ВИСОКА ЕКОНОМСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ПЕЋ - ЛЕПОСАВИЋ

ДИПЛОМСКИ РАД

Предмет: Монетарне и јавне финансије

Тема: Процедура трговања на берзама као финансијским

институцијама

Ментор: Студент:

Проф.Др Михаило Дедовић Драгана Андрејевић

Број индекса: 117 / 13

Лепосавић,Октобар,2016

Дипломски рад Драгана Андрејевић

Октобар 2016

САДРЖАЈ:

Увод..........................................................................................................................2

Појам,врсте и функције берзи......................................................................4

1.1

Појам и особине берзи..................................................................................5

1.2

Посебност берзи............................................................................................6

1.3

Задаци и функције берзи..............................................................................9

1.4

Врсте берзи..................................................................................................11

1.5

Правна регулатива берзи............................................................................13

Значај берзе као финансијских институција............................................14

2.1

Значај берзи за укупан привредни развој.................................................17

Берзански послови.......................................................................................22

3.1

Врсте берзанских послова..........................................................................23

3.2

Врсте послова на финансијским берзама..................................................27

3.3

Карактеристике Бањалучке берзе..............................................................29

Берзанско пословање..................................................................................33

4.1

Режими берзанске трговине.......................................................................34

4.2

Регистрација берзанског материјала.........................................................36

4.3

Утврђивање берзанског курса....................................................................38

4.4

Закључење берзанских послова.................................................................41

4.5

Врсте налога и начин његовог извршења.................................................44

4.6

Берзанско информисање.............................................................................48

4.7

Контрола берзанског пословања...............................................................51

4.8

Врсте контроле............................................................................................52

Закључак.................................................................................................................54

Литература..............................................................................................................56

Дипломски рад Драгана Андрејевић

Октобар 2016

Берзе су, тако, постале барометар привредног живота појединих

националних  економија,  где  се  брзо  и  на  сигуран  начин  завршавају
трговачки,  банкарски  и  остали  финансијски  послови  и  успостављају  реални
односи  понуде  и  тражње,  као  и  концентрација  у  највећем  обиму  робе  и
капитала. Берзе такође служе као “локомотива” општег финансијског развоја
и  доприносе  убрзању  интегрисања  неформалног  или  традиционалног
финансијског система са институционалним финансијским сектором.

Стога су оне незаменљив фактор развоја тржишних привреда. Значај

берзи у данашњим условима није само у обиму промета роба, улога, капитала
и  новца  које  се  преко  њих  обавља,  већ  и  у  томе  што  се  на  овом  тржишту
дневно  утврђују  цене  роба,  услуга,  капитала  и  новца,  које  практично
примењују и на све  купопродајне трансакције које се обављају у директним
контактима  комитената.  Тако  је  начин  образовања  цена  на  берзама
истовремено  и  инструмент  образовања  домаћих  и  светских  цена  уопште.
Кретање  ових  цена,  које  се  прате  кроз  посебне  берзанске  билтене  и  преко
берзанских  индекса,  је  истовремено  и  врло  важан  индикатор  кретања
националних и светских економских активности.

Значај који данас имају берзе у свету најбоље се може уочити из раста

промета  и  раста  тржишне  капитализације.  Укупна  тржишна  капитализација
земаља  у  транзицији  данас,  износи  више  од  7%  светске  тржишне
капитализације акција, при чему је трговина њиховим акцијама достигла удео
већи  од  10%  укупне  вредности  светске  трговине  акцијама.  У  ствари,  неке
азијске  и  латиноамеричке  берзе  већ  су  знатно  веће  него  берзе  многих
индустријских  развијених  земаља.  Нове  берзе  у  Кореји,  на  Тајвану  и  у
Мексику  достигле  су  исти  обим  као  и  берзе  у  Шпанији,  Италији  и
Аустралији.  Наведени  подаци  говоре  да  се  може  очекивати  све  значајнија
улога берзи на међународном тржишту капитала.

Ренесанса берзи у економијама у транзицији, међутим, тек предстоји, и

представиће  незаобилазну  област  у  њиховом  привредном  и  финансијском
животу. Што се, пак, ренесансе практичних сазнања о берзама и берзанском
пословању  тиче,  јаз  између  неповољне  реалности  и  пожељног  стања,  дубок
је, и његово премошћавање захтева време, организованост, знање и адекватну
макроекономску политику.

Дипломски рад Драгана Андрејевић

Октобар 2016

ПОЈАМ,ВРСТЕ И ФУНКЦИЈЕ БЕРЗЕ

Настанак и развој берзе

Развој трговине, потреба да се промет обавља на лакши,сигурнији и

организованији  начин  доводе  до  настанка  берзи,  места  на  коме  се  у  тачно
одређено  време  и  на  одређеном  простору  обављају  трговачке  трансакције.
Потреба да се на једном месту сусретну они који купују и продају условљава
најпре,  појаву  панађура,  вашара,  који  представљају  прве  зачетке  берзе,
односно прву степеницу ка формирању  берзи. На њима се роба показивала,
куповала  или  трампила  између  трговаца  који  су  долазили  са  различитих
страна света.  Са развојем  градова  и  индустрије  старински панађури  губе  на
значају.

На њихово место долазе модерни сајмови, на које се не доноси роба,

већ само мустре на основу којих су се закључивали уговори о продаји.

И на

крају, у трећој фази, у циљу поспешења трговине, састанци између трговаца
постају редовнији и чешћи, на састанке није могао долазити ко је хтео, већ ко
испуњава  извесне  услове;  трговање  се  ограничава  на  мали  број  важних
производа;  продаје  се  роба  која  није  донешена  на  тржиште,  која  се  не
показује  ни  као  мустра  али која  је  по  врсти  и  каквоћи  унапред одређена.  је
квалитета.

Назив берза везује се за име једног банкара из Брижа, Van Den Burse и

грб који је био исклесан изнад врата а имао је облик кесе (лат.Bursa). У XV
веку трговци Брижа окупљали су се у локалу породице Van Den Burse.
Имајући у виду где се састају, као и наведени грб, трговци почињу да
употребљавају реч берза као ознаку за своје састанке.

Костадин Пушара: “Међународне финансије”, Универзитет “Браћа Карић” Београд, 2004.године

Дипломски рад Драгана Андрејевић

Октобар 2016

1.2

ПОСЕБНОСТ БЕРЗИ

На основу овако утврђеног појма можемо издвојити следеће:



Организациони облик



Пословање преко овлашћених лица



Предмет продаје



Берзанска правила



Закључење послова промптно или на термин.

Организациони облик

– берза се оснива као акционарско друштво, у

складу са законом којим се уређује и пословање предузећа, ако овим законом
није другачије одређено (чл.Закона о берзама, берзанском пословању и
берзанским посредницима).

Финансијску берзу могу да оснују банка, поштанска штедионица,

осигуравајуће друштво, савезна држава и република чланица. Страна банка
може да буде оснивач под условима узајамности.

Робну берзу могу са оснују правна лица која су регистрована за

послове  производње  и  промета  робе,  савезна  држава  и  република  чланица.
Робне  берзе  су  специфична  форма  светског  тржишта  на  које  се  обављају
купопродајне  трансакције  без  присуства  власника  робе,  као  и  без  физичког
присуства  робе  која  је  предмет  куповине  односно  продаје.  На  робним
берзама се промећу тзв.берзанске робе (артикли), које су стандардизоване и
типизиране тако да се унапред зна каквог квалитета се нека роба купује или
продаје  (кафа,  соја,  кукуруз,  нафта).  Једна  од  највећих  робних  берзи  је
Чикашка берза.

Проф.Др Михаило Дедевић,Монетарне и јавне финансије,2012 године.