Cenralna banka na globalnom nivou

U V O D:

Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja banku poslovnih

banaka i ostalih finansijskih institucija. Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje

su imale pravo emitovanja novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih

odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije.

Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na

kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine.

Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj

zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje. To je

neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih funkcija.

To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih

funkcija. Kao institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka), ima

glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja.

Centralne banke moraju imati relativno nezavistan položaj jer je ona nosilac

vrhovne monetarne suverenosti.

Centralna banka je nadležna za vođenje monetarne politike, u čijoj osnovi je

kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca.

Kroz ovaj rad možemo naučit:

pojam i karakteristike centralne banke

koje su funkcije centralne banke

organizaciju banaka, vlasnički aspekt i upravljanje

stepen autonomije centralne banke

kako funkcioniše Evropska centralna banka.

Pojam i karakteristike centralne banke

Centralna (emisiona ili novčanična) banka predstavlja banku poslovnih

banaka i ostalih finansijskih institucija.

Nastaju od tzv. privilegovanih banaka koje su imale pravo emitovanja

novčanica, uporedo sa razvojem robno-novčanih odnosa u zemljama koje su bile

na pragu industrijalizacije.

Prva centralna banka je nastala u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj na

kasniji razvoj centralnih banaka je imala Bank of England osnovana 1694. godine.

Do danas su formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju monetarnu

suverenost, mada postoje i izuzeci (Luksemburg i Hong-Kong nemaju centralne

banke). Luksemburg je još 1983. godine formirao Monetarni institut, dok je Hong-

Kong ulogu centralne banke poverio dvema poslovnim bankama.

Neke zemlje imaju tzv. centralne banke u prelaznom obliku, koje obavljaju

samo neke funkcije (Sejšeli, Maldivi, Fidži).

Ona neposredno reguliše i usmerava monetarno-kreditne tokove u svakoj

zemlji, čime utiče na dinamiziranje i stabilizaciju privrednih aktivnosti zemlje.

To je neprofitna institucija koja ima monopolski položaj u obavljanju svojih

funkcija

Kao institucija koje stoji na vrhu bankarskog sistema (banka banaka), ima

glavnu ulogu u organizovanju, usmeravanju i regulisanju monetarnih kretanja

Sa druge strane, ekonomsku suverenost jedne zemlje određuje i njena

monetarna suverenost, zato CB mora imati relativno nezavistan položaj jer je ona

nosilac vrhovne monetarne suverenosti.

Monetarna suverenost označava u savremenim uslovima suvereno pravo

države da reguliše sva pitanja koja se odnose na emitovanje novca i vođenje

monetarne politike od strane CB, u funkciji postizanja krajnjih ciljeva

Funkcije centralne banke

Kroz nabrajanje osnovnih funkcija centralne banke, može se napraviti

osnovna razlika između ove institucije i ostalih banaka.

Aktivnosti gotovo svih banaka u svetu se mogu grupisati u nekoliko

osnovnih funkcija:

1. Emisiona funkcija;
2. Funkcija sprovođenja monetarne politike;
3. Funkcija bankara države;
4. Funkcija “banke banaka”;
5. Nadzorna funkcija;
6. Funkcija garanta likvidnosti bankarskog sistema;
7. Funkcija upravljanja deviznim rezervama, spoljnim dugom i

deviznim kursem.

Emisiona funkcija:

Emisiona funkcija centralne banke podrazumijeva emisiju novca (papirnog i

kovanog).

Pristup emisiji novca znači da na osnovu monetarne politike treba odrediti

objektivnu meru likvidnosti bankarskih i poslovnih subjekata u odvijanju

finansijskih transakcija.

Primarnom emisijom, banke pomoću odgovarajućeg instrumentarijuma

monetarnog regulisanja, brže dolaze do neophodnog novca za tzv. sekundarnu

emisiju.

Sa druge strane, novac u savremenim uslovima ima ulogu potraživanja

nebankarskih subjekata od bankarskog sistema, tako da ulogu u tom mehanizmu