Knjigovodstveno evidentiranje komisionih poslova
1.
Osnovne karakteristike i subjekti komisionih poslova
Komisioni poslovi predstavljaju oblik posredničkih poslova i obavljaju se u svoje
ime a za tuđi račun. Preduzeće koje u svoje ime a za tuđi račun zaključuje ugovor o
komisionom poslu i obavlja komisioni posao naziva se komisionar; preduzeće za čiji
račun komisionarsior obavlja ugovoreni posao naziva se komitent. Prema tome,
komitent izdaje nalog ( tzv. komisioni nalog ) ili sklapa ugovor sa komisionarom za
obavljanje konkretnog posla za račun nalogodavca (komitenta). Pri izvršenju
komisionog naloga ( naloga koji komitent daje komisionaru da za njegov račun obavi
neki posao ) komisionar je obavezan da se shodno odredbama ugovora o
komisonom poslu, pridržava komitentovih uputstava i instrukcija. Za komisionara
komitentova uputstva mogu biti imperativna, izričita ili obavezujuća (komisionar ih
mora striktno respektovati) i indikativna ili fakultativna (komisionar može i mora od
njih da odstupi kada je to po njegovom mišljenju u interesu komitenta).
U oblasti robnog prometa, pravo na komisione poslove imaju samo ona
preduzeća koja su registrovana (upisana u sudski registar) za obavljanje komisionih
poslova. Pri tome, nosioci komisionih poslova mogu biti spoljnotrgovinska
preduzeća i trgovinska preduzeća koja se bave poslovima unutrašnjeg prometa.
Već na bazi ovih načelnih napomena o suštini komisionih poslova očigledno je
da oni imaju niz specifičnosti u odnosu na ostale specijalne poslove.
Najvažnije karakteristike komisionih poslova su:
Prvo, pravna osnova za obavljanje komisionog posla je sklopljeni ugovor o
komisionom poslu kojim se regulišu poslovni odnosi između ugovornih potpisnika,
tj. komisionara i komitenta. Najvažnije ugovorne odredbe u_svakom slučaju su: (a)
predmet ugovora (komisiona nabavka ili komisiona prodaja), (b) vrsta, količina,
kvalitet i cena robe, (c) visina komisionarove provizije, (d) uslovi plaćanja, (e) rok
izvršenja komisionog posla, (f) tretman troškova komisionog poslovanja i (g)
postupak i vreme sastavljanja defniitivnog obračuna o obavljenom komisionom
poslu.
Drugo, ukoliko se dogodi da komisionar pri obavljanju komisionog posla ostvari
povoljniju cenu od ugovorene cene ukupna razlika u ceni, po pravilu, pripada
komitentu. Jer, da se podsetimo, komisioni poslovi se realizuju u svoje ime ali za tuđi
2
Knjigovodstveno evidentiranje komisionih poslova
Pored izloženih osnovnih karakteristika komisionih poslova u narednim izla-
ganjima ćemo izneti još neke specifičnosti osnovnih oblika komisionih poslova koji
se javljaju u oblasti robnog prometa – to su poslovi komisione nabavke robe i poslovi
komisione prodaje robe.
2.1.
Komisiona nabavka robe
Komisiona nabavka ili kupovina robe predstavlja osnovni oblik komisionih
poslova u kome komisionar na bazi sklopljenog ugovora sa komitentnom nabavlja
(kupuje) određenu robu u svoje ime, a po nalogu i za račun svog komitenta. U ugo-
voru o komisionoj nabavci robe regulišu se poslovni odnosi između komisionara i
komitenta - (a) vrsta, količina, kvalitet i limitirana nabavna cena robe, (b) visina
komisionarove provizije, (c) uslovi i način plaćanja, (d) rok izvršenja komisione na-
bavke robe, (e) tretman troškova komisione nabavke robe, (f) postupak i vreme sa-
stavljanja konačnog obračuna između komisionara i komitenta o obavljenoj komi-
sionoj nabavci robe i sl.
Ugovorena limitirana nabavna cena robe je maksimalna nabavna cena po kojoj
komisionar može da kupi ugovorenu robu za potrebe komitenta. Naravno, stvarna
nabavna cena robe može biti i niža na to je ponekad komisionar i stimulisan ukoliko
u ugovoru o komisionoj nabavci postoji klauzula prema kojoj komisionar participira
u ostvarenoj razlici u ceni (razlika između ugovorene i niže stvarne nabavne cene
robe) uz ispunjenje ostalih odredbi ugovora o komisionoj nabavci ili kupovini robe.
Visina komisionarove provizije i postupak njenog identifikovanja se preciziraju
konkretnim ugovorom o komisionoj nabavci robe. Međutim, može se reći da se
obično komisionarova provizija utvrđuje primenom ugovorenog procenta na
vrednost obavljenog posla, tj. na ostvarenu nabavnu vrednost kupljene robe
(fakturna vrednost robe uvećana za zavisne troškove komisione nabavke robe koje
komisionaru, shodno odredbama odnosnog ugovora, priznaje i refundira ili pokriva
komitent).
Uslovi i način plaćanja komitenta komisionaru se, takođe, definišu ugovorom o
komisionoj nabavci robe. Ali, po pravilu, komitent preko tekućeg računa komisi-
onaru doznačuje potrebna novčana sredstva za finansiranje nabavke robe koja je
predmet ugovora (prema tome za te potrebe komisionar dobija avans od komitenta).
Po obavljenom komisionom poslu sastavlja se definitivni obračun između
komisionara i komitenta o realizovanoj komisionoj nabavci robe koji služi kao baza
4
Knjigovodstveno evidentiranje komisionih poslova
da komitent isplati ugovorenu komisionu proviziju i refundira, takođe, ugovorom
određene troškove komisione nabavke robe.
Sagledacemo evidenciju komisione nabavke robe sa stanovišta komisionara ali i
sa stanovišta komitenta na jednostavnim primerima. Poslovne promene koje se u
knjigovodstvu komisionara evidentiraju su :
nabavka robe za račun komitenta, vodedi računa o nabavnim cenama iz
ugovora,
predaja robe komitentu sa obračunom a obračun je zapravo faktura u kojoj
komisionar iskazuje nabavnu vrednost za koju je nabavio robu i proviziju na
koju ima pravo po ugovoru,
naplata potraživanja od komisionara
Poslovne promene koje se u knjigovodstvu komitenta evidentiraju tj knjiže su :
prijem robe i obračuna tj fakture od komisionara,
isplata obaveze prema komisionaru
2.2.
Komisiona prodaja robe
Komisiona prodaja robe predstavlja takođe osnovni oblik komisionih poslova u
kome komisionar na osnovu sklopljenog ugovora sa komitentom prodaje
komitentovu robu u svoje ime a po nalogu i za račun svog komitenta. Ugovorom o
komisionoj prodaji robe se definišu poslovni odnosi između ugovornih strana (komi-
sionara i komitenta), i to: (a) vrsta, količina, kvalitet i limitirana prodajna cena robe,
(b) visina komisionarove provizije (redovne i dodatne ili del credere), (c) uslovi i
način isplate komitentu od strane komisionara, (d) tretman troškova komisione
prodaje robe, (e) postupak i vreme sastavljanja konačnog obračuna između komisi-
onara i komitenta o obavljenoj komisionoj prodaji komitentove robe i si.
Ugovorena prodajna cena robe je minimalna prodajna cena po kojoj komisionar
srme da proda ugovorenu komitentovu robu. Posebnom ugovornom klauzulom
komisionar je obično stimulisan da proda komitentovu robu po prodajnoj ceni koja
je viša od ugovorene prodajne cene. Taj stimulans se objektivira komisionarovim
pravom da participira u ostvarenoj razlici u ceni (razlika između ugovorene i više
prodajne cene komitentove robe). Međutim, ukoliko se takva klauzula ne nalazi u
ugovoru o komisionoj prodaji robe eventualno ostvarena razlika u ceni u potpunosti
pripada komitentu - jer komisioni posao je obavljen za njegov račun.
5
Knjigovodstveno evidentiranje komisionih poslova
slanje računa komisionaru - naplata potraživanja od komisionara
3.
Knjigovodstveno evidentiranje komisionih poslova
U odnosu na redovne trgovinske poslove (nabavka robe radi prodaje i prodaja
nabavljene robe u svoje ime i za svoj račun) komisioni poslovi imaju niz specifičnosi.
Bez obzira na vrstu bitno je da se oni realizuju u sledecim etapama: (a) zaključenje
ugovora o komisionom poslu kojim se definišu uslovi izvršenja konkretnog
komisionog posla, tj. identifikuju prava i obaveze ugovornih potpisnika -
komisionara i komitenta, (b) realizacija konkretnog komisionog posla i (c) obračun
između komisionara i komitenta o obavljenom komisionom poslu (taj obračun može
biti periodičan ili privremen i konačan ili definitivan).
Specifičnosti komisionih poslova, sa jedne strane, i neophodnost sastavljanja
obračuna između komisionara i komitenta, sa druge strane, stvaraju potrebu poseb-
nog (izdvojenog) evidentiranja komisionih poslova i to kako u knjigovodstvu komi-
sionara tako i u knjigovodstvu komitenta. Za te potrebe služi tzv. komisiono knji-
govodstvo kao izdvojeni deo finansijskog (globalnog) knjigovodstva komisionara i
komitenta. Komisiono knjigovodstvo komisionara i komitenta sadrži podatke o sta-
nju i kretanju komisione robe i podatke o pravno-ekonomskim odnosima između
komisionara i komitenta.
Međutim, knjiženja koja se javljaju u knjigovodstvu komisionara u vezi sa
konkretnim komisionim poslom se značajno razlikuju od odgovarajućih knjiženja u
knjigovodstvu komitenta. Komisionar u svom knjigovodstvu mora da izdvoji ko-
misionu, tj. komitentovu robu od sopstvene robe (ako je ima), budući da komisiona
roba u svakom trenutku dok traje komisioni posao ostaje vlasništvo i imovina ko-
mitenta, a ne komisionara. Pored toga, sva potraživanja i obaveze u odnosu na
komitente komisionar u svom knjigovodstvu evidentira izdvojeno od ostalih potraži-
vanja i obaveza (koji eventualno potiču iz redovnog trgovinskog poslovanja)
7
