УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ
ГЕОПРОСТОРНЕ ОСНОВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ КЛИМАТСКИМ
ПРОМЕНАМА У ЕВРОПСКИМ РЕЧНИМ
СЛИВОВИМА
-СЕМИНАРСКИ РАД-
Ментор: Студент:
проф. Др Мирољуб Милинчић Дејан Ћулум
Београд, мaj 2011. год.
Увод и кратак пресек
Промене које настају у речним сливовима под утицајем екстремних
климатских догађаја су вишеструки. Посебно су везане за проблеме са изворима
воде, узајамно повезаним са великим бројем еколошких и социоекономских
сектора, који укључују здравље, јавну сигурност, пољопривреду, биодиверзитет,
индустрију, пловидбу и туризам. У складу са Међувладиним Већем о климатским
променама (IPCC 2007), повећање површинске температуре воде и промене у
хидролошким циклусима би могли довести до промена у падавинским обрасцима.
У неким подручјима, велике падавине могу проузроковати велике поплаве, док би
у другим подручјима могло бити мање падавина а тиме и више суша.
Овај чланак садржи процену и стандардизовану компаративну анализу
тренутног режима управљања водама у четири анализе случаја у три европска
речна слива: у Мађарском делу Горње Тисе, у Украјинском делу Горње Тисе
(Закарпатска Тиса), у Регији Алентејо (укључујући Резервоар Алентејо) у Доњој
Гуадиани у Португалу, те Ривиеренланд у Холандији. Ова компаративна анализа је
истраживачког смера, а састоји се од неколико елемената режима који се сматрају
битним у адаптивном и интегрисаном приступу у управљању водама. Истраживање
показује да постоји снажна међузависност елемената режима управљања, те је она
стабилизујући фактор у садашњим режимима управљања. Ово истраживање
показује да је однос између управљања информацијама и сарадње двосмеран.
Такође, ово истраживање сугерише да управљање од врха до дна није право
решење за проблеме управљања водама у ширим размерама, за комплексне системе
вишеструке употребе као што су речни сливови. Уместо тога, ови анализирани
режими су у процесу изналажења равнотеже у управљању, између управљања од
врха на ниже, и од дна на више. На крају, ово исраживање показује да у сливу где је
доминантан један екстреман случај – као суше у Алентеју (Португал) и поплаве у
Ривиеренланду (Холандија) – потенцијални утицаји осталих екстремних ситуација
су донекле занемарени, или се на њих не обраћа пажња у мери коју њихова
ургентност захтева.
Број катастрофалних поплава и суша према анализи случаја
График број 1. Број пријављених катастрофалних поплава и суша у последњој декади на подручју
Ривиеренланда, Алантеја, мађарског дела Горње Тисе и украјинског дела Горње Тисе. Према
подацима ЕМ-DAT OFDA/CRED, база података о међународним катастрофама 2008. године.
2
