Зборник
Института
за
педагошка
истраживања
УДК
37.064.2
Година
XXXVII •
Број
1 •
Јун
2005 •
Прегледни
чланак
ISSN 0579-6431
148-174
ЕФЕКТИ
ФИЗИЧКЕ
ПРИВЛАЧНОСТИ
УЧЕНИКА
Стеван
Крњајић
∗
Институт
за
педагошка
истраживања
,
Београд
Абстракт
.
Имплицитне
теорије
личности
сугеришу
да
људи
доносе
закључке
о
другим
особама
на
основу
релативно
малог
броја
видљивих
карактеристика
.
На
формирање
»
првог
утиска
«
утичу
фактори
као
што
су
:
пол
,
старосна
доб
,
физички
изглед
,
расна
или
етничка
припадност
.
Најчешће
,
закључци
донети
само
на
основу
ових
фактора
доводе
до
стварања
социјалних
стереотипа
.
Атрактивност
је
добар
пример
ефекта
»
првог
утис
-
ка
«
зато
што
физичка
привлачност
утиче
на
стварање
импресије
о
другој
особи
дуж
ре
-
лативно
великог
броја
димензија
.
Експериментална
парадигма
,
уведена
у
област
интер
-
персоналне
перцепције
половином
прошлог
века
,
довела
је
до
релативно
великог
броја
истраживања
стереотипа
који
се
заснива
на
физичкој
привлачности
.
Један
од
најчешће
цитираних
закључака
истраживања
физичке
привлачности
сумиран
је
у
идиому
»
што
је
лепо
то
је
и
добро
«.
На
пример
,
физички
привлачним
особама
приписују
се
социјално
пожељне
црте
личности
(
одговорност
,
љубазност
,
енергичност
,
уравнотеженост
,
скром
-
ност
),
успешнији
приватни
и
професионални
живот
.
Осим
тога
,
физичка
привлачност
је
повезана
са
позитивним
очекивањима
,
вршњачком
прихваћеношћу
,
постигнућем
у
школи
итд
.
На
основу
истраживања
стереотипа
»
што
је
лепо
то
је
и
добро
«
ситуирали
смо
нашу
анализу
у
домен
улога
које
регулишу
социјалну
интеракцију
између
наставни
-
ка
и
ученика
,
односно
ефеката
физичке
привлачности
на
наставникова
очекивања
,
врш
-
њачку
прихваћеност
и
школско
постигнуће
.
Кључне
речи
:
физичка
привлачност
,
наставникова
очекивања
,
вршњачка
прихваћеност
,
школско
постигнуће
.
Дуга
је
историја
интересовања
за
чиниоце
који
утичу
на
стварање
»
пр
-
вог
утиска
«
о
другим
особама
.
Имплицитне
теорије
личности
сугеришу
да
људи
доносе
закључке
о
другим
особама
на
основу
релативно
малог
броја
видљивих
карактеристика
.
Најчешће
,
сматра
се
да
на
»
први
ути
-
сак
«
утичу
стереотипи
који
се
базирају
на
факторима
као
што
су
:
пол
,
старосна
доб
,
физички
изглед
,
расна
,
етничка
или
верска
припадност
.
Закључци
донети
на
основу
ових
фактора
доводе
до
стварања
социјалних
стереотипа
.
На
тај
начин
,
људи
често
просуђују
о
другима
на
основу
ре
-
лативно
малог
броја
информација
.
Тако
донети
закључци
следе
евалуа
-
∗
E-mail: [email protected]
Ефекти
физичке
привлачности
ученика
149
тивну
конзистентност
у
којој
позитивна
карактеристика
доводи
до
по
-
зитивних
закључака
,
а
негативна
карактеристика
до
негативних
закљу
-
чака
о
другим
атрибутима
процењиване
особе
.
Ефекти
»
првог
утиска
«
показују
да
је
прва
импресија
о
другој
особи
нарочито
значајна
за
фор
-
мирање
каснијих
ставова
и
понашања
у
интеракцији
са
другим
особама
.
Једна
од
првих
информација
о
другој
особи
јесте
процена
њене
фи
-
зичке
привлачности
.
Атрактивност
је
добар
пример
ефекта
»
првог
ути
-
ска
«
зато
што
физичка
привлачност
утиче
на
стварање
импресије
о
дру
-
гој
особи
дуж
релативно
великог
броја
димензија
.
На
тај
начин
,
физич
-
ка
привлачност
омогућава
иницијално
,
стандардизовано
понашање
пре
-
ма
особама
које
први
пут
срећемо
.
Тек
шездесетих
година
прошлог
века
истраживачи
су
почели
интензивније
да
се
баве
проучавањем
утицаја
физичке
привлачности
на
социјално
понашање
,
како
младих
тако
и
од
-
раслих
особа
.
Овако
»
касно
«
интересовање
за
овај
проблем
доста
је
нео
-
бично
ако
се
има
на
уму
да
је
спољашњи
изглед
једна
од
првих
инфор
-
мација
која
се
може
добити
о
другој
особи
,
пре
него
што
актуелна
инте
-
ракција
и
започне
.
Претпоставка
је
да
ова
незаинтересованост
рефлек
-
тује
имплицитно
веровање
једног
дела
истраживача
да
спољашњи
из
-
глед
нема
значаја
за
социјалну
интеракцију
,
тј
.
да
однос
према
другој
особи
није
под
утицајем
њеног
физичког
изгледа
.
Истраживања
соци
-
јалне
перцепције
покушавају
да
нађу
одговор
на
питање
:
на
основу
чега
људи
процењују
да
ли
је
нека
особа
атрактивна
или
не
и
које
су
тенден
-
ције
приписивања
позитивних
атрибута
атрактивним
особама
.
Експе
-
риментална
парадигма
,
уведена
у
област
интерперсоналне
перцепције
половином
прошлог
века
(Walster
et al
., 1966),
довела
је
до
релативно
великог
броја
истраживања
стереотипа
који
се
заснива
на
физичкој
при
-
влачности
.
Један
од
најчешће
цитираних
закључака
истраживања
фи
-
зичке
атрактивности
сумиран
је
у
идиому
»
што
је
лепо
то
је
и
добро
«
(Dion, Berscheid & Walster, 1972).
Овај
исказ
,
који
повезује
лепоту
и
до
-
броту
,
указује
на
постојање
стереотипа
према
коме
се
верује
да
физички
привлачне
особе
поседују
широк
варијетет
позитивних
атрибута
.
Дру
-
гим
речима
,
налази
емпиријских
истраживања
показују
да
је
физичка
привлачност
значајан
социјални
»
знак
«
који
људи
користе
као
основу
за
социјалну
евалуацију
.
Без
обзира
на
прецизност
импресија
формираних
на
основу
физич
-
ке
привлачности
,
литература
о
овом
проблему
наглашава
да
физичка
привлачност
има
значајан
утицај
на
то
како
људи
процењују
друге
.
Ве
-
ћина
истраживања
је
показала
да
су
то
пожељни
атрибути
личности
(
социјална
прихваћеност
,
социјалне
вештине
)
а
не
они
атрибути
који
традиционално
репрезентују
морална
својства
(
поштење
,
искреност
,
од
-
Ефекти
физичке
привлачности
ученика
151
нашању
и
делују
под
утицајем
ових
знања
.
Према
једном
од
могућих
модела
закључивања
примењеном
на
међуљудско
опажање
,
своје
про
-
цене
о
другима
заснивамо
на
две
врсте
правила
:
асоцијационим
(
говоре
нам
о
томе
која
су
својства
или
црте
међусобно
повезани
)
и
идентифи
-
кационим
(
говоре
нам
како
да
препознамо
људе
са
одређеним
својстви
-
ма
).
Кад
год
доносимо
процене
о
другим
особама
,
користимо
неко
од
идентификационих
правила
да
бисмо
их
сврстали
у
неку
категорију
или
дуж
неке
димензије
(Cook,
1999).
Посебна
врста
идентификационих
правила
позната
је
под
називом
»
стереотипи
«.
То
су
правила
која
се
од
-
носе
на
велике
,
лако
препознатљиве
групе
људи
и
понекад
се
користе
да
би
се
означила
распрострањена
уверења
о
неким
својствима
или
атри
-
бутима
људи
.
Социјални
стереотипи
су
специјалан
случај
интерперсо
-
налне
перцепције
,
једноставни
су
,
претерано
генерализовани
и
широко
прихваћени
(McCauley, Stitt & Segal, 1980).
Али
,
стереотипи
су
често
нетачни
.
На
пример
,
није
истина
да
су
сви
Немци
вредни
или
да
су
све
жене
склоне
конформистичком
понашању
.
Ипак
,
многи
социјални
сте
-
реотипи
тичу
се
јако
видљивих
и
дистинктивних
персоналних
каракте
-
ристика
као
што
су
,
на
пример
,
пол
и
раса
.
Ови
»
комадићи
«
информа
-
ција
најчешће
се
први
опажају
и
често
имају
висок
приоритет
у
социјал
-
ним
интеракцијама
(Secord & Backman, 1974).
Социјални
стереотипи
су
зато
идеална
основа
за
тестирање
и
разматрање
когнитивних
и
бихејви
-
оралних
консеквенци
интерперсоналне
перцепције
.
Социолошки
посматрано
,
успостављање
стереотипа
има
функцију
специфичних
»
трансмисија
«
за
уобличавање
и
ширење
пожељних
дру
-
штвених
вредности
.
Стереотипи
,
као
релативно
постојана
,
крута
,
суб
-
јективна
,
схематска
виђења
друштвене
стварности
,
недовољно
провере
-
ни
и
упрошћени
појмови
,
ставови
настали
у
немогућности
објективног
и
свестраног
опажања
и
анализирања
сложених
друштвених
појава
,
представљају
својеврсне
»
кодове
комуницирања
«
којима
се
одређени
део
популације
усмерава
у
»
пожељном
правцу
«.
Стереотипи
имају
три
карактеристике
: (
а
)
стално
или
повремено
су
погрешни
, (
б
)
људи
их
прихватају
као
да
обухватају
више
случајева
него
што
је
то
истина
и
прилично
круто
их
се
држе
и
(
в
)
деле
људе
на
начине
који
се
сматрају
неприхватљивим
(Cook, 1999).
Бројни
фактори
доприносе
одржавању
социјалних
стереотипа
зас
-
нованих
на
иницијалним
импресијама
о
другим
особама
.
Емпиријска
истраживања
потврдила
су
присутност
мноштва
предрасуда
у
процеси
-
рању
информација
.
Ми
често
процењујемо
фреквенцију
неког
догађаја
или
парадигматичне
примере
наших
стереотипа
једноставно
зато
што
се
такви
примери
лакше
опажају
и
лакше
памте
. »
Докази
«
који
потвр
-
Стеван
Крњајић
152
ђују
наше
стереотипе
о
људској
природи
често
су
за
нас
когнитивно
»
кориснији
«
него
докази
који
их
не
потврђују
.
Осим
тога
,
када
је
стере
-
отип
једном
усвојен
,
широк
варијетет
доказа
може
бити
интерпретиран
као
да
подржавају
овај
стереотип
,
укључујући
и
догађаје
који
могу
јед
-
нако
добро
подржавати
и
опозитну
интерпретацију
(Snyder, Tanke &
Berscheid, 1977).
На
пример
,
унутаргрупне
врлине
(»
Ми
смо
штедљи
-
ви
«)
могу
постати
извангрупне
мане
(»
Они
су
шкрти
«)
у
нашим
често
несвесним
покушајима
да
успоставимо
и
одржимо
негативан
стереотип
о
особама
изван
групе
.
Когнитивна
подршка
овим
процесима
може
обезбедити
опазиоцу
»
темељни
доказ
«
који
ствара
когнитивну
»
реалност
«
на
основу
које
се
вр
-
ши
погрешно
приписивање
.
Ова
когнитивна
»
реалност
«
присутна
је
,
за
-
право
,
у
очима
и
свести
посматрача
(Langlois
&
Downs, 1979).
Али
,
стере
-
отип
може
служити
и
као
основа
за
предвиђање
будућег
понашања
дру
-
гих
особа
и
,
самим
тим
,
условљавати
врсте
интеракција
које
се
са
њима
успостављају
.
Овај
процес
може
генерисати
понашање
других
особа
које
»
потврђује
«
предвиђања
и
на
тај
начин
валидира
атрибуције
опазиоца
.
То
је
механизам
који
доводи
до
ефекта
»
самоиспуњавајућег
пророчанс
-
тва
« (Johnson & Pittenger, 1984).
Другим
речима
,
како
нас
други
трети
-
рају
у
великој
мери
је
рефлексија
како
ми
њих
третирамо
.
Зато
,
уколико
се
ослањамо
на
социјалну
перцепцију
као
руковођ
за
регулисање
инте
-
ракције
са
другим
особама
,
ми
их
често
»
присиљавамо
«
да
се
понашају
на
очекиван
начин
.
Премда
су
цитирана
истраживања
била
усмерена
на
широко
рас
-
прострањене
социјалне
стереотипе
,
докази
о
бихејвиоралној
конфирма
-
цији
могу
се
применити
и
на
спонтано
формирану
социјалну
перцепци
-
ју
у
оквиру
свакодневне
социјалне
интеракције
.
У
том
смислу
,
истражи
-
вачи
су
посветили
значајну
пажњу
разумевању
процеса
посредством
којих
се
формирају
импресије
о
другим
особама
.
Осим
тога
,
теоријска
и
емпиријска
истраживања
социјалне
перцепције
,
усмерена
на
начине
по
-
средством
којих
процесирање
информација
омогућава
формирање
им
-
пресија
о
другим
особама
,
понекад
потцењују
степен
у
коме
је
информа
-
ција
,
примљена
у
актуелној
социјалној
интеракцији
, »
продукт
«
понаша
-
ња
и
тумачења
опазиоца
.
Јер
,
догађаји
у
социјалном
свету
могу
да
буду
исто
онолико
ефекти
наше
перцепције
ових
догађаја
као
што
су
узроци
ове
перцепције
.
Посматрано
из
ове
перспективе
,
релативно
је
лако
уо
-
чити
тенденцију
многих
људи
да
уобличавају
»
слику
«
о
другим
особама
упркос
недостатку
доказа
који
би
потврђивали
»
истинитост
«
њихових
очекивања
.
Ову
тенденцију
Ross (1977)
назива
»
фундаментална
грешка
атрибуције
«.
С
обзиром
на
чињеницу
да
наше
импресије
о
другим
осо
-
Стеван
Крњајић
154
ције
и
на
тај
начин
креирају
»
социјалну
реалност
«
опазиоца
.
Различита
учесталост
интеракције
са
атрактивним
и
неатрактивним
особама
очи
-
гледно
помаже
опстајање
стереотипа
јер
ограничава
могућност
увиђања
да
ли
се
ови
различити
типови
појединаца
заиста
разликују
у
каракте
-
ристикама
приписаним
стереотипу
.
Оно
што
је
потребно
нагласити
јес
-
те
чињеница
да
стереотип
може
да
усмери
интеракцију
,
односно
иници
-
ра
процесе
који
доводе
до
бихејвиоралних
»
доказа
«
ових
атрибуција
.
Појединци
могу
да
имају
различите
стилове
интеракције
са
особама
које
опажају
као
атрактивне
,
односно
неатрактивне
,
што
,
заузврат
,
подстиче
понашања
која
су
у
складу
са
стереотипом
.
У
том
случају
,
иницијално
погрешне
атрибуције
опазиоца
постају
реалне
:
стереотип
заиста
функ
-
ционише
као
»
самоиспуњавајуће
пророчанство
«.
Другим
речима
,
физич
-
ки
привлачне
особе
могу
се
понашати
пријатељски
,
љубазно
,
одговорно
,
скромно
итд
.
не
зато
што
оне
поседују
такве
карактеристике
,
већ
зато
што
понашање
других
особа
изазива
и
подстиче
понашање
које
пред
-
ставља
манифестацију
таквих
социјално
пожељних
облика
понашања
.
Потребно
је
нагласити
да
и
неки
други
значајни
и
распрострањени
социјални
стереотипи
–
посебно
они
који
се
односе
на
пол
,
расу
,
друш
-
твену
класу
или
етничку
припадност
–
такође
одређују
карактер
соци
-
јалне
интеракције
и
стварају
сопствену
»
реалност
«.
Зато
се
може
закљу
-
чити
да
било
који
»
самоиспуњавајући
утицај
«
социјалних
стереотипа
има
»
присилне
«
друштвене
консеквенце
.
То
је
један
од
основних
разло
-
га
зашто
тако
дуго
и
интензивно
многи
истраживачи
трагају
за
одгово
-
ром
на
питање
:
на
који
начин
стигматизоване
(
жигосане
,
етикетиране
)
социјалне
групе
и
аутсајдери
постају
жртве
»
самоиспуњавајућих
«
соци
-
јалних
стереотипа
.
Физичка
привлачност
и
наставникова
очекивања
У
литератури
о
социјалној
психологији
образовања
често
се
сугерише
да
однос
између
наставника
и
ученика
може
да
буде
под
утицајем
на
-
ставникових
очекивања
о
учениковим
способностима
и
потенцијалном
постигнућу
(Good & Brophy, 1991; Mortimore
et al
., 1996).
Ефекти
нас
-
тавникових
очекивања
на
постигнуће
ученика
провоцирали
су
бројна
истраживања
у
којима
је
наставницима
давана
лажна
информација
о
интелектуалним
и
социјалним
потенцијалима
ученика
.
У
једном
од
пр
-
вих
истраживања
ефеката
наставникових
очекивања
(Rosenthal & Jacob-
son, 1968)
установљено
је
да
су
ученици
,
представљени
наставницима
као
да
поседују
високе
интелектуалне
потенцијале
,
постигли
више
ско
-
рове
на
тесту
интелигенције
и
боље
школско
постигнуће
.
До
сличних
