Jedna od ključnih odrednica drumskog saobraćaja svake države je i sigurnost u
saobraćaju. U svakoj je ljudskoj aktivnosti prisutan rizik, no daleko najveći je upravo u
drumskom saobraćaju, u kojem učestvuje praktično svaki čovek. Automobil i s njim
povezane društvene vrednosti simboli su tehnološki razvijenih društava, ali upotreba
automobila i drugih vozila prouzrokuje nesreće u saobraćaju koje automobilski napredak
čine dvosmislenim. Drumski saobraćaj i sigurnost stoga zaslužuju pažnju ne samo na
tehničko-tehnološkoj, organizacijskoj i ekonomskoj osnovi, nego i na osnovi društvene
etike i individualnih vrednosti.
Putevi i ulice nas povezuju s kućom, školom, radnim mestom, igralištem,
bioskopom, pozorištem, s prijateljima i rođacima u gradu i u selu. Na ulicama i
drumovima smo pešaci, biciklisti, motoristi, putnici i vozači u svojim automobilima,
autobusima i tramvajima. Svi smo učesnici u saobraćaju. Učesnika u saobraćaju ima
danas tako mnogo da jedva prolaze jedni pored drugih, ponekad se i guraju, pa i ljute
jedni na druge. Uvek u takvoj žurbi brzina kretanja može biti uzrokom opasnosti koje
ugrožavaju ljudske živote. Pešak je osoba koja učestvuje u saobraćaju , a ne upravlja
vozilom, niti se prevozi u vozilu ili na vozilu, osoba koja sopstvenom snagom gura ili
vuče ručna kolica, zaprežno vozilo ili motorno vozilo, dečije prevozno sredstvo, bicikl ili
prevozno sredstvo na sopstveni ili motorni pogon za osobe s invaliditetom ili starije
osobe, ako se pritom kreće brzinom čovečjeg hoda, kao i osoba koja klizi klizaljkama,
skijama ili sankama ili se vozi na rošulam, skejt bordu i sl.
Pešak je ravnopravan učesnik u saobraćaju kao i vozilo.Najveći deo ukupnog saobraćaja
otpada na pešake,pa su zato oni i najugroženija grupa učesnika u saobraćaju. Najveće
opasnosti im prete od strane vozača motornih vozila sa kojima se susreću u zajedničkom
saobraćajnom prostoru. Saobraćajna sigurnost pešaka na zajedničkim saobraćajnim
površinama je u najvećoj meri zavisna od pravovremene i dovoljne obaveštenosti vozača
motornih vozila i o meri poštovanja regulacije saobraćaja. Standardna saobraćajna
signalizacija često nije dovoljna.
Svake godine u saobraćajnim nesrećama pogine 1,2 miliona ljudi širom sveta, a 20-
50 miliona bude povređeno. Ovo je jedan od vodećih uzroka smrtnih ishoda, a do njih
najčešće dolazi zbog neprilagođene brzine, nekorišćenja sigurnosnih pojaseva i sedišta za
decu, vožnje pod uticajem alkohola i opojnih sredstava, nenošenja kacige, itd. Posebnu
rizičnu grupu pešaka predstavljaju deca i mladi. Deca i mladi se na svom svakodnevnom
putu prema školi, odnosno iz škole susreću sa opasnostima zbog drugih učesnika u
saobraćaju. Najveće opasnosti im prete od strane vozača motornih vozila sa kojima se
1
cilju optimizacije saobraćajnog procesa i smanjivanja štetnih posledica. Bezbednost
saobraćaja pripada saobraćajnoj nauci.
Bezbednost saobraćaja nije nezavisna, niti izolovana naučna disciplina, ni u
pogledu predmeta izučavanja, ni u pogledu metoda istraživanja.
Ona se uveliko oslanja na dostignuća i znanja prirodnih, tehničkih i društvenih
nauka. Bezbednost saobraćaja je posebno povezana sa drugim naučnim disciplinama koje
pripadaju saobraćajnoj nauci. Ona uveliko koristi dostignuća ostalih naučnih disciplina
saobraćajne nauke: organizacije saobraćaja, integralnog transporta,. saobraćajne
logistike, regulisanja saobraćaja, saobraćajne psihologije, saobraćajnog prava itd.Na
saobraćaj kao celinu deluju četiri osnovna faktora, iz čega proizilazi da na bezbednost u
drumskom saobraćaju deluju četiri osnovna elementa: čovek, vozilo, put i okolina.
Postoje različita mišljenja o tome u kom procentu učestvuje faktor čovek, vozilo, put ili
okolina na događanje saobraćajnih nezgoda, a to se zasniva na zvaničnim ili nezvaničnim
statističkim podacima.
Postoje direktni i indirektni učesnici u saobraćajnim nezgodama: vozači i pešaci, a
u indirektne ubrajamo projektante puteva, oni koji održavaju vozila i puteve,
konstruktore vozila i druge. Dosadašnja ispitivanja pokazala su da na korisnike puta bilo
kao vozače ili pešake otpada veći deo saobraćajnih nezgoda.Zbog toga je čovek osnovna
komponenta današnjeg modernog saobraćaja.
3. PRAVILNO I BEZBEDNO PONAŠANJE PEŠAKA
Pešak ne sme, po pravilu, da se kreće i zadržava na kolovozu. Ako se pešak
kreće po kolovozu, mora to da čini što bliže ivici kolovoza, i to veoma pažljivo i na način
koji ne ometa ili ne sprečava saobraćaj vozila.
Pešak se sme kretati po kolovozu ako ne postoji trotoar ili druga površina
pogodna za kretanje pešaka ili ako postoji trotoar a pešaci ga ne mogu koristiti iz bilo
kog razloga.
3
Pešaci su dužni da se kreću jedan iza drugog ako bezbednost saobraćaja to
zahteva , a naročito u slučaju slabe preglednosti puta, smanjene vidljivosti ili jakog
saobraćaja vozila .
Ako se kolovozom kreće više organizovanih kolona pešaka odstojanje između
pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara. Organizovana kolona pešaka krece se
desnom stranom (Slika 1.) .
Slika 1.Kretanje organizovanih kolona pješaka
Pešak koji se kreće po kolovozu van naselja dužan je da se kreće uz levu ivicu
kolovoza u pravcu kretanja, a može da se kreće i uz desnu ivicu ako je takvo kretanje za
njega sigurnije, (nepregledna krivina, usek, odron, provalija, itd.).
Slika 2.Kretanje pješaka uz desnu ivicu
Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu određenu za kretanje pešaka,
odnosno površinu pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da se kreće
po tim površinama.
4
