1. Finansijski menadžment
Za razumevanje i shvatanje finansijskog menadžmenta (upravljanja finansijama) neophodna su dostignuća
drugih nauka, kao što su: kibernatika, opšta teorija sistema, dinamika sistema, teorija organizacije, nauka o
finansijama, teorija informacija i, naravno, teorija odlučivanja. Kad je reč o upravljanju sistemima, posebno
treba istaći kibernetiku, opštu teoriju sistema i dinamiku sistema.
Finansijski menadžment,
najkraće rečeno, jeste upravljanje novčanim poslovima poslovnog subjekta
(preduzeća, organizacije, institucije itd.). Finansijski menadžment je od samog pojavljivanja novca jedna i
osnovnih ljudskih aktivnosti. Kao takav, finansijski menadžment se lično definiše kao proces kreiranja
finansijskih uslova za efikasno postizanje izabranih finansijskih ciljeva. (opširnije, Merton, 1960)
Pretpostavlja se da su ciljevi finansijskih menadžera pretežno isti - stvaranje profita; zato se menadžerstvo i
tiče efikasnosti i efektivnosti. U tom kontekstu, po tvrdnjama pojedinih teoretičara (Ristić, 1994), r.aki
menadžer mora da poznaje pet „čuvenih" funkcija finansijskog -nenadžmenta, i to:
•
finansijsko planiranje,
•
finansijska organizacija,
•
izbor finansijskih kadrova,
•
finansijsko rukovodenje i
•
finansijska kontrola.
Prethodno navedene funkcije simultano determinišu proces finan-sijskog menadžmenta, koji se grafički
može prikazati kao na slici 1, po navodima profesora Ristića:
Medutim, svakodnevna praktična iskustva ukazuju na nedosta-rak prechodne šeme, jer bez funkcije
odlučivanja, jednostavno, nema oravilnog funkcionisanja nikakvih funkcija, nema očekivanih rezultata
poslovanja. Odlučivanje je prisutno u svakoj aktivnosti ili funkciji, npr. Pllaniranje bez odlučivanja bilo bi
gubljenje vremena. Uspešno planiranje ili donošenje dobrog plana podrazumeva postojanje alternativa,
više opcija, zatim izbor najbolje od svih raspoloživih opcija ili alternativa, ali neko treba da donese odluku
koju opciju odabrati i primeniti.
Kod finansijske organizacije, opet, odluke i odlučivanje su nez^o-bilazni. Kod izbora finansijskih kadrova
odlučivanje ima poseban značaj jer se radi o osetljivom poslu, u smislu da pogrešan ili nestručan odabir
kadrova može da ima nesagladive posledice. Takode, u procesu kontrole odlučivanje ima centralni značaj.
Ukratko rečeno, odlučivanje je posao kojim se daje „pečat" svim poslovima. Prethodna šema, dopunjena,
izgleda kao na slici br. 2.
Sudeći po dešavanjima u praksi, prechodno navedenim funkcijama trebalo bi dodaci i funkciju predviđanja
kao polaznu funkciju. Jedno-stavnOj svaki posao vezan za finansiranje zahceva predvidanje finansi-ranja
pre bilo kakvog upuštanja u konkretnije radnje, tako da bi pored prethodnih šest trebalo dodati i sedmu -
predvidanje.
Finansijski menadžment je deo zbivanja u savremenim finansija-ma. Po klasičnoj definiciji (Solomon, 1963),
finansijski menadžment odgovara na tri osnovna pitanja:
•
koja sredstva ima preduzeće ili ih može imati;
•
kakva je struktura i ukupan obim fondova preduzeća i
•
kako će biti finansirani određeni fondovi preduzeća.
„Finansijske komunikacije su, kako se vidi iz grafikona, potrebne da se vide finansijski ciljevi preduzeća, da
se načine finansijski planovi, da se organizuju ljudski i finansijski resursi, da se odaberu finansijski kadrovi
za ostvarenje postavljenih finansijskih ciljeva i da se vrši finan-sijska kontrola u obavljanju finansijskih
poslova. (Asch, 1989)
1
Komunikacije su od izuzetne važnosti u svim fazama finansijskog menadžmenta, pošto one integrišu sve
menadžerske funkcije ili, jedno-stavnije rečeno, omogućavaju njihovo sinergetsko funkcionisanje.
U teoriji finansijskog menadžmenta već je primetno da je najveća šansa za povećanje produktivnosti u
znanju u oblasti finansijskog me-r-adžmenta, finansijskog marketinga i finansijskog inženjeringa, pri čemu 5
e pod produktivnosti podrazumeva efikasnost i efektivnost u obavljanju finansijskog posla sa što manjim
obimom angažovanih sredstava.
Iz tog razloga, s pravom se postavlja pitanje da li je finansijski "enadžment nauka ili umetnost. U teoriji i
praksi finansijsko mena-džerstvo jeste umetnost, ali i organizovano znanje tj. nauka.
U nauci o finansijskom menadžmentu medusobno su kompleti-rani i znanje i umetnost; zaco je i zadatak
finansijskog menadžera da obezbedi finansijska ulaganja u preduzeću i da ta ulaganja cransformiše kroz
menadžersku funkciju u profit. Pri tome, finansijsko preduze-cništvo teži stvaranju vrednosti putem
odgovarajuće biznis politike, inicijative i rizika.
U savremenim tržišnim ekonomijama upravljanje poslovnim fi-nansijama je složen i acraktivan zadatak iz
prostog razloga što oplodnja finansijskog kapitala po maksimalnoj stopi rentabilnosti, odnosno po najvećoj
mogućoj scopi dobiti, reprezentuje centralni motiv preduzetniš-tva. Na kriterijumu rentabilnosci u
finansijskom upravljanju preduzeća faktički se bazira celokupan proces poslovnog, razvojnog i finansijskog
menadžerstva. (Schlosser, 1989) Stoga je i finansijski menadžment je-dan od glavnih zadataka
poslovodstva firme u kreiranju i ostvarivanju politike finansijskog plasmana kapitala preduzeća i likvidnosti
firme. „Menadžerska revolucija je izvedena onoga crenutka kad je svojina nad kapitalom odvojena od
kompecencija vodenja preduzeća. A to pak znači da je odvojena kompetencija vlasnika od kompetencije
profesionalnih upravljača, odnosno menadžera. (Porter, 1990. i Filipo, 1984)
Vlasnik kapitala može bici svako (pismena i nepismana osoba, stara ili mlada, itd.), kao što se i do kapitala
može doći na razne načine, ali znati problemetiku finansija ili biti menadžer za finansije ne može svako.
U dosta dalekim vremenima, kad se pojavljuju subkontraktori kao jedan od prvobitnih oblika organizacije,
koji se sastojao od poslodavca i radnika, sve poslove s finansijama obavljaoje isključivo poslodavac.
Suština subkontraktora ogleda se u tome da je vlasnik kao jedinka (pojedinac) obavljao sve menadžerske,
liderske i preduzetničke aktivnosti.
Način, oblici organizacije i orgnizovanja stalno se usavršavaju tako da danas u savremenim (modernim)
varijantama imamo nekadašnji sistem subkontraktora, ali imamo i korporaciju kao najuniverzalniji oblik
organizacije.
2. Sistemski pristup finansijskom menadžmentu na nivou preduzeća
Sistemski prisrup kao novi naučni metod doprineo je sveobuhvatnoj spoznaji strukture i funkcionisanja
preduzeća kao nosioca ekonomske aktivnosti. Sistemski pristup omogućava da se shvati kako složenost
preduzeća i njegovo funkcionisanje, tako i njegova povezanost sa okruženjem. Preduzeće kao sistem
sastavljeno je od niz podsisicema medusobno povezanih brojnim vezama i oni su u stalnoj interakciji i
medusobnom komuniciranju.
Svi podsistemi imaju svoju misiju i ciljeve u okviru samog preduzeća, što ukazuje na njihov različit doprinos
funkcionisanju sistema i, s druge strane, ukazuje na mogućnost i potrebu dekomponovanja i hijerarhijskog
strukturiranja po značaju. Postojanje relacija izmedu elemenata sistema omogućava istraživanje strukture i
funkcionisanja, sagledavanje suštine pojave, njeno analiziranje, kako bi se doprinelo boljoj organizovanosti
sistema u budućnosti. Takođe, treba istaći princip integrisaniosti podsistema, pri čemu svaki podsistem
mora sadržati elemente potrebne za funkcionisanje.
Sagledavanje mnoštva relacija podsistema i raznovrsnosti njihove interakcije, pretpostavka je za
proučavanje organizacionih fenomena i funkcionisanja finansijskog menadžmenra.
S obzirom na to da sistemski pristup preduzeće tretira kao sistem, potrebno je ukazati na njegove važnije
2
Ljudi su proizvodili koliko je bilo potrebno njihovoj porodici, nije bilo novca ni tržišta. Pojavom novca u
robnoj privredi ljudi lakše obavljaju proces razmene. Ko ima novac može doći do bilo kakve robe koja mu e
potrebna. Ljudi počinju proizvoditi više nego što je potrebno njima : njihovoj porodici, jednostavno, sve
količine jabuka koje proizvedu rnogu prodati i doći do novca. Novac ne moraju odmah da ulažu dalje u neku
robu ili da ga menjaju za drugu robu, već mogu da planiraju proizvodnju drugih roba, mogu da se
organizuju za obavljanje drugih delatnosti, moraju da vode računa kako da ulažu i u kakve nove poslove da
ulažu ili da ne ulažu uopšte, već da čuvaju novac.
Novac je veoma staro pomagalo ljudi. Pretposcavlja se (opet na osnovu istraživanja mnogi bivših i
sadašnjih teoretičara) da je pre oko četiri hiljade godina funkcionisao dogovor da se kao sredstvo razmene
upotrebljavaju tri metala: srebro, bakar i zlato i njihove veštačke kombinaci-je, s cim što su se srebro i zlato
nekad upotrebljavali u svojoj prirodnoj kombinaciji koja se zvala elektrum. (Galbrajt, 1997)
Još se u narodu provlači uverenje da je i Juda prodao Isusa za 30 srebrenjaka. Interesantno je istaći i da su
od starih vremena za novac vezane i razne manipulacije i prevare, kao npr. smanjivanje težine, pro-mena
sadržine metala itd. Po predanju postoji saznanje po kome je Poli-krat, tiranin Samosa, već 540 g.p.n.e.
varao Spartance lažnim novcem.
Dakle, nastanak finansijskog menadžmenta možemo vezivati za nastanak i razvoj finansija.
Polazna cačka finasija po tvrđenju mnogih istraživača jeste novac. Gde god se pojavljuje novac ili poslovi
uz upotrebu novca, tu imamo i finansije, ali imamo i finansijski menadžment.
Nužna svakodnevna upotreba novca uslovila je pojavu i značaj fi-nansijskog menažmenta, kako danas,
tako i u mnogo ranijim periodima. Uvek u transakcijama sa novcem neko daje, ulaže ili plaća, gubi novac,
dok neko drugi dobija, zaraduje, icd.
Finansije u savremenoj teoriji obuhvataju sve finansijske odnose subjekata u privredi ili ekonomiji. U
širokom području novčanih odnosa koje obuhvataju finansije, mogu se izdvojiti tri uže celine:
•
monetarne finansije (novac, krediti, banke, itd.) kao najveći i vrlo
važan deo finansija;
•
javne finansije (svi finansijski odnosi javnog sektora) i
•
međunarodne finansije (izučavanje međunarodnog finansiranja).
Nauka o Hnansijama proučava novčane odnose i aktivnosti vezane za prikupljanje, čuvanje, rasporedivanje
i trošenje novčanih sredstava za zadovoljenje brojnih potreba raznih subjekata u raznim oblastima i na
raznim nivoima u ekonomiji. Ukoliko se prate i izučavaju novčani odnosi i problemi na nivou određenog
preduzeća imamo mikrofinansije, dok te iste odnose na nivou cele jedne privrede ili celog društva izučavaju
makrofinansije.
4. Uloga ljudskog faktora u nastanku finansijskog menadžmenta
Uloga ljudskog faktora u nastanku menažmenta i nauke uopšte je temeljna. Bez ljudskog faktora ne bi bilo
ni finansijskog, ni bilo kog drugog menadžmenta, ne bi bilo nauke uopšte.
Već smo prethodno istakli da koreni nastanka nauke o finansijama i finansijskog menadžmenta vode do
pojave novca i robne privrede.
Svaka upotreba novca pretpostavlja postojanost finansija, ali i po-stojanost nekakvih potreba i ciljeva. Dok
se radi o potrebama, radi se i o njihovom zadovoljenju ili pak o cežnji njihovog zadovoljenja i, samim tim, tu
su automatski i odluke. Nemoguća je bilo kakva upotreba novca bez odluke nekog, nekakvih lica.
No, da bi novac davali ili uzimali, ili njime nešto plaćali, prethodno taj novac treba imati, stvorici, napraviti ili
zaraditi. Sve prethodno izneto, vezano za novac, zavisi od ljudskog faktora - čoveka, što govori samo po
sebi kakva je uloga ljudskog faktora u nastanku menadžmenta.
4
Finansijski menadžment je deo opšteg menadžmenta, učenje koje se bavi svim pitanjima vezanim za
probleme novca, njegovo stvaranje, tokove, ulaganje, trošenje, brojna i složena delovanja u privredi, tokove
profita uopšte, a pre svega za njegovu raspodelu, preraspodelu, oblike, instrumente i subjekte njegovog
trošenja, te brojna i složena delovanja u privredi. Korišćenje novca u vrlo razvijenim odnosima u privredi i
društvu, kako u rešavanju odredenih odnosa, tako i u procesu repro-dukcije, samo potvrduje istinu da je
novac polazna tačka u nauci o finansijama.
Kod samog definisanja finansijskog menadžmenta, kao nezao-bilazni faktor, pojam ili kategorija, pojavljuju
se finansije ili novac i upravljanje finansijama, tako da pojašnjenje nastanka ili pojave finan-sijskog
menadžmenta podrazumeva znanje o nastanku i pojavi novca. U vremenima dok nije bilo novca nije bilo ni
robne privrede, nije bilo trgovine, ali je bilo razmene, gde su opet veštine ljudi, učesnika u ra-zmeni, igrale
veliku ulogu. Dakle., u svim etapama evolucije i revolucije, razvoja društva, Ijudski faktor ima prvorazrednu
ulogu.
Pojava novca imala je veliki značaj za dalji razvoj ukupne društvene zajednice, donela je čovečanstvu
mnoga olakšanja ali i mnoge obaveze u smislu potrebe posedovanja novih znanja vezanih za upotrebu
novca, iuvanje itd.), kao važno pomagalo koje je čovek osmislio i stvorio radi lakšeg privredivanja i opšteg
funkcionisanja.
Prateći pojavu robne privrede i ulogu novca u procesu reprodu-kcije, možemo reći da se finansijski
menadžment pojavljuje s pojavom i razvojem robne proizvodnje i delovanja zakona vrednosti, odnosno po-
javom novca kao opšceg ekvivalenta, shodno poznatom obrascu
N-R-Ni ili R-N-Ri
ili obrascu proširenog
oblika odnosa procesa faktora reprodukcije:
N-R-P-Ri-Ni
Počecak i kraj procesa reprodukcije je novac, odnosno novčani oblik vrednosti sredstava reprodukcije. Svi
oblici sredstava reprodukcije u određenom trenutku poprimaju novčani oblik, što upućuje na veći značaj
finansijskog menadžmenta. To znači da je upravljanje finansijama - upravljanje celim procesom
reprodukcije. Dakle, na početku procesa reprodukcije je čovek sa novcem u rukama i menadžerskim
znanjem u glavi, tj. „finansijski menadžer".
5. Značaj finansija i finansijskog menadžmenta u procesu poslovanja
Poznato je da su se prvi oblici proizvodnje odvijali na veoma ar-haičan (jednostavan, prost način, bez
ikakve tehnike, kamenicama se lovile životinje, prve alatke su bile jako primitivne itd.). Medutim, pret-hodno
smo pomenuli da je pojava novca značila veliki iskorak napred za čovečanstvO; nastanak robne privrede.
Zbog toga brojni teoretičari u prošlosti ili i danas, u organizacionim strukturama menadžmenta, na prvom
mestu ističu proizvodnju. Ako idemo logikom da je poenta svakog procesa produkcije stvaranje nove
vrednosti - robe i da se nova vrednost stvara radom, tj. u proizvodnji, onda se moramo složiti da je
proizvodnja ta koja u procesu reprodukcije stoji na prvom mestu.
Medutim, pojavom novca i nastankom robne privrede počinje i proizvodnja većih razmera, proizvodnja za
tržište. Proizvodeći više robe nego što je potrebno za njihove potrebe, ljudi nastoje prodavati robu, a da bi
mogli ostvariti što bolju prodaju, izaći na tržište, učiniti robu dostupnom kupcima, potreban je marketing.
Neki autori, baveći se fun-kcionalnom organizacionom strukturom menadžmenta sve aktivnosti grupišu
redosledom:
. proizvodnja
•
marketing i
•
finansije.
Dugo je prva i jedina (u davna vremena) funkcija bila proizvodnja. Kasnije se u robnoj privredi uvida značaj
još dve osnovne funkcije: mar-kecing i finansije. Interesantno je da dugo nije bilo funkcije ljudskih resursa
koja se obično dodavala kao četvrta osnovna funkcija u organi-zaciji (preduzeću). Slika br. 3 predstavlja
funkcionalno-organizacionu scrukturu menadžmenta.
Realnost svakodnevnog bavljenja biznisom (praksa) demantuje prethodnu tezu šematski prikazanu, jer bez
novca nema nikakvog bi-znisa, ni dobrog ni lošeg, tako da finansije uvek moraju imati poziciju broj jedan.
5
iskazani u odredenom konceptu i principima finansijskog menadžmenta kako na makro tako i na mikro
nivou. Takav pristup uređenju i funkcionisanju finansija, prevashodno na ekonomski jasnim i racionalnim
principima, ne može opstati samo na saglasnosti u pogledu načelnog opredeljenja, već zahteva pre svega
kompetentni stručni kadar koji može izvršiti implementaciju takvog koncepta. Sa stanovišta takve potrebe,
ulaganja u stručne kadrove u delu sticanja redovnih znanja ili pak inovacije znanja, predstavlja stalnu ali
sigurnu invesciciju bez koje se ne može opstati u tržišnoj ekonomiji 1 uslovima slobodne konkurencije.
Bez obzira na to što finansijski sistem kao podsistem u okviru ekonomskog sistema zauzima prvorazrednu
ulogu, uslovljen je funkdo-nisanjem niza ostalih sistema koji bi trebalo da funkcionišu po principu sinergije
zajedno sa finansijskim sistemom.
Menadžement u svim obalstima, a posebno u finansijama jasno pretposcavlja racionalan ekonomski odnos
subjekata prema predmetu upravljanja. Takav odnos pretpostavlja adekvatne uslove, tržišnu si-tuaciju pri
kojoj se privredni subjekti susreću u realnim ekonomskim odnosima ponude i tražnje.
Druga važna činjenica koja treba da bude jasno determinisana jesu imovinsko-pravni odnosi, vlasništvo,
kao najizrazitiji motivacioni podsticaj za stalno insistiranje na principima efikasnosti i efektivnosti, što
svakako obezbeduje privatno-svojinski odnos, mada se i kod drugih oblika svojine ne može zanemariti taj
interes za racionalnim ponaša-njem u poslovnom odlučivanju i privređivanju. Od visokoobrazovanih i
stručnih menadžera uvek se očekuje da profesionalnost i ecika budu na visokom nivou.
Menadžment u oblasti finansija ili, kako je to već naglašeno, potre-ba za utvrđivanjem racinalnih metoda
ponašanja i rada u odlučivanju, proističe iz samog ekonomskog značaja sfere finansija. Taj značaj proi-
zilazi iz činjenice da finansije, gledano i na makro i mikro nivou, ili po pojedinim segmentima, predstavljaju
naličje slike ekonomskih odnosa ili, direkcnije kazano, krvotok (ili neophodnu energiju) za pokrecanje i
funkcionisanje celokupne privrede. Bez obzira sa kog aspekta vršili sagledavanje finansija (sa makro, mezo
ili mikro) ili, pak, po pojedinim oblastima, stoji zaključak da uvek postoji interaktivan odnos izmedu
ekonomske i finansijske sfere.
Sirina raznovrsnosti institucija, subjekata, aktivnosti, transakcija, instrumenata i mnoštvo raznovrsnih veza
koje je neophodno pratiti u tim promenama zahtevaju u osnovi dva važna argumenta:
•
racionalno determinisan finansijski mehanizam, politiku, mere i instrumente za njegovo
funkcionisanje;
•
kompetentne menadžere (i ostalo stručno osoblje - lica sa prethodno stečenim kvalitetnim opštim
znanjem, zatim, na bazi te osnove, naknadna specijalizovana znanja za profesinalno obavlja-
nje poslova u uskom segmentu određene specijalnosti).
Da bi na navedenim vrednostima sistem dao najbolje rezukate, neophodno je da ekonomsko okruženje
bude tržišno determinisano. Ukoliko to nije slučaj, utoliko će finansijski mehanizam biti opterećen i sputavan
negativnim elementima.
Otuda, da bi se mogao planirati i praviti model upravljanja finan-sijama na bazi racionalnih vrednosti
(praktično na idejama kvalitetnog menadžmenta), neophodno je spoznati šta čini globalnu strukturu
finansijskog mehanizma, a zacim definisati principe i načela njegovog racionalnog funkcionisanja, kao i
delova tog mehanizma.
7. Struktura finansijskog menadžmenta
Mada se mogu izvesti različite formulacije globalne strukture fi-nansijskog mehanizma, ona se u suštini
može odrediti sa nekoliko ključnih determinantni.
Finansijski mehanizam u funkcionisanju privrednog sistema čini po svojim inscitucionalnim determinantama
jedinstvo:
•
finansijskih institucija,
•
finansijskih instrumenata,
•
finansijskih tokova i
7
