Sportsko tržište: Reklame i sponzorstvo u svetu
Универзитет у Нишу
Факултет спорта и физичког васпитања
Основне академске студије
Семинарски рад:
Социологија са социологијом спорта
- Спортско тржиште: реклама и спонзорство
у спорту –
Ментор: Др Данијела Здравковић
Студент: Драган Радиновић, 7258
25. децембар 2014. Ниш
2
У В О Д
Веза између спорта и економије није никад озбиљно доведена у питање, мада
се карактер те везе мењао.
Данас романтичарски звучи слоган да је новац нешто саможиво и прљаво, што
разара здраво и племенито ткиво спорта. Раније се желело представити да су свет новца
и свет спорта суште супротности. Крај ХХ века означио је дефинитивно здруживање
спорта и новца који су почели да братиме немогућности. Пре тога спорт и новац,
речено метафорички, били су ,,тек верени“. Држава, локална друштва и спортски
покрет, на добровољној основи преузимају руковођење спортом; с друге стране,
трговци производе и продају спортске реквизите, чија је економска вредност још увек
ниска. У друштву, у коме све више влада економска логика, спорт је, још
увек,љубоморно чувао поље игре. Данас је спорт постао златни кавез изниса. Прожет
новцем, понекад се срозава до моралног банкрота; упрегнут у политичке пројекте,
зауздан разлозима државног престижа, са муком брани игру као свој темељ. Зато
савремени савез између спорта и новца не би смео да се претвори у највулгарнији
вашарски комерцијализам. Међути, често се не прави елементарна разлика између
спорта, с једне стране, и циркуског вашаришта с друге, које фаворизује, пре свега,
спортове са високим степеном ризика по живот.
Данас, на крају једног века ,,спортизације“ наговештен је менаџер модерног
доба; економија се домогла спорта, али је спорт, с друге стране, прокрчио пут
економији. На делу је логика профита у свом чистом облику која постаје основ
регулисања односа у спорту. Наступило је време ,,специјалиста“ који се професионално
баве ,,прављењем пара“ у спорту. Спорт тако постаје веома уносан посао, који
појединцима, клубовима и фирмама доноси огромну добит.
Бизнис све више постаје начин живота и стила понашања. Процес
култивисања бизниса и спонзорства у спорту одвија се убрзано, јер је видљеива
атрактивност спорта који постаје све више примеран живот савременог човека.
Сви наведени процеси су утицали да се веза између спорта и бизниса чвршће и
утемељује. Као што је већ запажено, спорт је крчио пут, а тек много касније новац ће
обезбедити одговарајуће институције за себе, међу којима је најзначајнији
Међународни монетарни фонд ( ММФ, основан још 1944. године).

4
Клубови и професионалне спортске организације у свету већ одавно
самостално стичу приходе не само од своје основне делатности – учествовање на
такмичењима и гледалаца, него и од рекламе, птодаје права на ТВ пренос, трансфера
врхунских спортиста и спонзорства (у појединим случајевима и преко 60% прихода).
Везе између спорта и новца данас је постала најрентацилнија и
најпрофитабилнија ствар на свету, тврде многи истраживачи. Огромне новчане масе
стављене су у промет. Само у 1985-ој години спонзорство у спорту донело је
Сједињеним Државама 1,4 милијарде долара, а укупан доходак од професионалног
спорта износио је 3 милијарде долара. Истој држави је спорт 1991. године донео
највише новца и био чак уноснија грана од нафтне индустрије (26 милијарди долара).
Магични троугао бизниса – спорт – ТВ прелази и најзатвериније границе. Примећено је
да прилив новца у спорту повећава неједнакост између великих и малих клубова,
између спортиста богатих и сиромашнох земаља, умањујући на тај начин оно што
уобичајно зовемо ,,величаствена независност спорта“. Исто тако, не треба заборавити
да повећање броја турнира и мечева може да изазове засићеност публике и тако доведе
у питање постојеће уговоре. Најзад, прилив капитала у спорту има неоспоран утицај на
спортској берзи. Приметно је да су у порасту ,,национални спортови“ (мисли се на
спортове у којима земља сматра да ће имати шансе да учествује на светским
такмичењима и евентуално освоји неку медаљу). Бирају се, дакле, они спортови који су
профитабилни, медијски ефектни и корисни.
Спорт постаје не само образац којим испитујемо друштвену стварност, већ и
образац сваког успешног бизниса. За овај сектор спорт може бити образац из следећих
разлога:
1. Бизнис је жудња за конкуренцијом баш као и спорт; унутрашња игра
бизниса и спорта, њихов скривени круг лежи у разумевању пословног
парадокса: ,,уколико мислите да сте бољи, утолико и ваша забринутост
треба да расте; што сте задовољнији својим достигнућима и успесима из
прошлости, ,,правим потезима“, то имате мање разлога за задовољство“;
(Мак – Кармак, Чему вас не уче на Харвардској школи бизниса, стр 252)
2. Способност да се опствене снаге доведу до врхунца, да се достигне
максимални (тон, форма); легенде спортских терена су у најбољој форми
кад је улог највећи, односно кад је најпотребније;
3. На крају, ту је способност да се уклони противник, што је и претпоставка
сваког спортског такмичења.
5
Зашто се велике светске компаније везују за спортске клубове и спортисте?
Спорт је пре свега образац здравља, младалачког стила живљења, лепоте; цењен је
производ, а спортисти су његови промотери. На овом подручју где влада мотив
постигнућа, рекорд, остварени резултати су егзактни, успеси видљиви, уложени
капитал мерљив. Огромна количина светског новца у бизнису, а овај је окренут спорту.
СПОРТСКО ТРЖИШТЕ
Податак да спортски аудиторијум данас чини петину укупног становништва
планете свакако вам неће бити фасцинантан. Уколико направите компарацију између
ове глобалне чињенице и свог ширег окружења, увериће те се у њену веродостојност.
Поклоници спорта су сада једна мешовита, циљна група, различитог пола, година и
образовања, уједињена љубављу према спортском духу и такмичењу, према свим
племенитим и узбудљивим чиниоцима спорта.
Међутим, није одувек било тако. Прошло је много времена од појаве спорта у
најједноставнијем формату до откривања потенцијала спортског тржишта. А они се
нису ни назирали до почетка 20-ог века. У септембру 1920. године емитован је први
спортски радио-пренос у свету. Америчка радио станица је преносила боксерски меч
између Џека Демпсија и Билија Мајска. Девет година после тога, 7.4.1929., на
иницијативу тадашњег уредника ,,Политике", Боре Јовановића, и Радио Београд
успешно реализује први спортски радио-пренос на нашим просторима, фудбалску
утакмицу БСК- Југославија.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti