Seminarski rad
tema:Mikrokontroleri
Profesor : Aca Micić
Student : Đorđe Panajotović 1432
Sadr
žaj
Istorija mikrokontrolera...................................................................................................3
Opšte o mikrokontrolerima..............................................................................................4
Prednosti mikrokontrolera...............................................................................................6
Osnovni delovi mikrokontrolera......................................................................................7
Arhiktektura mikrokontrolera 8051...............................................................................9
Organizacija memorije....................................................................................................12
Raspored pojedinih nozica..............................................................................................14
Opis funkcija pojedinih nozica.......................................................................................15
Izvod iz data sheet-a.........................................................................................................17
Izgled kataloga mikrokontrolera....................................................................................18
Literatura..........................................................................................................................19
Opšte o mikrokontrolerima
Današnji život je, nije moguće zamisliti bez brojnih vidova komunikacije,
informisanja, kontrole. Sve više radnje koje mogu da se manipulišu elektronskim putem,
se time i podvrgavaju. Počev od medicine gde se kod dijagnostike bolesti pacijenata sve
češće koriste elektronski uređaji koji različite vidove energije koriste za pobuđivanje
elektro senzora koji daju signal pokazivačima za prikazivanje tih kontrolnih pregleda.
Takođe ne možemo da ne spomenemo automobilsku industriju gde se pocesi upravljanja,
kontrole i drugih procesa sprovode elekronskim uređajima. Uzalud možemo pričati o
tome koliko je elektronika prodrla u oblast života kad je u pitanju televizija, radio,
telefonija, informacione tehnologije, internet, satelitske komunikacije. Posebno je bitna
upotreba elektronskih uređaja u vojnoj, avionskoj i drugim oblastima industrije. U novije
vreme sve češće se čovek kao aktivni subjekat u izvršenju mnogih procesa, zapostavlja a
ostavlja mesto da sami elektronski uređaji upravljaju i kontrolišu neke procese. Kao
primer toga u vojnoj avijaciji se sve cešće upotrebljavaju bespilotne letelice koje same
kontrolišu, snimaju, izvršavaju zadatke tamo gde je to potrebno. Sve ovo o čemu smo
govorili ne može se zamisliti bez sistema kao sto su memorijski prostori, procesori,
mikrokontroleri, displeji, senzori i dr.
Mikrokontroler je jedno od najvećih tehničkih dostignuća koje je obeležilo
dvadeseti vek.Sa napretkom tehnologije rastao je i stepen integracije integrisanih kola što
je dovelo do pojave prvih mikroprocesora i mikrokontrolera.
Mikrokontroler je mali računar realizovan u obliku integrisanog kola koji
objedinjuje sve potrebne komponente, kako bi mogao samostalno da funkcioniše.
Tu spadaju integrisani mikroprocesor (obično 8-bitni ili 16-bitni), memorija
(RAM,ROM i/ili FLASH), digitalni i analogni ulazi, digitalni i analogni izlazi, tajmeri,
brojači, osilatori i drugi sklopovi u zavisnosti od vrste i namene mikrokontrolera.
Mikrokotroler se programira da normalno radi u beskonacnoj petlji i za to vreme očitava
ulaze i podešava izlaze u zavisnosti od programa koji mu je zadat.
Karakteriše ih mikroprogramska CISC bazirana arhitektura, što znači da je broj
taktnih intervala za izvršenje različitih tipova instrukcija u velikoj meri promenljiv.
Mikrokontroleri su relativno spori ali sa aspekta iskorišćenja silicijuma po površini-
veoma-efikasni procesori, uglavnom namenjeni za upravljačko-intenzivne aplikacije.
Moć izračunavanja kao i broj memorijskih resursa je veoma ograničen, a obim reči staze
podataka relativno mali (obično 8 ili 16 bitova). Sa druge strane, kompleksnost skupa
instrukcija pruža odgovarajući programski interfejs, uključujući instrukcije za množenje i
deljenje kao i veći broj memorijsko adresnih načina rada.
Kao rezultat se dobija veoma kompaktan kôd (programi su relativno mali). S
obzirom da su mikrokontroleri namenjeni za upravljačko-orijentisani aplikacioni domen,
oni poseduju bogat skup instrukcija za manipulisanje podacima na nivou-bita, kao i
periferijskim komponentama kakvi su tajmeri ili serijski U/I portovi.
Mikrokontrolere delimo na 4-, 8-, 16-, i 32-bitne. Ilustracije radi, 4-bitni
mikrokontroleri uglavnom se koriste u automatima za igru, 8-bitni kao programatori u
veš mašinama, 16-bitne srećemo u sistemima za upravljanje klimom u kolima, a 32-bitni
se primenjuju da obave složene telekomunikacione funkcije u mobilnim bežičnim
uredjajima.
Mikrokontoleri se razlikuju od mikroprocesora u mnogo stvari.
Najvažnija razlika je funkcionalnost. Da bi mikroprocrsor funkcionisao moraju mu
biti dodate određene komponente kao što su memorija, komponente za prijem i predaju
informacija. Za razliku od mikroprocesora, mikrokontroleri sadrže sve te komponente na
istom čipu.
