Смер: Инжењерски менаџмент
Предмет: Материјали
Лом и механика лома
-семинарски рад-
Професор: Др Бранка Јордовић Студенти:
Асистент: Боривоје Недељковић
Лом и механика лома
1. Увод
Лом материјала је природна појава. Јавља се у процесу пластичне деформације, и
углавном код материјала који су еластичнији и могу дуже да издрже дејство силе на његову
површину. Сам процес пластичне деформације тече тако да прво долази до деформације
основних својстава материјала, све док атоми унутар материјала не крену да теку једни преко
других. То представља почетак пластичне деформације, после чега је само питање времена
када ће доћи до лома, односно пуцања материјала.
Лом у природи је јако честа појава, пошто имамо деловање различитих сила свуда око
нас. Опште су познати примери лома великих бродова, грађевина, које су за собом повукле
последице. Појава лома је свакако једна неизбежна ствар. Сам процес лома тече постепено, уз
повећање дејства силе и других фактора. У наставку рада ми ћемо се бавити самим појмом
лома материјала, тиме шта уопште доводи до лома, основним врстама лома, пукотина и
другим специфичностима.
3
Лом и механика лома
2. Појам лома
Лом материјала се може одредити као макроскопско раздвајање материјала, које
доводи до губитка носивости чврстог тела. Узрок лома је физикалан, а настаје деловањем
напрезања које разара атомску или молекулску везу, те се на тај начин ствара нова слободна
површина. Ломом материјала се бави механика лома.
Макроскопски и микроскопски лом материјала може бити жилав или крт. Код
макроскопски жилавог лoма у близини места прелома присутна је пластична деформација,
док код кртог прелома она изостаје. У микроразмерама код материјала са кристалном
структуром лом може бити транскристални и интеркристални. Интеркристални лом се шири
кроз кристално зрно, а може бити жилав и крт. Код жилавог транскристалног лома присутна
су, на преломној површини удубљења настала пластичном деформацијом. Стога се такав лом
назива јамичасти лом.
Интеркристални лом напредује дуж граница зрна и увек је крт лом. По изгледу је
сличан транскристалном лому, јер се преломна површина састоји од микроглатких равни које
су у овом случају границе кристалних зрна. У макро размерама лом од умора материјала
увек је претежно крт, тј. без пластичне деформације машинског дела у околини преломне
провршине.
2.1.Модели настајања пукотина
Најприхваћенији модели настајања пукотина су:
Griffithov модел пукотина
Irwinov модел пукотина
Модел теорије дислокација.
2.1.1. Griffithov модел пукотина
Alan Arnold Griffith (13. јун 1893. – 13. октобар 1963.
слика 1.), енглески инжењер који је поставио критеријум за
идеално крти лом идеално кртог материјала још 1920.
године. Ова теорија темељи се на енергетској хипотези лома.
Полази од претпоставке да је ломна чврстоћа ограничена
постојањем почетне пукотине у материјалу.
4
