Medjunarodno bankarstvo-skripta

МЕЂУНАРОДНО

БАНКАРСТВО

МОНЕТАРНЕ

ФИНАНСИЈЕ

   1-9 

БАНКАРСТВО

           9-18 

ОСИГУРАЊЕ

        18-25 

МЕЂУНАРОДНЕ

ФИНАНСИЈЕ

  23- 25 

ФИНАНСИЈСКОГ

ПОСЛОВАЊА

      25-28 

МОНЕТАРНЕ

ФИНАНСИЈЕ

1. 

ПОЈАМ

И

САДРЖАЈ

ФИНАНСИЈА

Финансије

представљају

посебну

научну

дисциплину

која

проучава

укупне

новчане

односе

у

савременим

друштвима

. 

Ова

научна

дисциплина

истражује

појаве

, 

институције

и

односе

у

вези

са

прикупљањем

, 

расподелом

, 

трошењем

и

управљањем

новчаним

средствима

у

циљу

задовољавања

комплексних

потреба

савременог

друштва

. 

Назив

финансије

потиче

од

латинске

  re

č

i  finantio, 

која

означава

плаћања

у

општем

смислу

. 

Финансије

у

ширем

смислу

обухватају

све

послове

који

се

заснивају

на

новчаним

односима

.   

Финансије

у

ужем

смислу

обухватају

систем

прикупљања

и

трошења

јавних

прихода

ради

задовољавања

јавних

потреба

. 

Оне

обухватају

новчану

привреду

државе

и

њених

органа

и

јавно

–

правних

тела

у

сектору

јавне

потрошње

. 

Макрофинансије

проучавају

монетарне

финансије

, 

банкарство

, 

осигурање

, 

јавне

финансије

, 

финансијска

тржишта

и

међународне

финансије

. 

Микорфинансије

проучавају

систем

финансирања

на

нивоу

предузећа

  (

пословне

финансије

). 

У

оквиру

савремених

финансија

се

као

посебне

научне

дисциплине

проучавају

монетарне

финансије

, 

банкарство

, 

јавне

финансије

, 

монетарни

и

фискални

систем

и

политика

, 

пословне

финансије

, 

осигурање

, 

фиансијска

тржишта

и

међунеродне

финансије

. 

Монетарне

финансије

истражују

карактеристике

, 

врсте

, 

функције

, 

системе

и

промене

вредности

новца

, 

монетарне

факторе

и

агрегате

, 

узроке

и

последице

инфлације

, 

девизни

курс

, 

улогу

централне

банке

, 

теорију

и

политику

камате

, 

пословно

банкарство

и

монетарну

политику

. 

 
2. 

КАРАКТЕРИСТИКЕ

И

ВРСТЕ

НОВЦА

Новац

представља

посебну

врсу

робе

која

је

постала

средство

размене

односно

функција

општег

еквивалента

у

одређеном

временском

периоду

. 

Новац

је

монетарни

инструмент

у

плаћању

роба

, 

услуга

и

отплата

дугова

.  

Новац

у

новијем

времену

има

различите

облике

:  

МЕТАЛНИ

 – 

то

је

најстарији

начин

плаћања

 (

пенсаторно

плаћање

). 

Захтевао

је

мерење

количине

одређеног

метала

при

плаћању

роба

. 

Потом

се

прешло

на

утискивање

жигова

а

затим

јер

развијен

систем

ковања

новца

од

различитих

метала

 , 

првенствено

племенитих

.  

Метални

новац

добија

обележје

вредности

 – 

постаје

општи

еквивалент

.  

Наметнула

се

потреба

издавања

новца

од

стране

државе

која

је

гарантовала

његов

облик

, 

тежину

и

квалитет

.  

НОВЧАНИЦЕ

- 

је

нумерички

начин

плаћања

. 

За

овом

врстом

новца

појавила

се

потреба

јер

се

смањила

количина

племенитог

метала

развојем

новчаног

система

.  

Зачетке

налазимо

сертификатима

односно

признаницама

које

су

давале

право

имаоцу

да

од

златара

наплате

дати

износ

. 

Ове

признанице

су

добијале

особе

које

су

полагале

готов

новац

у

златарма

. 

У

промету

новчнанице

које

решавају

проблем

са

кованицама

имају

третман

златног

новца

.  

ЖИРАЛНИ

 -  

у

монетарној

пракси

се

развио

сиситем

чувања

ночаница

у

банкама

. 

Банке

су

вршиле

благајничке

послове

у

име

својих

клијената

у

плаћањима

. 

У

новом

систему

ретко

се

2 

употребљавао

готов

новац

јер

се

систем

уплата

и

исплата

обављао

преко

банковних

рачуна

. 

Краткорочна

новчана

потраживања

банака

према

корисницима

кредита

представљају

жирални

новац

.  

ПАПИРНИ

 – 

истиснуо

је

метални

новац

. 

Он

се

прилагодио

потребама

поризводње

и

промета

а

његовим

увођењем

решен

је

проблем

недостатка

новца

у

оптицају

. 

Савремени

папирни

новац

нема

унутрашњу

вредност

и

златно

покриће

, 

већ

представља

папир

који

има

одређену

форму

и

номинални

израз

. 

Његова

вредност

се

одређује

на

количину

и

квалитет

робе

која

се

њиме

купује

.  

ЕЛЕКТРОНСКИ

је

савремени

новац

.  

 
3. 

ФУНКЦИЈЕ

НОВЦА

Функције

новца

су

:  

Функција

мере

вредности

Ова

функција

проистиче

из

деловања

закона

вредности

према

коме

се

вредност

сваке

робе

одређује

количином

друштвено

потребног

рада

за

производњу

те

робе

. 

Функција

мере

вредности

је

у

томе

што

се

вредност

сваке

робе

изражава

у

новцу

и

представља

цену

те

робе

.   

Количина

новца

коју

је

потребно

дати

као

противвредност

да

би

се

купила

нека

роба

, 

назива

се

њеном

ценом

Функција

прометног

средства

-   

Ова

функција

се

испољава

у

томе

што

је

посредовањем

омогућена

размена

робе

. 

Ималац

било

које

робе

може

ту

робу

заменити

за

било

коју

другу

робу

посредним

путем

, 

тако

што

прво

замењује

своју

робу

или

услуге

за

новац

, 

којим

онда

може

купити

робу

коју

жели

. .  

Новац

као

посредник

у

размени

довео

је

до

убразног

развоја

робног

промета

. 

Функција

средства

плаћања

 –  

Ова

функција

проистиче

из

чињенице

да

се

не

мора

поклапати

време

куповине

са

временом

плаћања

. 

Поред

куповине

постоје

и

друге

услуге

, 

обавезе

и

сл

. 

чије

се

плаћање

може

одложити

. 

То

је

последица

развоја

производних

снага

са

све

већом

поделом

рада

и

појавом

кредитних

односа

. 

Новац

као

такав

у

себи

садржи

функцију

платежног

средства

. 

Само

у

моменту

исплате

новац

остварује

функцију

средства

плаћања

.  

Функција

средства

очувања

вредности

 – 

блага

 – 

остварује

се

само

у

систему

пуне

материјалне

вредности

новца

 (

златни

новац

) 

јер

унутрашњу

вредност

има

само

злато

.  

Задржавање

златног

новца

означава

стицање

блага

а

то

значи

повлачење

новца

из

оптицаја

и

привремено

одлагање

куповине

роба

. 

Ова

функција

је

настала

из

околности

да

се

новац

као

замена

за

било

која

добра

и

робе

које

имају

вредност

и

употребну

вредност

, 

могао

чувати

да

би

се

трошио

онда

када

његовом

имаоцу

одговара

. 

Функција

светског

новца

 -  

Светски

новац

се

користи

као

опште

плагежно

средство

у

међунардоним

плаћањима

која

се

врше

на

крају

године

на

основу

пребијања

дуговања

и

потраживања

између

појединих

држава

. 

Утврђена

разлика

у

платном

билансу

се

исплаћује

у

злату

. 

Злато

у

функцији

светског

новца

се

појављује

као

опште

куповно

средство

у

условима

политиких

и

економскиих

криза

и

ратова

. 

У

одерном

међународном

робном

и

платном

промету

плаћања

се

врше

преко

пословних

банака

на

основу

валутних

курсева

или

према

злату

 (

у

зависности

од

билатералних

споразума

).  

 
4. 

НОВЧАНИ

СИСТЕМИ

Новчани

системи

су

скупови

законских

прописа

којима

се

регулишу

односи

према

улози

новца

у

појединим

земљама

. 

Постоје

- 

везани

 (

металистички

) – 

овде

је

законом

одређено

да

новчана

јединица

мора

да

садржи

одређену

количину

злата

или

да

је

покривена

овим

племенитим

металом

.  

У

зависности

од

састава

новца

овде

разликујемо

:  

а

) 

мономлеталистичке

системе

 (

овде

је

новац

израђен

од

једног

метала

или

је

новчана

јединица

взана

за

један

меетал

) 

б

) 

биметалистичке

системе

  ( 

овде

се

новац

кује

од

две

врсте

метала

, 

углавном

сребра

и

залта

уз

прецизно

одређивање

њиховог

односа

) 

4 

-

Монетарни

агрегат

 (

М

5) 

монетарни

потенцијал

 , 

обухвата

укупне

депозите

 (

М

4) 

и

инструменте

тржишта

новца

у

поседу

приватног

сектора

. 

Новчана

маса

као

основни

монетарни

агрегат

указује

на

ликвидност

привреде

и

осталих

сектора

у

националној

економији

 . 

Улога

централне

банке

се

остварује

у

усмеравању

формирања

новчане

масе

у

односу

на

друге

монетарне

агрегате

.  

У

монетарној

теорији

новчана

маса

се

третира

као

промењива

величина

 , 

на

коју

независно

делују

различити

субјекти

и

фактори

 . 

У

монетарној

теорији

се

тежи

да

оптимална

новчана

маса

буде

еластичан

и

ефикасан

монетарни

агрегат

. 

 
7. 

АГРЕГАТИ

Монетарни

агрегати

односно

индикатори

представљају

означавају

различите

групе

финансијских

инструмената

, 

на

основу

којих

се

одређују

функције

и

квалитет

новца

у

привредном

систему

и

спроводе

мере

макроекономске

политике

. 

Основни

монетарни

агрегати

у

теорији

и

политици

су

Мо

 – 

монетарна

маса

  (

динарски

примарни

новац

) 

М

1 – 

новчана

маса

у

ужем

смислу

М

2 – 

новчана

маса

у

ширем

смислу

М

3 – 

укупна

ликвидна

средства

М

4 – 

укупни

новчнаи

депозити

М

5- 

монетарни

потенцијал

 
 
8. 

БРЗИНА

НОВЦА

У

ОПТИЦАЈУ

Брзина

оптицаја

новца

изражава

однос

између

номиналног

и

друштвеног

производа

и

просечног

нивоа

новчане

масе

у

одређеном

периоду

. 

Брзина

оптицаја

новца

 , 

као

основне

одреднице

потребне

количине

новца

у

економском

систему

, 

важан

је

показатељ

циљева

монетарне

политике

. 

Основни

фактори

који

утичу

на

потебну

количину

новца

су

- 

висина

номиналног

дохотка

или

укупних

трансакција

и

-  

брзина

оптицаја

новца

 . 

Тако

да

у

условима

опадања

брзине

новца

у

оптицају

настаје

потреба

повећања

количине

новца

у

оптицају

. 

У

супротном

, 

у

случају

убрзања

оптицаја

новца

 , 

потребно

је

стопу

монетарног

раста

смањити

испод

стопе

раста

номиналног

друштвеног

производа

. 

Разликујемо

:  

- 

ТРАНСАКЦИОНУ

брзину

оптицаја

новц

а

  -  

означава

однос

између

укупног

обима

економских

трансакција

и

просечне

количине

новца

који

се

корист

за

обављење

тих

трансакција

. 

            - 

ДОХОДНУ

брзину

оптицаја

новца

-   

означава

однос

између

номиналног

друштвеног

производа

и

просечне

масе

у

одређеном

временбском

периоду

. 

Основни

фактори

брзине

оптицаја

новца

су

: 

цикличне

осцилације

привреде

, 

промене

монетарне

политике

и

реформе

фискалног

система

. 

9. 

ПРИМАРНИ

НОВАЦ

Примарни

новац

односно

монетарна

маса

 (

база

) 

обухвата

готов

новац

у

оптицају

и

укупне

резерве

банака

. 

Укупна

количина

примарног

новца

се

налази

у

пасиви

биланса

централне

банке

. 

Токови

формирања

примарног

новца

се

воде

у

активи

централне

банке

 . 

Примарни

новац

се

ствара

у

- 

куповини

и

продаји

хартија

од

вредности

 , 

5 

- 

куповини

и

продаји

девиза

на

девизном

тржишту

у

кредитирању

пословни

банака

од

стране

централне

банке

 . 

Он

се

састоји

од

готовог

и

депозитног

новца

банкарског

и

небанкарског

сектора

. 

-  

Депозити

из

банкарског

сектора

настају

из

обавезе

банака

да

држе

депозите

код

централне

банке

 .  

- 

Готов

новац

као

део

примарног

новца

, 

налази

се

у

поседу

грађана

, 

тј

. 

Пасиви

биланса

централне

банке

.  

У

савременом

монетарном

систему

путем

политике

примарног

новца

се

утиче

на

регулисање

новчане

масе

. 

Директно

задужење

државе

код

централне

банке

представља

канал

за

емисију

примарног

новца

, 

која

је

везана

за

политику

сталног

буџетског

дефицита

. 

Пораст

јавног

дуга

по

овом

основу

изазива

не

покривене

емисије

новца

и

могу

бити

узрок

инфлације

. 

Држава

се

краткорочно

задужује

код

централне

банке

 , 

а

јавни

дуг

се

враћа

из

редовних

јавних

прихода

 .  

У

емисији

примарног

новца

могу

настати

и

негативни

ефекти

сужавањем

простора

за

обезбеђивање

довољне

количине

новца

за

потребе

привреде

, 

неефикасност

политике

регулисања

количине

новца

у

оптицају

, 

непотребно

стварање

додатне

масе

новца

и

изазивање

инфлаторних

процеса

. 

10. 

МОНЕТАРНИ

МУЛТИПЛИКАТОР

Је

значајан

елемент

формирања

новчане

масе

 . 

Он

представља

коефицијент

на

основу

кога

се

промене

у

новчаној

маси

повезују

са

променама

у

примарном

новцу

. 

ММ

показује

за

колико

се

мења

новчана

маса

у

случају

да

се

монетарна

база

промени

за

јединицу

.  

Тако

промена

монетрне

базе

од

једне

новчане

јединице

утиче

на

промену

новчане

масе

за

једну

или

више

од

једне

јединице

 (

ММ

је

увек

већи

од

једне

јединице

)  

Основни

облици

мултипикације

су

:  

- 

Микромултипликација

 (

стварање

новца

у

активностима

конкретне

банке

) 

- 

Макромултипликација

 (

стварање

новца

у

бакарском

систему

) 

Основни

облици

стварања

новца

у

банкарском

систему

су

: 

- 

Позитивна

мултипликација

 (

стварање

новца

) 

- 

Негативна

мултипликација

 (

повлачење

или

поништење

новца

) 

Основни

фактори

који

утичу

на

монетарни

мултипликатор

су

стопа

обавезних

резерви

, 

понашање

деподената

и

обим

вишка

резерви

.  

Централна

банка

променом

стопе

обавезних

резерви

директно

утиче

на

кредитни

потенцијал

пословних

банака

и

процес

мултипликације

.  

Пословне

одлуке

представљају

важан

фактор

ММ

 . 

У

условима

раста

неповерења

у

банкарски

систем

 , 

деподенти

држе

срдства

у

готовини

, 

а

мање

у

обику

депозита

, 

што

утиче

и

на

смањење

новчане

масе

. 

Обим

вишка

резерви

настаје

на

основу

одлука

пословних

банака

о

начину

располагања

својим

финансијским

потенцијалом

у

слућају

повећања

обима

вишка

резерви

пословних

банака

настају

исти

ефекти

као

и

при

повећању

стопе

обавезних

резерви

  (

смањује

се

кредитирање

и

количина

новчане

масе

). 

11. 

ПОЈАМ

И

УЗОРЦИ

ИНФЛАЦИЈЕ

Инфлација

је

комплексна

и

специфична

појава

која

је

повезана

са

осталим

макроекономским

агрегатима

 . 

Инфлација

се

третира

као

поремећај

укупног

економског

система

.  

По

монетаристима

она

је

комплексна

појава

коју

карактерише

повећање

цена

услед

повећаног

новчаног

оптицаја

и

смањења

вредности

новца

.  

Раст

цена

 – 

не

прате

промене

на

7 

Секундарна

инфлација

има

умерен

раст

цена

и

блажи

облик

, 

па

ретко

прелази

у

убрзану

инфлацију

. 

Једнократна

инфлација

има

изражен

раст

цена

у

краћем

временском

периоду

.  

Хронична

има

више

стопе

цена

са

тенденцијом

прогресивног

раста

у

дужем

временском

периоду

. 

Активна

инфлација

се

непосредно

одражава

на

пораст

цена

. 

Неактивна

се

јавља

само

у

потпуном

коришћењу

свих

фактора

производње

и

пуне

запослености

 , 

па

често

у

почетку

не

делује

на

раст

цена

. 

Намерна

инфлација

настаје

као

последица

свесних

активности

у

прерасподели

дохотка

на

основу

дефицитарног

буџетског

финансијског

развоја

.  

Ненамерна

настаје

спонтано

као

последица

диспропорција

у

привреди

и

економских

проблема

. 

Изазива

хаос

у

економском

систему

. 

Пригушена

настаје

као

последица

дејства

стабилизационих

мера

макроекономске

политике

. 

Слободна

као

последица

поремећаја

у

привредном

систему

. 

Последице

инфлације

су

углавном

негативне

 , 

али

могу

и

позитивно

да

утичу

на

привредни

развој

.  

Инфлација

се

углавном

посматра

као

болест

економског

система

јер

њене

последице

доводе

до

деформисања

привредне

структуре

и

система

расподеле

 . 

Међутим

треба

истаћи

да

се

у

условима

инфлације

ствара

илузија

о

рентабилности

инвестиција

 , 

јер

су

камате

ниже

од

стопе

инфлације

па

се

исплати

задуживати

код

банака

. 

Поједини

аутори

сматрају

да

стимулисање

потрошње

представља

директну

позитивну

последицу

инфлације

. 

Насупрот

њих

други

указују

да

баш

ово

доводи

до

пада

квалитета

производа

, 

несташицу

сировина

, 

репрометеријала

те

смањењу

економичности

и

рентабилности

пословања

. 

Негативне

последице

су

смањење

вредности

новца

, 

смањне

увоза

/

извоза

, 

пораст

увоуа

, 

пад

девизног

курса

 , 

несташица

робе

, 

раст

цена

робе

и

трошкова

производње

несигурност

, 

неекономичност

, 

нереално

повећање

дохитка

, 

евазију

пореза

.... 

 
 
13. 

ДЕФЛАЦИЈА

Настаје

у

ситуацији

када

новчана

тражња

заостаје

за

понудом

роба

, 

што

се

одражава

на

снижење

цена

.  

Дефлација

представља

супротан

поремећај

монетарне

равнотеже

у

односу

на

инфлацију

. 

Дефлација

представља

монетарни

израз

кризе

и

депресије

.  

Каратеристике

: 

пад

цена

, 

раст

куповне

снаге

новца

, 

пораст

каматне

стопе

, 

смањање

инвестиционих

активности

 , 

запослености

и

степена

коришћења

произвољних

капацитета

 , 

пословна

неизвесност

и

појава

губитка

у

привреди

. 

Дефлацију

изазивају

монетарни

, 

финансијски

 ,  

реални

неекономски

фактори

.  

- 

Монетарни

фактори

су

последица

рестриктивне

кредитне

политике

, 

кредитирању

од

старне

централне

банке

, 

ограничавању

новчане

масе

, 

одлива

капитала

у

друге

државе

, 

тезаурацији

новца

и

потреби

ревалвације

националне

валуте

. 

- 

Финансијски

узроци

се

односе

на

расписивање

унутрашњих

јавних

зајмова

и

стварање

буџетског

суфицита

, 

враћање

иностраних

и

дугова

централној

банци

и

нагло

повећање

пореза

без

повећања

јавних

расхода

. 

- 

Реални

узроци

обухватају

пораст

робних

фондова

 , 

нагло

повећање

увоза

у

односу

на

извоз

роба

, 

увезену

дефлацију

у

међународној

трговинској

размени

. 

-  

Неекономски

фактори

се

односе

на

свесно

вођење

дефлационе

политике

у

циљу

ревалвације

националне

валуте

која

доприноси

смањењу

дефицита

платног

биланса

и

инфлације

.