treba postavljati u vertikalni položaj, štapove rešetkastih
konstrukcija u paletama, sitni spojni materijal u sanducima, itd.);
• Dimenzije montažnih komada zajedno sa transportnim sredstvom,
ne smeju da prevazilaze slobodne saobra
ć
ajne profile u
železni
č
kom, drumskom i vodenom transportu;
• Elemente pri transportu treba obezbediti od krivljenja i udara (npr.
pomeranja pri transportu železnicom) kao i od uticaja centrifugalnih
sila;
• Položaj delova
č
eli
č
ne konstrukcije pri transportu mora obezbe
đ
ivati
sigurnost lica koja rade na transportu;
• Delovi
č
eli
č
ne konstrukcije moraju se transportovati na na
č
in koji
isklju
č
uje preoptere
ć
enje konstrukcije, kao i ošte
ć
enje nanetih
sredstava antikorozione zaštite;
• Za transport, utovar i istovar motornim vozilima važe odredbe
propisa o zaštiti na radu pri prevozu, utovaru i istovaru tereta
motornim vozilima;
• Delovi
č
eli
č
ne konstrukcije za sklapanje u predmontaži ili za
montažu na objektu moraju se transportovati po redosledu koji
odgovara toku izvo
đ
enja radova na montaži.
►
Transportovanje elemenata
č
eli
č
ne konstrukcije može
se vršiti razli
č
itim transportnim sredstvima u zavisnosti
od mesnih uslova:
▪
železnicom,
▪
kamionima,
▪
brodovima,
▪
helikopterima).
Me
đ
unarodni tovarni profil
►
Kod duga
č
kih tereta mora se uzeti u obzir i uticaj krivina
na trasi železni
č
ke pruge.
►
Železni
č
ka teretna kola za transport
č
eli
č
nih konstrukcija
mogu biti:
▪
otvorena bilo sa visokim ili niskim stranicama ili
▪
plato-kola nosivosti do 42 t.
►
Tako
đ
e se mogu koristiti i
specijalna teretna kola
koritastog oblika nosivosti i do 240 t.
►
Duga
č
ki delovi konstrukcije mogu da se oslanjaju i na
više teretnih kola. Dozvoljene transportne dimenzije
elemenata konstrukcije zavise od vrste teretnih kola i
mogu se videti na slici.
►
Ukoliko nije mogu
ć
e ili nije pogodno da se
č
eli
č
na
konstrukcija transportuje železnicom onda se koristi
drumski transport
.
►
Elementi
č
eli
č
ne konstrukcije postavljaju se direktno na:
▪
tovarni sanduk ili platformu transportnih koamiona ili na
▪
teretne poluprikolice (trailers) ili prikolice (slika).
Drumski transport
Teret natovaren na platformu kamiona
Teret natovaren u tovarni sanduk kamiona
►
Ovakve specijalne teretne poluprikolice i prikolice imaju
nisko položenu transportnu površinu i veliki broj to
č
kova
na više osovina da bi pritisak to
č
kova na kolovoz bio što
manji. Osovine to
č
kova su me
đ
usobno povezane
polugom za izjedna
č
avanje opterešenja
.
►
Teretne poluprikolice sa ravnim transportnim platformama
imaju nosivost
15 do 80 t
.
Teretna poluprikolica
►
Specijalne koritaste teretne prikolice imaju nosivost i do
200 t
(slika).
►
Duga
č
ki elementi
č
eli
č
ne konstrukcije mogu se
transportovati i na specijalnim prikolicama sa punjenim
gumama (slika). Kao teglja
č
i se koriste specijalna jaka
vozila.
Koritaste teretne prikolice
Specijalne prikolice sa
punjenim gumama
►
Transport specijalnih vangabaritnih tereta
zahteva:
▪
prethodnu saglasnost saobra
ć
ajne milicije,
▪
specijalnu pratnju transportnog sredstva i
▪
ograni
č
enje saobra
ć
aja na komunikaciji koja je
predvi
đ
ena za transport.
Zbog ovoga, kada je god mogu
ć
e specijalni transport treba
izbegavati jer bitno pove
ć
ava cenu namontirane
konstrukcije. U takvim slu
č
ajevima neophodno je prethodno
ispitivanje transportne trase sa aspekta nosivosti i
optere
ć
enosti mostova, visina ispod prolaza i elektri
č
nih
provodnika itd.
►
Drumski saobra
ć
aj je sa aspekta energetskih troškova
približno
pet puta skuplji
od železni
č
kog, ali za razliku od
njega ne zahteva me
đ
uskladišta, fleksibilniji je i mnogo brži
od transporta železnicom, pa se zato obi
č
no i koristi za
udaljenosti do 200 km.
Specijalni transport sa vozilom u pratnji
Specijalna prikolica koju pokre
ć
u posebna
vozila (teglja
č
i)
Prolazak vangabaritnog transporta ispod
mosta
►
Vodeni transport se koristi u slu
č
ajevima kada se fabrika
za proizvodnju
č
eli
č
nih konstrukcija nalazi u neposrednoj
blizini pristaništa ili se može koristi u kombinaciji sa
železni
č
kim ili drumskim transportom.
►
Transport brodovima je
relativno jeftin
, ne odlu
č
uje
težina tereta ve
ć
iskoriš
ć
eni prostor, a nosivost broda je
po pravilu znatna. Uz ovo postoje
ć
e dizalice u
pristaništima su dovoljno efekasne za utovar i istovar.
►
Pri prekomorskom transportu mora da se obrati posebna
pažnja na
pove
ć
anu opasnost od dejstva korozije
, pa
se
č
eli
č
na konstrukcija mora na odgovaraju
ć
i na
č
in
zaštititi (npr. toplo cinkovanje).
►
Pri transportu
č
eli
č
nih konstrukcija brodom mogu se
koristiti i razli
č
ite vrste
kontejnera
(zatvoreni i otvoreni).
Najmanje unutrašnje mere standardnog kontejnera su
širina 2330 mm, visina 2350 mm i dužina 11998mm.
Vodeni transport
Prekookeanski
transport tereta
lagerovanog u
kontejnere
►
Montaža
č
eli
č
nih konstrukcija predstavlja samo jedan
segment kompleksnog procesa izgradnje gra
đ
evinskih
objekata za šta mora biti ura
đ
en detaljni
projekat
organizacije gra
đ
enja
.
►
Iz tog razloga
projekat organizacije montaže
mora biti
u potpunoj saglasnosti sa generalnim projektom
organizacije radova, pogotovu sa termin planom
izvršenja radova, a tako
đ
e treba vodoto ra
č
una i o
vremenu koriš
ć
enja privrednih objekata, razmeštaja
skladišta, koriš
ć
enja razvoda elektri
č
ne energije, itd.
Priprema montaže
►
Projekat organizacije montaže
, odnosno tehnologije
montaže predstavlja se u obliku opisa, skica, tabela,
šema, dijagrama ili druga
č
ije u kratkoj i preglednoj formi.
►
Njegova primena sledi uvek zajedno sa projektnim
podlogama, radioni
č
kim crtežima i specifikacijskim
listama.
►
Pri izradi
projekta tehnologije montaže
za neki objekat,
osim vrste konstrukcije mora se voditi ra
č
una i o
konkretnim uslovima kao što su tehni
č
ko-tehnološka
opremljenost izvo
đ
a
č
a montažerskih radova i položaj
gradilišta.
►
Investiciona tehni
č
ka dokumentacija objekata sa manjim i
tehni
č
ki jednostavnim
č
eli
č
nim konstrukcijama, umesto
projekta za montažu
č
eli
č
nih konstrukcija, mora najmanje
sadržati
tehni
č
ki opis montaže
č
eli
č
ne konstrukcije
.
►
Za izvo
đ
enje radova na montaži
č
eli
č
nih konstrukcija
investiciono-tehni
č
ka dokumentacija mora sadržati sve
geodetske podatke
koji odre
đ
uju položaj objekta u
prostoru (ose objekta ili pojedinih njegovih elemenata i
stalne ta
č
ke za odre
đ
ivanje visinskog položaja
konstrukcije).
►
Plan organizacije gradilišta
izra
đ
uje se na osnovu
situacije terena u neposrednoj blizini objekta, postoje
ć
ih
saobra
ć
ajnica i drugih javnih objekata i potreba u vezi sa
radovima na montaži
č
eli
č
nih konstrukcija.
►
Ako objekat izvode više izvo
đ
a
č
a njihovi planovi
organizacije gradilišta moraju biti sporazumno usaglašeni.
►
Plan organizacije gradilišta
mora da sadrži slede
ć
e podatke o:
1.vrsti, rasporedu i održavanju saobra
ć
ajnica za spoljni i
unutrašnji transport;
2.vrsti i mestu izvora energije potrebne za izvo
đ
enje radova
na montaži ili mestu i na
č
inu priklju
č
ka na postoje
ć
e izvore
energije;
3.na
č
inu razvo
đ
enja i položaju razvoda elektri
č
ne energije za
pogon mašina i osvetljenje, vazduha pod pritiskom, industrijske i
pija
ć
e vode i dr.;
4.rasporedu i veli
č
ini prostora za smeštaj elemenata
konstrukcije, opreme, alata i ostalog materijala;
5.na
č
inu transporta, istovara, utovara i pretovara delova
č
eli
č
ne konstrukcije, opreme i ostalog materijala;
6.vrsti i položaju dizalica i sredstava za transport, istovar,
utovar i pretovar;
7.rasporedu i veli
č
ini zgrada ili baraka za poslovne prostorije
izvo
đ
a
č
a i službe nadzora, za stanovanje i ishranu radnika,
sanitarne objekte, priru
č
ne racionice i magacine, nadstrešnice i dr.;
8.merama i sredstvima protivpožarne zaštite na gradilištu i
drugim merama zaštite lica na radu.
Č
eli
č
na konstrukcija uskladištena na mestu montaže
►
Delovi
č
eli
č
ne konstrukcije istovaruju se iz transportnih
sredstava dizalicama uz pomo
ć
č
eli
č
nih užadi
(sajli)
koja moraju biti ispitana (atestirana) i ozna
č
ena prema
nosivosti.
►
Na mestima oštrog preloma
č
eli
č
nih užadi podme
ć
u se
drveni podmeta
č
i
da ne bi došlo do ošte
ć
enja užadi ili
antikorozione zaštite.
►
Izuzetno za vešanje tereta umesto
č
eli
č
nih užadi mogu
da se upotrebe i
krute vešaljke od
č
eli
č
nih ravnih
traka sa okom
. Za usmeravanje podignutih delova
konstrukcije upotreblajvaju se užad od konpolje.
►
Projekat skele
mora da obuhvati sve pomo
ć
ne konstrukcije
kojima se obezbe
đ
uje privremeno podupiranje delova
č
eli
č
ne
konstrukcije za vreme montaže, kao i prostor i radna mesta
koji su potrebni za izvo
đ
enje radova na montaži.
►
Pri izradi projekta skele moraju se uzeti u obzir sve
mesne
prilike
koji uti
č
u na ispravan izbor stati
č
kog sistema skele i na
položaj skele.
►
Crteži skele
moraju biti izra
đ
eni u razmeri koja odgovara
vrsti konstrukcije skele, sa jasnim prikazom svih delova bitnih
za mo
ć
nošenja i stabilnost skele.
►
U projektu skele mora biti jasno prikazan
položaj skele u
odnosu na razli
č
ite saobra
ć
ajne veze
. Na mestima na
kojima se vrši saobra
ć
aj, delovi skele moraju se obezbediti
naro
č
itim osiguranjem.
►
Stati
č
ki prora
č
un skele
mora biti izra
đ
en u skladu sa
tehni
č
kim propisima i standardima koji važe za konstrukcije
od materijala od kog se izvodi skela. Koeficijent sigurnosti
skele na prevrtanje mora iznositi najmanje 1.5. Tehni
č
ki opis
skele mora sadržati na
č
in montaže, upotrebe i uklanjanja
skele.
►
Sve
prolaze i staze na skeli
po kojima se kre
ć
u i na kojima
radnici rade, izvo
đ
a
č
mora obezbediti tako da radnicima ne
preti nikakva opasnost od povreda pri radu ili od pada sa
skele kao i od rada mašina i dizalica.
►
Ako pri izovo
đ
enju montažnih radova postoji mogu
ć
nost
pada radnika, primeni
ć
e se, pored drugih mera, po potrebi i
vezivanje radnika
zaštitnim opasa
č
em i užetom
.
►
Radnici moraju biti zašti
ć
eni i od štetnog dejstva
isparavanja boja i gasova
i od drugih štetnih uticaja,
saglasno sa odredbama propisa o zaštiti na radu u
gra
đ
evinarstvu.
►
Za upotrebu dizalica, mašina i ure
đ
aja pri izvo
đ
enju radova
na montaži
č
eli
č
nih konstrukcija, važe odredbe
propisa o
zaštiti na radu sa dizalicama i propisa o zaštiti na radu u
gra
đ
evinarstvu.
►
Pripremni radovi za montažu
č
eli
č
ne konstrukcije
završavaju se protokolarnim
prijemom temelja
od
gra
đ
evinske radne organizacije izvo
đ
a
č
a fundamenata.
►
Prijem se vrši na osnovu
geodetskog snimka
položaja
temelja u osnovi, kao i njihovog visinskog položaja.
►
Tako
đ
e se kontroliše i preciznost položaja anker
zavrtnejva ili anker kutija.
►
Kontrolna geodetska merenja moraju obavljati za to
stru
č
na lica
, i to pomo
ć
u odgovaraju
ć
ih mernih
instrumenata.
►
Osim geodetskog premera neophodno je izvršiti i
detaljan
vizuelni pregled fundamenata
.
Montaža
č
eli
č
nih konstrukcija
2. Glavna sredstva za montažu (montažne igle, kranovi,
auto-dizalice, helikopteri).
Montažne igle razli
č
itih popre
č
nih preseka
Montažna igli vezana za postoje
ć
i objekat
Montaža antenskog stuba na zgradi
TPC Uš
ć
e.
►
Konstrukcija antenskog stuba na
zgradi TPC Uš
ć
e podignuta je na
krov zgrade uz pomo
ć
toranjskog
krana koji je neposredno nakon
toga demontiran.
►
Najteži komad stuba (pojasni štap
izme
đ
u dva montažna nastavka)
težine oko 300kg, kao i svi ostali
elementi montiranu su uz pomo
ć
jedne
igle
i jednog vitla na
elektri
č
ni pogon.
Derik kran sa rukom oslonjenom na
mestu oslanjanja stuba
Derik kran sa rukom oslonjenom na
stub krana
►
Pokretni derik kranovi
kre
ć
u se po koloseku i mogu se
okretati za 360°. Snabdeveni su protivtegom i kosim
osloncima pa tako otpada potreba za ukotvljavanjem
užadima. Na slici prikazan je jedan pokretni derik kran za
montažu teških
č
eli
č
nih konstrukcija.
Pokretni derik kran
Pokretni derik kran
Oslonac ruke i struba derik krana
sa prikazanim balastom
►
Toranjski kranovi se uglavnom upotrebljavaju za
montažu visokih gra
đ
evina (obi
č
no viših od 40.0 m). Kod
ovakvih kranova stub derik krana zamenjen je tornjem
na pokretnoj platformi koja se kre
ć
e po koloseku.
►
Generalno postoje
dve vrste toranjskih kranova
:
1.sa pomerljivom i
2.sa nepomerljivom horizontalnom rukom.
►
Kod prvog tipa toranjskih kranova ruka je zglobno
oslonjena pri vrhu tornja sa mogu
ć
noš
ć
u menjanja ugla
č
ime se obezbe
đ
uje razli
č
iti dohvat kuke. Sa druge
strane tornja postavljen je protivteg. Ovakvi toranjski
kranovi proizvode se sa
nosivostima od 7.5 do 75 t
.
Toranjski kranovi
►
Drugi tip toranjskih kranova je
sa nepomi
č
nom
horizontalnom rukom
po kojoj se kre
ć
e ma
č
ka, a u
produžetku sa druge strane tornja postavljen je protivteg.
Ovakvi toranjski kranovi su uglavnom pokretni uzduž
objekta (kre
ć
u se po postavljenim šinama).
►
Prema uslovima objekta ovakvi kranovi se mogu koristiti i
unutar objekta
(u liftovskom oknu) za zgrade visoke
spratnosti, ili
ukotvljeni uz zgradu
.
►
Kod pokretne varijante toranjskih kranova
visina dizanja
je do približno 60.0 m, a kod kranova ukotvljenih uz
zgradu do 100.0 m.
►
Nosivost
ovakvih kranova je maksimum 10 t pri
dohvatu ruke
od 16.0 m, a maksimalni dohvat ruke je
do 50.0 m pri
č
emu je maksimalna nosivost 2.5 t.
Toranjski kranovi sa ne
pomerljivom horizontalnom
rukom
►
Efikasnost upotrebe toranjskih kranova
je obezbedjena
samo pri ve
ć
oj težini nose
ć
e
č
eli
č
ne konstrukcije koju
treba montirati (
više od 1000 t
) i vreme koriš
ć
enja krana
ve
ć
e od 4 meseca
. U protivnom njegova primena nije
ekonomi
č
na jer ne postoji uravnoteženost izme
đ
u radova
na montaži i demontaži krana sa prednostima njegovog
koriš
ć
enja.
►
Da bi se eliminisao problem montaže i demontaže
toranjskih kranova razvijen je specijalan tip
(
samomontiraju
ć
i kran
) koji se potpuno automatizovano i
programirano montira.
►
Kran ima dva hidrauli
č
ka cilindra da bi pokreti dizanja stuba
i dizanja ruke bili nezavisni. Za montažu je potreban prostor
od samo 13.4 m
2
(dužina krana u fazi transporta), što je
mogu
ć
e u svih 360°. Otvaranje ruke po
č
inje kada se stub
izdigne na 8.0m. Vreme potrebno za montažu iznosi samo
11 minuta.
►
Konstrukcija ruke i stuba izvedena je od
č
eli
č
nih cevi, što
omogu
ć
ava transport krana u malom prostoru. Kran se
transportuje kao potpuno sklopljen na podvozu sa
pneumatskim to
č
kovima ili na poluprikolici. Mana ovakvih
kranova je relativno mala nosivost i dužina strele.
►
Zbog svoje izuzetne pokretljivosti i tehni
č
kih karakteristika
auto-dizalice imaju najve
ć
u primenu pri montaži nose
ć
ih
č
eli
č
nih konstrukcija.
►
Auto-dizalice
manje nosivosti
i sa kra
ć
om rukom pomeraju
se po komunikaciji bez problema i mogu se koristiti za
manje obime radova sa
č
estim premeštanjem.
►
Dizalice
ve
ć
e nosivosti
su ve
ć
e težine i nije uvek pogodno
č
esto menjati njihov položaj, ukoliko treba efikasno da bude
iskoriš
ć
ena.
►
Fiksiranje auto-dizalice postiže se
hidrauli
č
ki izbacivanjem
oslonaca (stabilizatorima)
koji obezbe
đ
uju horizontalni
položaj obrtne platforme. Za teške auto-dizalice radne
površne moraju biti dobro nabijene.
Izbacivanje
teleskopske ruke je tako
đ
e hidrauli
č
ki
.
Autodizalice
Autodizalica i izvod iz kataloga
Autodizalice velike nosivosti
(i do 1000t)
Autodizalica postavljena na
stabilizatore
►
Dizalice-guseni
č
ari predvi
đ
ene su za gradilišta gde auto-
dizalice ne mogu da funkcionišu iz razloga male
nosivosti zemljišta. Njihov transport na gradilište vrši se
pomo
ć
u teglja
č
a i prikolica.
►
Kao primer ovog tipa dizalica može se navesti dizalica
Demag CC 1200
nosivosti 250 t
pri dohvatu ruke od 6.0
m i visini dizanja 12.0 m.
►
Pri maksimalnoj visini dizanja 78.0 m i maksimalnom
dohvatu ruke od 70.0 m, još uvek podiže 5.2 t.
►
Težina dizalice sa protivtegom iznosi 212 t.
Dizalice guseni
č
ari
Dizalica guseni
č
ar DEMAG
CC1200
►
Postoje i portalne dizalice koje se same podižu nosivosti
5 do 50 t. Posebni tip portalnih dizalica je samopokretni
PD 110 sa pneumatskim to
č
kovima i nosivoš
ć
u od 11 t.
Portalna dizalica sa pneumatskim to
č
kovima
Portalna dizalica
sa pneumatskim
to
č
kovima
►
Železni
č
ke dizalice za montaže u zgradarstvu ne dolaze
u obzir. Izuzetno mogu da budu iskoriš
ć
ene za utovar
č
eli
č
ne konstrukcije pri železni
č
kom transportu.
Železni
č
ke dizalice
Kabl kranovi
►
Kabl kranovi se za montažu
č
eli
č
nih konstrukcija u
zgradarstvu koriste samo tada kada su ve
ć
postavljeni i
koriste se za druge namene. Tako npr. pri izgradnji
brana mogu se upotrebiti i za montažu
č
eli
č
ne
konstrukciej mašinske zgrade.
►
Transportovanje i montaža helikopterima koristi se
izuzetno retko i to samo u nepristupa
č
nim krajevima.
►
Za pristajanje i za poletanje mora da se izgradi
č
vrsta
površina.
►
Dozvoljena uzletna težina koju helikopter može da
podigne zavisi od:
1.konstruktivnih karakteristika izabranog tipa,
2.od autmosferskog pritiska,
3.nadmorske visine odredišta, temperature i
4.vlažnosti vazduha.
Helikopteri
►
Tehni
č
ke mogu
ć
nosti nekoliko transportnih helikoptera
proizvedenih u SSSR-u prikazane su u Tabeli.
Tehni
č
ke karakteristike nekih tipova helikoptera
Mi 6
Mi 4
Mi 2
Transport i montaža konstrukcije uz pomo
ć
helikoptera
