Pojam i vrste tužbi

Univerzitet Privredne Akademije u Novom Sadu

Pravni fakultet za privredu i pravosudje

u Novom Sadu

Seminarski rad

Pojam i vrste tužbi

Profesor:

 Student:

Kovačević Ivan (1204/13)

2

Sadržaj

Uvod........................................................................................................................3

1.Pojam tužbe..........................................................................................................4

2.Sadržina tužbe......................................................................................................7

3.Dejstvo podnošenja tužbe sudu............................................................................8

4.Klasifikacija i vrsta tužbi.....................................................................................9

4.1.Kondemnatorna tužba..............................................................................10

4.2.Deklarativna tužba...................................................................................11

4.3.Konstitutivna tužba..................................................................................13

Zaključak................................................................................................................15

Literatura................................................................................................................16

4

1.Pojam tužbe

Tužba je prava jednostrana parnična radnja tužioca kojom počinje parnični postupak. To 

je zato što za njeno podnošenje i nastupanje pravnih dejstava podnošenja tužbe, nije potreba 
saglasnost protivnika. Izuzetno od ovog pravila, parnični postupak se može pokrenuti i radnjama 
stranaka koje nemaju karakter tužbe. Takva mogućnost postoji kad se postupak za razvod braka 
pokreće predlogom obeju parničnih stranaka za sporazumni raskid braka. U ovom slučaju radnja 
kojom se postupak pokreće nije tužba, jer ta radnja predstavlja rezultat prethodnoh sporazuma 
stranaka, tj. reč je o dvostranoj parničnoj radnji.

1

Tužba je zahtev koji se podnosi sudu radi rešavanja građanskopravnog spora iz ličnih, 

porodičnih, radnih, trgovačkih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa. Tužba je 
inicijalna parnična radnja tužioca kojom se pokreće prvostepeni parnični postupak. Tužbe mogu 
podnositi kako fizička, tako i pravna lica (tužioci). 

U materijalnom smislu, tužba je parnična radnja koja sadrži zahtev za pružanje pravne 

zaštite određene sadržine. U formalnom smislu, tužba je pismeno u kome je sadržana tužbena 
parnična radnja – podnesak, ili zapisnik koji podnesak zamenjuje. Tužbom se ostvaruje pravo na 
pravnu zaštitu i s obzirom na njen cilj – ona je ofanzivna, a sobzirom na pravnu zaštitu – ona je  
dispozitivna (jer sadrži izjavu volje tužioca upućenu sudu – da sud pokrene postupak i izrekne 
traženu zaštitu) i radnja koja sadrži zahtev za presudu. Sadržina tužbenog pismena određena je 
zakonom i, pored tužbe, može da sadrži i druge parnične i materijalnopravne radnje tužioca 
(predlog za obezbeđenje dokaza; zahtev za izdavanje privremene mere obezbeđenja; zahtev za 
obezbeđenje parničnih troškova; zahtev za dosudu troškova postupka itd.) ili izjavu umešača o 
mešanju u parnicu.

Pojam tužbe u parničnom postupku podrazumeva pokretanje nekakve radnje od strane 

tužioca.   Ta   radnja   predstavlja   početni   postupak   koji   mora   biti   pravno   zasnovan.
U materijalnom smislu, tužba je parnična radnja koja sadrži zahtev za pružanje pravne zaštite 
određene sadržine. 

1

 Poznić Borivoje, Rakić-Vodinelić Vesna, Gradjansko procesno pravo, Beograd 2010., 234 str.

5

Tužilac   tužbom   traži   od   suda   da   sud   donese   odluku   određene   sadržine:da   utvrdi   da 

postoji  ili  da  ne  postoji  neki  pravni  odnos  ili  neko  subjektivno  pravo,   da tuženog,  za 
koga     tvrdi   da   se   prema   njemu   nalazi   u   nekom   pravnom   odnosu, osudi   na   određenu 
činidbu,  ili  da  preinači  određenu  pravnu  situaciju. Tužba je parnična radnja  čiji je adresat  
sud, a uperena je protiv tuženog koji je dao povod parnici i u odnosu na koga se traži pružanje 
pravne zaštite. Samom tužbom  su  određeni  svi  subjekti  parnice,  vrsta  pravne  zaštite  koja se  
traži, sadržina parnice i njen pedmet, te predmet raspravljanja i odlučivanja.

2

U tužbi postoje elementi obaveznog sadržaja, odnosno sadržine tužbenog pismena u koje 

spada:



Sud kojem se tužilac obraća,



Stranke sa podacima za identifikaciju,



Predmet spora,



Vrednost spora,



Osnov zahteva zasnovan na činjenicama,



Osnov zahteva zasnovan na pravu, ako je potrebno za njegovu identifikaciju,



Tužbeni zahtev.

Pored ovih osnovnih elemenata, tužba može da sadrži i druge materijalno pravne radnje 

tužioca   kao   što   su   npr.:   zahtev   za   izdavanje   privremene   mere   obezbeđenja,   predlog   za 
obezbeđenje dokaza, izjavu umešača o mešanju u parnicu i sl. Ako tuženi, zbog opravdanih 
razloga mora da izostane, onda je on dužan da imenuje punomoćnika za primanje pisama. U 
slučaju da nema punomoćnika, tužba se može odbaciti. Podizanjem tužbe kod nadležnog suda 
započinju procesnopravna i materijalnopravna dejstva, odnosno počinju samim dostavljanjem 
tužbe tuženom. Tužba se još može i povući kao i preinačiti ili dopuniti u zavisnosti od potrebe 
tužioca.

2

 G. Stanković, Građansko procesno pravo, 2007, Niš, str. 327.