ОРАГАНИЗАЦИЈА

ОРГАНИЗОВАЊЕ

1.1.Зашто људи формираји организације

или зашто им приступају?

Многи постављају основно питање зашто се у

спорту   људи   међу   собом   организују,   с   обзиром   да   своје
основне   потребе   и   мотиве   за   кретањем   и
самопотврђивањем   могу   задовољити   и   самосталним
својим ангажовањем у спортским активностима?

Питање приступања или формирања организација

од стране људи није присутно само у оквиру истраживања
спортских организација, или самог процеса организовања
у   спорту,   већ   и   у   свим   другим   областима,   које   имају
системски   карактер.   Најуопштенији   али   истовремено   и
наједноставнији   одговор   је   да   се   међусобним
организовањем омогућава људима, односно појединцима,
обављање одређених послова и неопходних за остваривање
постављених   циљева,   које   они   могу   као   организована
група лакше и ефикасније да обаве и остваре.

У односу на скромне и уске могућности појединаца,

као јединки, организација, напротив, пружа веће, шире и
квалитетније шансе реализовања појединачних и групних
циљева и интереса. Спорт је типичан пример
организовања појединаца у групе ради лакшег
остваривања појединачних циљева и интереса.

Свест и природна неминовност, довели су људе у

спорту,   пре   свега   спортисте,   али   и   друге   појединце   у
позицију   да   схвате   да   у   спортској   организацији   могу
повећати   своје   сопствене   способности,   али   и   да   остваре
своје потребе боље и сигурније, него што то могу учинити
појединачно ( види сл. бр. 1.1.).

Већа свест о томе да ће људи у организацији најбоље радити,

утиче на већу сигурност остваривања групних, али и појединачних
интереса. Шта људе највише мотивише да се удружују, односно

организују? Воич и Рен (Voich i Wren)

сматрају да пре ступања људи у

организацију мора постојати:

Мисија

, односно привлачни домен у ком ће деловати, или већ

делује нека организација, а то је нешто што би људе, појединце
привукло да се придруже организацији.

Циљ,

а то је

нешто

што треба остварити и

за шта

ће се људи

определити.

То практично значи да мора постојати шанса да организација

послужи као средство помоћу ког би било могуће остварити сопствене
циљеве, али у оној мери у којој и организација добија у квалитету,
развијајући се и напредујући.

Људи се организују у трајне заједнице, али и за конкретне

послове, активности или акције. Организовање људи може бити
формално и неформално.

1.2. Појмови организације и организовања

У пракси реч организација је прихваћена из новолатинског језика

и значи спајање појединачних делова (органа) у целину тако да та
целина буде способна за живот (М. Вујаклија). Вујаклијин лексикон, за
организовање каже да је то: прављење, стварање организације.

Међутим, орган је реч грчког порекла (органон) и значи: оруђе,

алатку, помоћно средство, члан помагач, део једне живе јединке која
има неку самосталну функцију.

Организатор је реч која представља човека устроиоца, онога који

уме да организује, уређивача, сређивача, оснивача (или творца)
организације.

Економски лексикон третира организацију као повезивање

појединачних делова у целину тако да целина буде способна за живот.

Организовање,као једна од функција менаџмента, тешко се може

дефинисати   без   истовременог   разматрања   појма   организације.
Организовање   се   остварује   преко   дефинисања   организационе
структуре, успостављања функција и процеса у самој организацији, али
и   трансформације   организацијских   ресурса.   За   разлику   од
организовања,   организација   је   институционализовани   облик
усмеравања   и   координације   односа   људи   и   активности,   а   који   су
усмерени на остваривању постављених циљева.

Voich,D.,Wren,D.: MANAGEMENT,Proces,Structure,Behaivor, Wiley, New York, 1984. str.56-58

Процес дефинисања посла који треба обавити и процес стварања

структуре потребне за остварење задатака, којима се реализују циљеви
једне организације су окосница организовања. Проблем организовања
је изналажење баланса између потребног степена диференцираности и
интегрисаности организације. Није једноставно уклопити у систем
међуповезаности односе појединаца и групе људи – извршити поделу
рада и функција, као хијерархију надлежности и одговорности

. Крајњи

циљ организовања је стварање организације, која треба да буде
ефикасна структура ауторитета, одговорности и комуникацијских
канала потребних за реализацију организацијских циљева

1.3.Дефинисање појма организације

Организација има вишедимензионални карактери и стога се она

може дефинисати на више начина.Она је подједнако:

сложени организам

, који може да функционише у форми или

институционалним оквирима компаније, болнице, музеја, школе,
политичке странке, опере, позоришта, спортског клуба и др. У њему се
преплићу, сажимају и суживљавају различити интереси појединаца и
група људи,стимуланси и ограничења, организацијска дисциплина и
слобода стваралаштва, формални захтеви и неформалне иницијативе;

сложена економска, политичка, друштвена

али

и спортска

појава

, јер је опредељена да задовољи опште људске потребе;

сложена менаџментска функција

, јер се системом, какав је

организација мора управљати;

сложени процес

, јер се у њему континуирано ствара

функционални оквир или форма организације;

сложени систем

, јер је организација дефинисана системским

категоријама.   Организације   су   скупови   који   представљају
организационе   системе,   а   сваки   организациони   систем   дефинисан   је
циљевима   система,   елеентима   система   и   њиховим   функцијама,
међусобним везама и односима у систему, токовима новца, материјала,
енергије и информација у систему.

Најчешћи ослонац у дефинисању појма «организација», аутори

траже у менаџментској теорији. И, то не случајно, јер организација са
својом структуром, да би остваривала циљеве због које су је људи и
створили, мора да функционише.Просто речено-да ради.

Milisavljević,M.,Todorović,J.: Strategijsko upravljanje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1991. str.119.

Voich,D.,Wren,D.: MANAGEMENT,Proces,Structure,Behaivor, Wiley,New York, 1984. str. 199.

Функционисање организације која остварује циљеве,

подразумева   да   то   она   чини   под   одређеним   условима,   правилима,
законитостима   и   по   одрђеним   процедурама.   Такве   законитости,
правила   и   процедуре   функционисања   организације   тичу   се   њеног
управљања, што се утврђује у теорији менаџмента. У менаџментском
процесу све што је повезано са појмом «организација»  може  изазвати
збрку   приликом   његовог   дефинисања,   јер   се,како   је   већ
речено,организација истовремено може посматрати и као процес и као
институционална   форма.Отуда,менаџментски   приступ   појму
«организације» утврђује различите принципе његовог дефинисања.

Са становишта управљања, односно менаџментске теорије,

дефиниције могу бити:

- организација је најзначајнија и најсложенија функција

менаџмента коју обављају менаџери и при којој се пројектују и
успостављају односи међу активностима и људима укљученим у
прибављање, алоцирање, коришћење и замену организационих ресурса;

- организација означава функционално управљање, односно она

испуњава производну функцију, организацију рада, стимулацију,
успостављање реда,дисциплине, поредка и васпитања (Фредерик
Тејлор);

- организација означава обезбеђивање предузећа или неке друге

институције, или организационе форме, свим неопходним ресурсима за
испуњавање сопствене делатности (Анри Фајол);

- организација је комплексна структура комуникација и односа

међу учесницима њене делатности, у процесу доношења одговарајућих
организацијских одлука. «Формална организација» је модел понашања
и односа.Она је усмерена на чланове организације и на законским
основама се за њих и планира (Херберт Сајмон);

- организација је процес анализе делатности, одлука, решења и

односа, а ради: 1.) идентификације рада и његове поделе на различите
видове и функције,којима се може управљати 2.) груписања функција и
делова целине у јединствену организациону структуру, 3.) избора
кадрова за управљање организацијским функцијама, деловима целине и
самом целином организације (Питер Дракер).

За спорт и спортске организације није довољно посматрати

организацију из угла менаџмента, односно управљања њеним
функцијама и процесима, с обзиром да је сам спорт друштвени,
економски, па и политички феномен, што значи да је од ширег значаја
него што је то спортска организација, као јединка,или само један мали
део укупног друштвеног система. Спортска организација, без обзира на

1.4. Спортска организација и

наука о организацији

Спортска организација се може посматрати као идеална

структура међусобно повезаних и логички прописаних делова са
оптималном координацијом и јасно дефинисаним циљевима.

Спортска организација и организовање засад немају теоријску

основу, односно за спортску организацију не може се рећи да је научна
дисциплина.Теоријска   основа   изучавања   спортске   организације
произилази из општих законитости које су резултат истраживања науке
о   организацији.   То   практично   значи   да   утемељење   и   успостављање
спортске организације налази свој ослонац у сопственој пракси али и
теорији   проистекле   из   науке   о   организацији   и   организационим
системима.

Може се констатовати да је организација, тиме и спортска

организација, вишедимензионална појава и због тога је њена теорија
позвана   да   користи   достигнућа   и   приступе   различитих   научних
дисциплина   и   теорија,   као   што   су   теорије   система,менаџмента,
филозофије,психологије,математике,   али   и   економских,политичких   и
уопште друштвених теорија.

Предмет науке о организацији је сама организација,као процес и

као резултат тог процеса.Ако би се сазнања и резултати истраживања
науке о организацији, имплементирали на спортску организацију онда
бисмо могли рећи за њу да је то скуп људи и ствари између којих се, у
динамичком процесу трансформације људских и других ресурса у нове,
квалитетније и трајније излазне спортске вредности, успостављају и
разрешавају одређени односи, који су организовани по одговарајућим
параметрима и моделима и са тачно утврђеним циљем.

Организацију чине: формално уређење функције и неформални

односи.   Међутим,   у   спортској   организацији   се   такође   може
расправљати и о процесима као елементима који чине организацију.
Без процеса у спортској организацији не би се могли трансформисати
улазни   елементи   у   излазне   резултате.   Процеси   у   спортској
организацији   су   као   фабрике   обуће,   у   које   уносите   кожу   и   друге
материјале, а камионима износите ципеле. Формално уређене функције
су структура организације, односно њена статика, а процеси су њена
динамика.

Спортска организација је отворена према спољнем свету,

односно према свом окружењу. Везе са спољашњим светом