Predmet:
Menadžment ljudskih resursa
Tema:
Odliv mozgova
SADRŽAJ:
U V O D..............................................................................................................................1.
1.OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA.................................2.
1) Migracija radi zapošljavanja – ugovorna migracija ..........................................3.
2) Migracija radi obrazovanja.................................................................................4.
3) Migracija radi usavršavanja................................................................................4.
4) Migracija u profesionalne ili poslovne svrhe.....................................................4.
5) Migracija radi useljenja u drugu zemlju.............................................................5.
6) Migracija preduzetnika.......................................................................................5.
7) Neregularna migracija........................................................................................5.
2. EFEKTI SAVREMENIH MIGRACIJA.........................................................................5.
3. NEKI STRATEGIJSKI ELEMENTI MIGRACIONE POLITIKE NA GLOBALNOM
PLANU...............................................................................................................................7.
4. GRAĐANI SRBIJE I CRNE GORE NA RADU U INOSTRANSTVU......................10.
5. SVE SRPSKE SEOBE .................................................................................................13.
6. NOVI ISELJENICI ......................................................................................................16.
7. GDE ŽIVE SRBI .........................................................................................................18.
ZAKLJUČAK ..................................................................................................................20.
LITERATURA.................................................................................................................21.
1
U V O D
Mi Srbi koji smo na strani i uspeli da privučemo pažnju stranog sveta na sebe, treba da
govorimo o našem narodu kad god nam se za to ukaže prilika... Ko se ponosi svojim
selom, porodicom i svojim narodom, taj je na dobrom putu da se ceo svet ponosi njime,
jer ništa nije uzvišenije od čovekove ljubavi prema svemu onome što sačinjava njegov
narod.
Mihailo I. Pupin (1928.)
Migracija je populacijski fenomen koji je najteže predvideti; posebno se to odnosi
na migriranje visokoobrazovanog segmenta populacije jer je taj segment, više nego ostali,
podvrgnut sinergijskim uticajima konjukturnih i političkih činioca na tržištu radne snage.
Stoga je migriranje specifičnog segmenta visokoobrazovane radne snage (mozgova)
uputno opisati kao kompleksno polje odlučivanja individue u interakciji sa sistematskim
činiocima.Poslednji oblikuju regulativno polje individualnih odluka a činioci su: vreme
(kraktkoročnost i dugoročnost), informisanost (selektivnost, transparentnost informacija),
»mreža kontakata« (
networking
) pre i posle migriranja), konjuktivni prostor
(globalizacija, lokalnost politike zapošljavanja, brzina savladavanja fizikalnog prostora
(cene i dostup globalnom transportu) te iskorišćavanje intelektualnih resursa (globalne i
lokalne politike vlada i privrede).
Isti činioci oblikuju polje migriranja i ostalih obrazovnih segmenata populacijskih
kretanja; ipak, njihovo sudelovanje u definisanju polja migracija
mozgova
ima posve
specifičnu strukturu. Ona se u devedesetima oblikuje u jedno novo, moglibismo reći
»prodorno novo« polje činjenica migracionih kretanja
mozgova
u svetu. Za takvu tvrdnju
nalazimo dovoljno argumenata u temeljnim kao i u empirijskim istraživanjima u svetu i
kod nas. Pa će tako sklop farijacija kod
migriranja mozgova
– za razliku od migriranja
ostalih segmenata migranata – na operacionoj daljini indicirati pre
mobilnos
(cilkuliranja) nego
odliv
ljudi, pre visoku, selektiranu i transparentnu informiranost nego
povodljivost i višefaznost migriranja, pre mrežu profesionalnih i prijateljskih kontakta
nego »objedinjavanje porodica« i lančane migracija.
2
privremenu migraciju, ekonomska u odnosu na humanitarnu, dobrovoljna u odnosu na
prisilnu – danas se vidi kao jedinstveni fenomen sa različitim aspektima.
Motivacija za migraciju stanovništva postaje danas mnogo kompleksnija. Ljudi
koji traže azil danas to čine u velikoj meri i iz ekonomskih razloga. Zbog toga standardna
klasifikacija migracionih tokova – kao što su migracija radne snage, porodično okupljanje
i traženje azila – nije više jasno razgraničena. Konvencionalna dihotomija između
dobrovoljnih i nedobrovoljnih migracija je pomućena. Veza između tokova ekonomskih
migracija (regulisanih i neregulisanih) i izbeglica (uključujući tražioce azila) postala je
tako tesna da se to ne može ignorisati. S druge strane, podela zemalja na tri čiste
kategorije – eligracione, imigracione i tranzitne – nije više validna. U stvari, povećao se
broj zemalja koje ne samo što su promenile svoj status već imaju kombinovane
karakteristike dve ili čak sve tri kategorije.
Ekonomske migracije, po definiciji, imaju neka zajednička obeležija, mada uzroci
njihovog nastajanja ne moraju biti sasvim isti. Različiti su lični atributi ekonomskih
migranata: stepen obrazovanja, etničko poreklo, geografsko poreklo, godine starosti i pol.
Uz to ekonomske migracije mogu biti stalne ili privremene, legalne ili skrivene. One
takođe mogu biti planirane ili spontane, organizovane ili neorganizovane.
Bez obzira na odsustvo precizne statistike, stranci predastavljaju rastuću
komponentu savremene globalne radne snage, u čemu prednjači Evropa kao region sa
najviše stranaca i najbrojnijom radnom snagom. Procene pokazuju da je u 1993. godini u
svetu između sedamdeset i osamdeset miliona ljudi živelo kao stranci, od kojih su oko tri
petine bile izdržavana lica.
Migracija stanovništva može se klasifikovati sa stanovišta zemalja porekla
(emigracija) i sa stanovišta zemalja prijema (imigracija), ili alternativno, sa stanovišta
samih učesnika u njoj. Tako se u jednoj zemlji simultano javljaju različiti tipovi
migranata, i to:
1)
Migracija radi zapošljavanja – ugovorna migracija
Savremena migracija po ugovoru dobila je na značaju kada su tokom šezdesetih i
sedamdesetih godina radnici iz manje razvijenih mediteranskih zemalja krenuli u
razvijene zemlje Severne i Zapadne Evrope. U raznim oblicima ugovorna migracija u
4
velikoj meri obuhvata nekvalifikovanu i polukvalifikovanu radnu snagu koja se
zapošljava i u zemljama kao što su Kanada, Republika Koreja, Singapur, Južna Afrika,
SAD, i Venecuela. I sezonska migracija je posebna vrsta ugovorne migracije.
2)
Migracija radi obrazovanja.
Ovaj tip migracije neobuhvata, strogo govoreći, ekonomski aktivna lica, ali su ona
uključena u ovu grupu budući da je njihov motiv ekonomski. Prema ocenama UN, ova
vrsta migracije vrši se često među zemljama na približno isom nivou razvijenosti i sa
sličnim kulturnim nasleđem. Na primer, studenti iz afričkih zemalja odlaze na studije u
Egipat, međutim, studenti iz zemalja u razvoju više teže da studiraju u SAD, Kanadi i
Evropi. Poslednjih godina kineski studenti odlaze na studije u Japan.
3)
Migracija radi usavršavanja.
Numerički, ovaj tip migracije je skroman segment osnovnih međunarodnih migracija ali
ekonomski je vrlo koristan. Učesnici u ovoj vrsti migracije su, po pravilu, pozvani u
privatne ili javne ustanove (otvorena preduzeća) razvijenih zemalja da provedu nekoliko
meseci ili godina radi sticanja novih ili viših kvalifikacija ili da se upoznaju sa modernom
tehnologijom. Ova migracija se odvija kroz poslovne kanale.
4)
Migracija u profesionalne ili poslovne svrhe.
Hiljade profesionalnih, tehničkih ili menadžerskih radnika, kao i poslovnih ljudi svih
kategorija putuju svakodnevno iz jedne u drugu zemlju. Neki ostaju nekoliko meseci ili
godina, dok se jedan broj permanentno naseljava. Na primer, Evropska unija je domaćina
za oko dva miliona stranih stručnjaka koji su došli iz zemalja članica EFTA, Kanade,
Japana, SAD. Pored stručnjaka ili poslovnih ljudi koji migriraju svojom voljom, mnogi
menadžeri i drugi stručnjaci vršeći specifične zadatke sele se unutar transnacionalnih
preduzeća prelazeći granice pojedinih država.
5)
Migracija radi useljenja u drugu zemlju.
Ovo je klasičan tip migracije (permanentno useljavanje), karakteristično za Australiju,
Kanadu, Novi Zeland i SAD, u koje se svake godine useljava više od milion ljudi. Mnogi
5
i da u prekomernim i permanentnim tokovima, posebno kvalifikovanih ljudi, ozbiljno
ugrozi ekonomski rast zemlje porekla, naročito ako je ona u razvoju.
Saradnja između zemalja iz kojih se odlazi u migracije i zemalja u koje se migrira.
Da bi se stalno poboljšavao nivo životnog standarda migranata i da bi se u maksimalnoj
meri iskoristili pozitivni uticaji na ukupni kvalitet života migranata i na jačanje
samopouzdanja među ženama, neophodno je da zemlje porekla i zemlje destinacije
ozbiljno saradjuju. U tom cilju, UNIFEM podržava regionalne programe učenja i saradnje
i unutar zemalja i između zemalja, kroz organizovanje poseta i regionalnih konferencija.
Na jednom takvom nedavno održanom regionalnom seminaru učesnici su se obavezali da
će uspostaviti svestranu saradnju kako unutar zemalja iz kojih se emigrira, tako i među
tim zemljama, sve u cilju zaštite radničkih prava; na to su se obavezale vlade, nevladine
organizacije i međunarodne organizacije iz Indonezije, Bahreina, Bangladeša, Hong
Konga, Jordana, Nepala, Filipina i Šri Lanke.
UNIFEM se nada da će dugoročno gledano kako zemlje porekla, tako i zemlje
destinacije, predstavnici vlada i civilnog društva, sarađivati na podsticanju bezbednih
migracija i da će sprovoditi politiku koja će se temeljiti na jednakim pravima i rodnoj
ravnopravnosti kao i programe koji će omogućiti da radnici-migranti steknu veće
samopouzdanje.
Za zemlje porekla, u procesu migracije tri elementa su od najvećeg interesa –
regrutovanje migranara (organizovano ili spontano, dokumentovano ili
nedokumentovano, visokostručno, kvalifikovano ili nekvalifikovano), devizne doznake i
povratak migranata. Uslovi koji determinišu selekciju i odlazak određuju, u stvari, i lične
i profesionalne atribute migranata, a sve to ima odraza na proizvodnju, zaposlenost i
demografski razvoj u zemljama porekla.
Efekti savremenih migracija na zemlje prijema su, u najvećoj meri, pozitivne, jer
one same odlučuju o tokovima i intenzitetu priliva stranih radnika. Strani radnici služe za
uravnoteženje ponude i tražnje na tržištima rada razvijenih zemalja. Mada se ovde
detaljnije ne analiziraju efekti migracija po zemlje prijema tj. zemlje imigracija, ili pak
treba istaći da su oštre restrikcije koje su razvijene zemlje uvele u sferu legalnog priliva
migranata doprinele porastu na pritisak azila. Tako da je danas sve više tražilaca azila
koji vrše pritisak na tržište rada imigracionih zemalja. Na primer, od 684.500 zahteva
7
