Srednja škola Sveti Nikola
MATURSKI RAD
TEMA:
ORGANIZACIJA SKLADIŠNOG
POSLOVANJA
Učenik: Ljubomir Vučetić
Novi Sad, februar. 2012.
2
SADRŽAJ
1. SKLADIŠNO POSLOVANJE
...........................................................................................4
1. 1. MESTO, ULOGA I ZADACI SKLADIŠNOG SISTEMA
...............................5
1.1.1. Osnovni zadaci skladišnog sistema
........................................................6
1.1.2. Namena, vrste i mesto skladišta u robnim tokovima
...........................7
2. SKLADIŠNI OBJEKTI
.....................................................................................................10
3. PROCESI U SKLADIŠNOM SISTEMU
.........................................................................13
3.1. Prijem robe u skladišta
........................................................................................13
3.2. Prerada robe
........................................................................................................15
3.3. Čuvanje robe
........................................................................................................17
4.TEHNOLOGIJA SKLADIŠTENJA I SKLADIŠNA OPREMA
……………………….20
4.1. Tehnologije skladištenja robe
.............................................................................20
5. VELIČINA I UNUTRAŠNJE UREĐENJE SKLADIŠTA……
......................................25
6. SKLADIŠNO OSOBLJE, ORGANIZACIJA RADA I UPRAVLJANJE
SKLADIŠTEM.
......................................................................................................................31
7. UGOVOR O SKLADIŠTENJU I SKLADIŠNE EVIDENCIJE
....................................33
4
1. SKLADIŠNO POSLOVANJE
Pod skladištem se podrazumevaju sve otvorene, natkrivene ili zatvorene površine
namenjene za čuvanje robe. Zato skladišni objekat ne mora nužno podrazumevati postojanje
bilo kakve zgrade ili objekta visoke gradnje, nego može označavati i otvorenprostor koji je
tako organizovan da tokom nekog vremenskog perioda omogućava čuvanjeodređene vrste
robe. Koreni skladištenja sežu u daleku prošlost, do vremena kada je čovek počeo da
proizvodi više nego što mu je bilo dovoljno za potrošnju u tom trenutku. Do industrijske
revolucije individualna gazdinstva i domaćinstva funkcionisala su kao samodovoljne
ekonomske jedinice sa svojim ostavama koje imaju skladišnu funkciju. Sa ekonomskom
specijalizacijom i intenziviranjem transporta u toku industrijske revolucije skladišna funkcija
postaje deo funkcionisanja maloprodaje i veleprodaje i dodatak marketingu.
Skladište je bilo statičan sistem neophodan za savlađivanje vremenskih razlika. Dugo
je posmatrano kao nužno zlo koje generiše jedino troškove. Malo ili nimalo vodilo se računa o
pretovaru i unutrašnjem transportu. Različite robe skladištile su se u istom skladištu i to
najčešće u gomilama na podu. Tek II Svetski rat i vreme posle njega moguće je posmatratikao
period u kome počinje da se uočava trend povećanja efikasnosti skladišnog sistema. Nakon
ovog perioda, ubrzano se razvijaju različita specijalizovana, regionalna i lokalna skladišta i
sve više se razmišlja u pravcu upravljanja zalihama. Tako primenjuju se tehnike prognoze i
upravljanja proizvodnjom. Na taj način smanjuju se vremenske neusaglašenosti u proizvodnji,
proizvodnja postaje koordinisana i zahtevi za skladišnim prostorom se smanjuju. Menja se i
koncept maloprodaje, pri čemu se pojavljuju sve veći objekti i supermarketi koji onda
generišu drugačije zahteve prema skladišnom sistemu. Torezultira pojavom regionalnih
distributivnih centara koji preko skladišta obezbeđuju ekonomično skladištenje širokog
asortimana proizvoda. Sve ovo uslovljava razvoj i primenu modernih visokomehanizovanih i
automatizovanih skladišnih sistema sa, informatički sve naprednijim, upravljanjem. Napredak
u ovoj oblasti utiče i na proizvodnju,te skladišta postaju sastavni deo JIT koncepta.
Tokom1960-ih i 1970-ih napori u oblasti skladišnih sistema prebacuju se u sferu primene
novih tehnologija. Svaka faza i podsistem skladišta se modernizuju i razvijaju se nove
tehnike i procedure rada. U 1980-im fokus seprebacuje na poboljšanje konfiguracije skladišta
i pretovarne mehanizacije koja se tukoristi, a 1990-e se mogu označiti kao period u kome se
teži većoj fleksibilnosti, povećanju produktivnosti i primene informacionih tehnologija.
5
Skladišno poslovanje
podrazumeva skup poslova koji se odnose na skup poslova koji
se odnose na prihvatanje, čuvanje i izdavanje nabavljene (proizvedene) robe prihvatanje,
čuvanje i izdavanje nabavljene (proizvedene) robe .
Skladište u širem smislu
– prostor izgrañen u celini, delimično izgrađen ili
neizgrađen; ograničen ili ne; pokriven ili ne, koji se upotrebljava za smeštaj robnih fondova
preduzeća upotrebljava za smeštaj robnih fondova preduzeća.
Skladište u užem smislu
– samo onaj ograničen i pokriven prostor sa inventarom za
manipulaciju, koji služi isključivo u svrhu
uskladištenja i čuvanja robe od svih uticaja koji bi mogli dovesti do gubitaka na njoj.
Skladište je posebno opremljena prostorija u kojoj se obavlja prijem, smeštaj, čuvanje,
pakovanje, uzorkovanje, klasiranje, sortiranje, obeležavanje, utvrđivanje kvaliteta i izdavanje
sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, ambalaže, sitnog inventara, kao i priprema ovih
dobara za otpremu u proizvodne pogone, prodavnice ili kupcima.
1. 1. MESTO, ULOGA I ZADACI SKLADIŠNOG SISTEMA
Sistem skladištenja ima zadatak da ublaži i izjednači vremenske, količinske i
strukturne razlike u robnim tokovima. Neravnomernosti robnih tokova prouzrokovane su:
vremenskim oscilacijama i kolebanjima zahteva tržišta, sezonskim karakterom proizvodnje,
kao i činjenicom da proizvodnja mora da se realizuje u ekonomičnim serijama. Skladištenje
proizvoda može se realizovati u različitim karikama logističkog lanaca. Skladišni sistemi se
nalaze na mestima sučeljavanja različitih robnih tokova kao što su: tokovi makro i
mikrodistribucije, tokovi dopreme sirovina, tokovi unutrašnjeg transporta, tokovi distribucije
finalnih proizvoda. U literaturi se navodi da skladište svojim funkcionisanjem omogućava
realizaciju određenih koristi u logističkim procesima uopšte. To su, pre svega koristi od
vremena, mesta i od količine. Osnovni efekat skladištenja je vremenska korist s obzirom na
funkciju savlađivanja vremenskih razlika između trenutka proizvodnje i potrošnje. Korist od
mesta proističe time što skladišta obezbeđuju preduslove za povoljnije savlađivanja prostorne
razdvojenost i mesta proizvodnje i potrošnje. Tako, skladištenjem se obezbeđuje i korist od
količine jer se omogućuje zadovoljiti različitu veličinu tražnje. Skladišta se mogu naći na
različitim mestima u robnom toku i mogu imati različite funkcije u procesu otpreme i
isporuke proizvoda, od pošiljoaca do krajnjeg primaoca (slika 1.)
7
•
čuvanje robe
: realizacija kvantitativnih i kvalitativnih zahteva vezanih za držanje
zaliha u skladištu, kroz obezbeđenje adekvatnog skladišnog prostora, skladišne
opreme i uslova (vlažnost, svetlost, temepratura), u kojima neće doći do neželjenih
promena na robi, njenog starenja, pada kvaliteta i dr. Određene grupe proizvoda, pred
skladišta postavljajus pecifične zahteve u pogledu uslova i vremena čuvanja koji
proističu iz potrebe za završetkom proizvodnog procesa (industrija alkoholnih i
bezalkoholnih pića, keramičkih, porcelanskih i betonskih proizvoda ili za dozrevanjem
što je karakteristično za distribuciju južnog voća).
•
komisioniranje robe
•
vađenje i sortiranje robe prema nalogu za komisioniranje
, formiranje mešovitih
paketa, kompletiranje jednica otpreme, unos podataka i dr.
Lokacijski položaj, tehnička oprema i tehnologija skladištenja, primena informaciono-
upravljač kog sistema u velikoj meri utiču na kvalitet usluge isporuke i troškove skladištenja i
distiribucije proizvoda, kao i na samo funkcionisanje ostalih logističkih sistema.
1.1.2. Namena, vrste i mesto skladišta u robnim tokovima
Skladišta su čvorovi u logističkoj mreži u kojima se roba zadržava i priprema za
otpremu ka drugoj destinaciji na mreži. Uređenje, oblikovanje, dimenzionisanje skladišnog
sistema zavisi od velikog broja faktora, poput: vrste roba koja se skladišti, pojavnog oblika
robe (agregatnog stanja: gas, tečnost, komadno, rasuto, upakovano itd.), uloge i mesta
skladišta u sistemu, i dr. Roba se u skladištu može odlagati na određeno mesto; više mesta uz
glavnesaobraćajnice; određeno mesto u okviru jedne oblasti; potpuno slobodan način
raspoređivanja. Skladišta je mogu će podeliti po različitim kriterijumima. Najznačajniji su:
vrsta i osobineroba, namena skladišta, način gradnje, stepen centralizacije i decentralizacije,
vlasništvo skladišta, način praćenja ulaza i izlaza robe, poreklo robe, grana ili grupacija kojoj
roba pripada, oprema, stepen mehanizacije i automatizacije skladišta i specifične osobine
roba.
Sa stanovišta vrste i osobine roba, moguće su razne podele skladišta. Jedna polazi od
razvrstavanja skladišta na skladišta za komadnu robu i skladišta za rasutu robu. Druga
podrazumeva skladišta sa stanovišta stepena kvarljivosti robe, pa se razlikuju skladišta za
lako kvarljivu robu i skladišta za nepokvarljivu robu. Sa stanovišta osobina robe razlikuju se
niska skladišta, podrumi, silosi, tankovi za naftu i benzin i hladnjače.
