Priru
č
nik za polaganje stru
č
nog upravnog ispita
1
Priru
č
nik za polaganje stru
č
nog upravnog ispita
2
P R I R U
Č
N I K
ZA POLAGANJE STRU
Č
NOG UPRAVNOG
ISPITA
Priru
č
nik za polaganje stru
č
nog upravnog ispita
4
UVODNA RIJE
Č
Žele
ć
i olakšati polaganje stru
č
nog upravnog ispita kandidatima sa srednjom, višom, a
u budu
ć
nosti i visokom školskom spremom, Ministarstvo pravde BiH odlu
č
ilo je izdati ovaj
priru
č
nik.
Priru
č
nikom je u potpunosti obuhva
ć
eno gradivo za spremanje stru
č
nog upravnog
ispita za sve stepene stru
č
ne spreme.
Kao polazna osnova za izradu Priru
č
nika korišten je
Program stru
č
nog upravnog ispita za pripravnike i zaposlenike na nivou Bosne i Hercegovine.
Na kraju Priru
č
nika priloženi su: Odluka o uslovima i na
č
inu polaganja stru
č
nog
upravnog ispita pripravnika i zaposlenika na nivou Bosne i Hercegovine (''Službeni glasnik
BiH'', br.46/04 i 50/05), Program stru
č
nog upravnog ispita za pripravnike i zaposlenike na
nivou Bosne i Hercegovine (''Službeni glasnik BiH'', br.46/04 i 50/05) i obrazac zahtjeva za
polaganje stru
č
nog upravnog ispita, s objašnjenjem.
Kandidatima napominjemo da je potrebno u
č
iti one dijelove Priru
č
nika koji su
obuhva
ć
eni Programom polaganja stru
č
nog upravnog ispita za pripravnike i zaposlenike
na nivou Bosne i Hercegovine, za stru
č
nu spremu za koju pripremaju polaganje stru
č
nog
ispita.
Priru
č
nik može poslužiti i kao podsjetnik državnim službenicima i zaposlenicima u
svakodnevnom radu te za pripremu drugih ispita.
Ministarstvo pravde BiH iskreno zahvaljuje USAID – JSDP koji je finansirao
izdavanje ovog priru
č
nika.
Sarajevo, 6. decembra 2006. godine
MINISTARSTVO PRAVDE BiH
Priru
č
nik za polaganje stru
č
nog upravnog ispita
5
OSNOVE USTAVNOG SISTEMA BOSNE I HERCEGOVINE
1. Uvodne napomene
Ustavni sistem predstavlja cjelinu ustavnih principa i pravila kojima se ure
đ
uje
državna, privredna i politi
č
ka organizacija. Kako je ustav pravni akt s najvišom pravnom
snagom, ustavna pravila predstavljaju osnovna pravila cjelokupnog pravnog sistema jedne
države. Ustavni sistem Bosne i Hercegovine( u daljnjem tekstu:BiH)
č
ine: Ustav BiH, Ustav
Federacije BiH s ustavima kantona i Ustav Republike Srpske. Ustav BiH
č
ini osnov i ima
prednost u odnosu na ustavnopravna pravila entiteta. Isto tako, Ustav Federacije BiH
nadre
đ
en je ustavima kantona.
BiH je složena država koja se sastoji od dva entiteta s visokim stepenom autonomije:
Federacije BiH i Republike Srpske, te Br
č
ko Distrikta BiH. Ustavom BiH nisu utvr
đ
ene
osnove unutrašnje organizacije entiteta i nižih jedinica vlasti u entitetima. Ovim je entitetima
data mogu
ć
nost da samostalno urede svoje modele organiziranja vlasti i upravljanja, tako da
se institucije i oblici unutrašnje organizacije vlasti izme
đ
u dva entiteta BiH u velikoj mjeri
razlikuju. U okviru Federacije BiH, kantoni su svojim ustavima predvidjeli odre
đ
ene
specifi
č
nosti, uglavnom prihvataju
ć
i model organizacije i institucija vlasti istovjetan onom u
Federaciji BiH.
Ustav BiH, zakoni i propisi organa BiH, u okviru njenih ustavnih prava i ovlaštenja,
obavezuju
ć
i su za entitete. Tako su u raspodjeli nadležnosti izme
đ
u BiH i entiteta
institucijama BiH date izri
č
ite izvorne nadležnosti u odre
đ
enim oblastima. Izvorna nadležnost
zna
č
i donošenje, izvršavanje i primjenu zakona i utvr
đ
ene politike u odre
đ
enoj oblasti na
cijeloj teritoriji BiH, što u okviru ovih nadležnosti podrazumijeva: da organi BiH donose
zakone, kao i druge propise za izvršavanje zakona iz ovih oblasti (ako je to ovlaštenje
utvr
đ
eno zakonom); da entiteti mogu donositi zakone iz ovih oblasti samo na osnovu izri
č
itog
i preciznog prijenosa datog u zakonu BiH i da ovi zakoni imaju sudsku zaštitu od Ustavnog
suda BiH.
BiH nije obi
č
an zbir
entiteta i tri konstitutivna naroda. U okviru njenih institucija
uskla
đ
uju se pojedina
č
ni,
č
esto proturje
č
ni interesi, s op
ć
im interesom u demokratskoj
proceduri, uz onemogu
ć
avanje prevlasti ili privilegija entiteta, konstitutivnih naroda i dr.
Ovim se ukazuje na još dva aspekta bh. federalizma: prvi, upu
ć
enost na me
đ
uentitetsku
saradnju zasnovanu na principu dobrovoljnosti, i drugi koji nije zasnovan na osnovama
isklju
č
ivosti vlasti, prinude i naredbodavnim odnosima, ve
ć
na odnosima saradnje i
ravnopravnosti, na osnovu konsenzusa.
Op
ć
i okvirni sporazum za mir u BiH, parafiran 21. novembra 1995. u Daytonu i
potpisan 14. decembra iste godine u Parizu, sadrži 11 aneksa, kojima su dogovoreni osnovni
principi državnopravne organizacije te civilnog i vojnog aspekta mirovnog sporazuma. Aneks
IV. Sporazuma sadrži Ustav BiH, kao najviši pravni i politi
č
ki akt jedne države. Sastavne
dijelove Ustava BiH
č
ine i Aneks I.: Dodatni sporazumi o ljudskim pravima koji
ć
e se
primjenjivati u BiH i Aneks II.: Prijelazne odredbe. Ustav BiH stupio je na snagu nakon
potpisivanja Op
ć
eg okvirnog sporazuma za mir u BiH, kao ustavni akt kojim se amandmanski
mijenja i nadre
đ
uje Ustav Republike BiH. Ustavom BiH utvr
đ
ena je obaveza entiteta da, u
roku od tri mjeseca od njegovog stupanja na snagu, amandmanski izmijene i usklade svoje
ustave s Ustavom BiH.
U uvodu Ustava BiH navedeno je da: oslanjaju
ć
i se na poštivanje ljudskog digniteta,
slobode i jednakosti; posve
ć
eni miru, pravdi, toleranciji i pomirenju; uvjereni da demokratske
strukture vlasti i pravi
č
ni postupci najbolje stvaraju mirne odnose unutar pluralisti
č
kog
Priru
č
nik za polaganje stru
č
nog upravnog ispita
7
Parlamentarna skupština BiH, u skladu s Ustavom BiH. Lica s dvojnim državljanstvom mogu
glasati u BiH i u entitetima samo ako je BiH država njihovog prebivališta.
Državljanin BiH u inozemstvu uživa zaštitu BiH.
4. Ljudska prava i osnovne slobode
Demokratski karakter ustavnog ure
đ
enja može se cijeniti stepenom garancije ljudskih
prava i sloboda. Ovim pravima štite se tjelesni, duhovni, politi
č
ki, kulturni, ekonomski i
socijalni integritet i ljudsko dostojanstvo svakog lica, posebno u postupku pred organima
vlasti. U ostvarivanju propisanih garancija osnovno je to u kojem su stepenu stvorene
prakti
č
ne pretpostavke (politi
č
ke, pravne, ekonomske, kulturne i dr.) da se proklamirano i
ostvaruje. Ustavom BiH zagarantirano je da
ć
e BiH i oba entiteta osigurati najve
ć
i nivo
me
đ
unarodnopriznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda. U tu svrhu postoji Komisija za
ljudska prava za BiH, kao što je predvi
đ
eno Sporazumom o ljudskim pravima. Ustavom BiH
utvr
đ
eno je da se prava i slobode u konvencijama i njihovim protokolima direktno
primjenjuju u BiH i imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.
Sve nadležne vlasti u BiH obavezale su se da
ć
e sara
đ
ivati s organizacijama i osigurati
neograni
č
en pristup organizacijama utvr
đ
enim u ovom sporazumu; bilo kojem
me
đ
unarodnom mehanizmu nadgledanja ljudskih prava uspostavljenom za BiH; nadzornim
organima uspostavljenim bilo kojim me
đ
unarodnim sporazumom ili navedenim u Konvenciji
o zaštiti i kažnjavanju zlo
č
ina genocida iz 1948., Me
đ
unarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju
i bilo kojom drugom organizacijom koju je ovlastilo Vije
ć
e sigurnosti UN-a.
Sva lica na teritoriji BiH uživaju ljudska prava i slobode, što uklju
č
uje:
a)
pravo na život,
b)
pravo lica da ne bude podvrgnuto mu
č
enju, ni ne
č
ovje
č
nom ili ponižavaju
ć
em
tretmanu ili kazni,
c)
pravo lica da ne bude držano u ropstvu ili pot
č
injenosti, ili na prisilnom ili
obaveznom radu,
d)
pravo na li
č
nu slobodu i sigurnost,
e)
pravo na pravi
č
no saslušanje u gra
đ
anskim i krivi
č
nim stvarima i druga prava u
vezi s krivi
č
nim postupkom,
f)
pravo na privatni i porodi
č
ni život, dom i prepisku,
g)
slobodu misli, savjesti i vjere,
h)
slobodu izražavanja,
i)
slobodu mirnog okupljanja i slobodu udruživanja s drugima,
j)
pravo na brak i zasnivanje porodice,
k)
pravo na imovinu,
l)
pravo na obrazovanje,
m)
pravo na slobodu kretanja i prebivalište.
Sva lica u BiH bit
ć
e slobodna od diskriminacije po bilo kojem osnovu kao što su:
spol, rasa, boja, jezik, vjera, politi
č
ko i drugo mišljenje, nacionalno i socijalno porijeklo,
povezanost s nacionalnom manjinom, imovina, ro
đ
enje ili drugi status. Ustavom BiH
garantirano je uživanje navedenih prava i sloboda kao i onih predvi
đ
enih u me
đ
unarodnim
sporazumima navedenim u Aneksu I. Ustava BiH.
Ustavom BiH posebno se isti
č
e pravo svih izbjeglica i raseljenih lica da se slobodno
vrate u svoje domove. Oni imaju pravo, u skladu s Aneksom VII. Op
ć
eg okvirnog sporazuma
za mir u BiH, da im se vrati imovina koje su bili lišeni za vrijeme neprijateljstava od 1991.
godine i da dobiju kompenzaciju za svu takvu imovinu koja im ne može biti vra
ć
ena. Sve
obaveze i/ili izjave u vezi s takvom imovinom koje su date pod prisilom ništavne su. BiH i svi
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
