UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
DIPLOMSKI RAD
Predmet: Osiguranje
Tema: Specifičnosti sistema zdravstvenog
osiguranja u Sjedinjenim Američkim Državama
Mentor:
Student:
Prof. dr Tatjana Rakonjac Antić M.K.
Beograd, septembar 2016. godine
SADRŽAJ
UVOD
..................................................................................................................................................... 1
1.
OSNOVNA OBELEŽJA I VRSTE ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SAD
............................. 2
1.1.
MAKROEKONOMSKE PRETPOSTAVKE RAZVOJA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
. 6
1.2.
ISTORIJSKI RAZVOJ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
................................................... 8
1.3.
KARAKTERISTIKE ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SAD
........................................ 10
2.
PRIVATNO I OBAVEZNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE U SAD
........................................ 16
2.1.
OSNOVE SISTEMA PRIVATNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
.............................. 18
2.2.
JAVNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE U SAD
................................................................ 20
2.3
ANALIZA TROŠKOVA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA PO GODINAMA
................... 22
3.
JAVNI PROGRAMI I PLANOVI ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SAD
............................. 24
3.1
OSNOVNE KARAKTERISTIKE „MEDICARE“ PROGRAMA ZDRAVSTVENOG
OSIGURANJA
.................................................................................................................................. 24
3.2
OBELEŽJA „MEDICAID“ PROGRAMA ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
.................... 26
3.3
PLANOVI ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
..................................................................... 27
ZAKLJUČAK
....................................................................................................................................... 33
LITERATURA
...................................................................................................................................... 34
2
1.
OSNOVNA OBELEŽJA I VRSTE ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U SAD
Razvijenost zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite u SAD se posmatra sa mnogih
aspekata, ali njegova osnovna karakteristika je u tome što najvećim delom funkcioniše po
tržišnim principima. Model zdravstvenog osiguranja koji je prisutan u SAD je specifičan u
odnosu na evropske sisteme pa možemo razlikovati dva modela, evropski i američki model. Za
razliku od evropskog modela koji karakterišu principi solidarnosti i univerzalnog pristupa
pravima iz zdravstvenog osiguranja, američki sistem se zasniva na dobrovoljnosti i ne
obezbeđuje univerzalno pokriće stanovništva pravima iz zdravstvenog osiguranja.
Preovlađujuća liberalna ideologija i podređenost socijalne politike ekonomskoj politici uticali
su da se celokupan ekonomski, politički, socijalni i zdravstveni sistem SAD razlikuje od onog
koji postoji u evropskim zemljama. Na trenutno stanje i perspektivu daljeg razvoja zdravstvenog
osiguranja u SAD u velikoj meri su uticale vrednosti koje su oblikovale američku socijalnu
državu, poput samostalnosti, individualnizma, izražene radne etike, preovlađujućeg shvatanja da
dobra zdravstvena zaštita predstavlja privilegiju, kao i preferenciranje privatnog zdravstvenog
osiguranja u odnosu na vladine programe. Na ovim vrednostima je i nastajao, razvijao se i
vremenom reformisao sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaptite u SAD.
1
Sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite u SAD je veoma teško porediti sa
drugim sistemima u svetu s obzirom na njegove specifičnosti po pitanju izvora finansiranja,
obuhvata stanovništva i organizovanje pružanja i plaćanja zdravstvenih usluga. Koristeći
kriterijume „Bloomberg“ metodologiju za ocenu efikasnosti sistema zdravstvene zaštite SAD se
nalaze na 44. mestu od ukupno rangirane 51. države u 2014. godini.
2
Metodlogija se zasniva na
rangiranju zemalja na osnovu tri kriterijuma: očekivani životni vek (ponder 60%), relativni
zdravstveni troškovi po glavi stanovnika koji su izraženi kao procenat učešća u BDP-u (ponder
30%) i apsolutni troškovi zdravstva po glavi stanovnika (10%). Svaki kriterijum se sastoji od
80% vrednosti koja proitiče iz najnovije procene zdravstvenog sistema i 20% vrednosti koja
proizilazi iz promena do kojih je došlo u prethodnih godinu dana. Gledajući ovaj kriterijum
rangiranja sistem zdravstvene zaštite u SAD mnogo zaostaje u odnosu na druge razvijene zemlje
sveta, ali i na brojne nerazvijene zemlje koje su obuhvaćene metodologijom (zemlje sa više od 5
miliona stanovnika, BDP-om po glavi stanovnika većim od 5.000 dolara i očekivanim životnim
vekom od najmanje 70 godina). Sistem zdravstvene zaštite SAD, a samim tim i sistem
zdravstvenog osiguranja kao nosioca finansiranja koji utiče u najvećoj meri na dostupnost usluga
i na zdravlje celokupne populacije, je prema ovoj listi lošije rangiran i od Srbije koja se nalazi na
39. mestu. To ukazuje na tešku uporedivost zdravstvenih sistema i sistema zdravstvenog
osiguranja koji postoje u svetu sa SAD, pa samim tim i na činjenicu da ovaj specifičan sistem
zdravstvenog osiguranja ima svoje nedostatke i prednosti u odnosu na druge oblike finansiranja.
Neosporno je da je zdravstveno osiguranje u SAD, pod uticajem dominantno tržišne
orijentacije, nivoa ekonomske razvijenosti i slabog učešća države u socijalnoj politici, razvijan
na potpuno drugačijim osnovama nego sistemi u drugim razvijenim, ekonomski uporedivim
zemljama. Međutim, u savremenim uslovima koje odlikuje konstantan porast troškova
zdravstvene zaštite, i u apsolutnom i u relativnom iznosu, demografske promene u vidu starenja
1
Vidojević Jelena:
Zdravstvena zaštita u SAD: Pravo ili privilegija?
, Fakultet političkih nauka, Beograd 2011.
godina, str. 454 - 471
2
http://www.bloomberg.com/graphics/best-and-worst/#most-efficient-health-care-2014-countries (posećeno:
1.9.2016.)
3
stanovništva, kao i opšte pogoršanje makroekonomskih pokazatelja poput rasta BDP-a, rasta
javnog duga i rasta deficita budžeta neophodno je menjati i usklađivati sisteme zdravstvenog
osiguranja kako bi se postigao što širi obuhvat stanovništva uslugama zdravstvene zaštite u cilju
poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja kao jednog od ključnih faktora daljeg napretka i razvoja
društva. Svaka država se nalazi u kontinuiranom procesu sprovođenja reformi sistema
zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, koje su usmerene ili na povećanje učešća države u
finansiranju ili na povećanje učešća privatnih izvora u finansiranju kako bi se postigla što veća
efikasnost i održivost sistema.
U američkom društvu sve su izraženiji zahtevi za promenom sistema zdravstvenog
osiguranja u pravcu obezbeđenja pristupačnije, obuhvatnije i kvalitetnije zdravstvene zaštite i
uvođenja određenog oblika obaveznog zdravsstvenog osiguranja koji bi pokrio celokupno
stanovništvo. Ovi zahtevi proizilaze iz činjenice da su zdravstvene usluge sve skuplje, da su
premije zdravstvenog osiguranja sve veće, ali i zbog pogoršanja kvaliteta zdravstvenih usluga,
potrebe da se više radi kako bi se obezbedilo zdravstveno osiguranje i sve veće neinformisanosti
građana o svojim pravima koja im se uskraćuju u snažnoj tržišnoj utakmici i borbi za profit.
Intenziviranje napora za poboljšanjem sistema zdravstvene zaštite i kreiranje dugoročno
održivog rešenja je usledilo 1990-ih godina. Reforme koje su sprovedene nakon 2010. godine
donele su određene pozitivne rezultate, ali i negativne pa se ponovo od strane političara
aktuelizuje pitanje daljih reformi zdravstvenog osiguranja. Međutim, nakon usvajanja novog
zakona o zdravstvenoj zaštiti stanje se donekle popravilo i povećan je broj korisnika državnih
programa zaštite čime je smanjen broj neosiguranih lica. Reformski zakon je doneo i izvesna
ograničenja. Da se stanje nije previše popravilo govori nam donekle i „Bloomberg“ lista
najjefikasnijih sistema zdravstvene zaštite.
Sistem zdravstvenog osiguranja koji je razvijen u SAD je po mnogo čemu specifičan u
odnosu na druge sisteme koji postoje u svetu, a pre svega po načinu finansiranja ostvarivanja
prava iz zdravstvenog osiguranja. Prepuštanje tržišnim principima i uređenjem socijalne politike
i zdravstvenog osiguranja u skladu sa tim principima u SAD je stvoren sistem koji se finansira iz
dominantno privatnih izvora. Stanovništvo SAD obezbeđuje osiguranje zdravstvenih rizika
putem državnih programa koji predstavljaju vid socijalnog osiguranja i putem privatnog
zdravstvenog osiguranja.
Sistem zdravstvenog osiguranja u SAD nije jedinstven i univerzalan na federalnom nivou s
obzirom da se nivo pokrivenosti uslugama zdravstvene zaštite i propisi kojima se reguliše
zdravstveno osiguranje razlikuju po državama. Zdravstveno osiguranje u SAD se stanovništvu
obezbeđuje korišćenjem državnih programa, osiguranjem od strane poslodavca ili kupovinom
polise kod privatnih osiguravajućih kompanija. Državni programi, poput „Medicare“,
„Medicade“, CHIP, TRICARE, CHAMPVA i zdravstvenog osiguranja za ratne veterane i
vojnike, se finansiraju od strane državnog budžeta, dok se privatno osiguranje finansira od strane
pojedinaca i poslodavaca plaćanjem premija osiguranja osiguravajućim kompanijama. U 2013.
godini iz državnih izvora finansirano je 48% troškova pružanja zdravstvenih usluga, privatnim
osiguranjem je bilo pokriveno 35%, dok je 17% troškova pokriveno direktnim plaćanjem iz
džepa i iz drugih izvora.
3
3
Health at glance 2015 – OECD Indicators
– OECD Statistics (dostupno na www.oecd.org)
5
imaju nedostatke, su veoma važni za zdravstveni sistem SAD s obzirom da pokrivaju veliki deo
stanovništva bar delimičnom zaštitom. Privatno zdravstveno osiguranje je veoma razvijeno i
osiguranicima nudi veliki broj pogodnosti, a međusobna konkurencija među tržišno orijentisanim
kompanijama dovodi i do proširenja pogodnosti za isti iznos novca ili istih pogodnosti za manje
ukupne troškove koje snosi osiguranik. Takođe, zdravstveno osiguranje u SAD obezbeđuje visok
nivo zdravstvene nege i kvalitet usluga osiguranicima koji to mogu da priušte, imajući u vidu
postojanje zdravstvenih ustanova koje poseduju najnapredniju opremu i najbolje resurse za
pružanje usluga i lečenje pacijenata. Kvalitet zdravstvene usluge je, generalno gledano,
garantovan svima koji imaju osiguranje, ali s obzirom na postojanje velikog raspona u kvalitetu i
razvijenosti zdravstvenih ustanova on ne može biti jednak za sve (neke zdravstvene ustanove i
dalje imaju opremu i posluju po procedurama starim i više od pola veka). Značajna prednost
sistema je dobra regulativa i pravni sistem koji je u mogućnosti da zaštiti osiguranika, odnosno
pacijenta u slučaju uskraćivanja prava po osnovu zdravstvenog osiguranja i pružanja
neadekvatnih usluga zdravstvene zaštite.
Sistem zdravstvenog osiguranja je pod stalnim uticajem zahteva i protivljenja reformama
sistema. Zahtevi su usmereni na konačno uvođenje obaveznog univerzalnog zdravstvenog
osiguranja, dok se protivljenja baziraju na mišljenjima da SAD nema novac da pokrije sve
građane osiguranjem, da će to dovesti do velikih problema u budžetu, kao i da je zdravstveno
osiguranje privilegija koja treba da se plati. Koliko su reforme zdravstvenog sitema u SAD
značajno pitanje govori i činjenica da su tema svake predsedničke kampanje, ali su rezultati slabi
imajući u vid da je konačni cilj uvođenje bar minimalne zdravstvene zaštite za sve stanovnike.
Reforme koje su do sada bile sprovođenje dovodile su rešavanja urgentnih problema u zdravstvu
kroz proširenje ili prilagođavanje postojećih državnih programa i određene promene na tržištu
privatnog zdravstvenog osiguranja. Takođe, karakteristično je da su većim delom sprovođene na
državnom a ne na federalnom nivou.
Poslednje reforme sistema zdravstvenog osiguranja počele su 2010. godine usvajanjem
reformskog zakona. Zakon je doneo određena poboljšanja, ali svakako nije doneo univerzalnu
pokrivenost stanovništva obaveznom zdravstvenom zaštitom od lčega su SAD i dalje veoma
daleko.
Neki od pozitivnih promena i trendova koji su posledica reformskog zakona su dovele do
smanjenja broja neosiguranih lica na 9%, smanjenje rasta troškova zdravstvene zaštite,
uključivanja većeg broja stanovnika u državne programe zdravstvenog osiguranja što je
doprinelo da više od polovinene osiguranih lica dobije besplatno ili jeftino zdravstveno
osiguranje (proširenje „Madicaid“ programa na 15,9 miliona muškaraca, žena i dece koji su
ispod 133% zvanične granice siromaštva i proširenje CHIP programa na 9 miliona dece do19
godina), povećanja pokrivenosti planova privatnog zdravstvenog osiguranja, obaveznog pokrića
minimuma zdravstvenih usluga državnim programima, uvođenja obaveze poslodavaca koji imaju
više od 50 stalno zaposlenih da obezbede zdravstveno osiguranje od 2015. godine, obezbeđenja
poreskih kredita u iznosu od 50% zdravstvenog osiguranja za preduzeća sa manje od 25
zaposlenih, omogućavanje mladima da ostanu na planu zdravstvenog osiguranja svojih roditelja
do 26. godine starosti, poboljšanje „Medicare“ programa koje je doprinelo obuzdavanju rasta
cena, smanjenja nepotrebnog trošenja i prevara, proširenja besplatnih preventivnih zdravstvenih
usluga i brojnih drugih čiji će se efekat tek osetiti u narednim godinama.
5
5
www.obamacare.facts.com (posećeno: 18.9.2016)
