Periodizacija Rimske države

PERIODIZACIJA RIMSKE DRŽAVE

~Seminarski rad~

SADRŽAJ:

1. UVOD..................................................................................................................................... 3

2. PRVI PERIOD – NASTANAK RIMSKE DRŽAVE.............................................................4

2.1. Vojno – političko uređenje u doba kraljevstva................................................................5
2.2. Patriciji i plebejci – društveno uređenje...........................................................................5
2.3. Pravno uređenje............................................................................................................... 7
2.4. REPUBLIKA................................................................................................................... 8
2.5. Državno uređenje........................................................................................................... 10
2.6. Društveno uređenje........................................................................................................ 11
2.7. Pravno uređenje i pravo.................................................................................................12
2.8. Pretorsko pravo (Ius honorarium i Ius gentium)............................................................13
3.1. Državno uređenje........................................................................................................... 15
3.2. Pravo u doba principata................................................................................................. 16
3.3. Pravna nauka u doba principata.....................................................................................17
4.1. Hršćanstvo- nova religija...............................................................................................19
4.2. Pravo u doba dominata (postklasično pravo).................................................................20

5. ZAKLJUČAK....................................................................................................................... 21
LITERATURA......................................................................................................................... 22

2

2. PRVI PERIOD – NASTANAK RIMSKE DRŽAVE

Bazen Sredozemlja je rano postao središte oko koga su živeli civilizovani narodi i putem koga 

su   razmenjivana   dobra   i   ideje.   Tu   su   prvo   Egipćani,   zatim   Mesopotamija.   Iz   područja 

Međurječja vode poreklo prvi pravni kodeksi od kojih je najznačajniji Hamurabijev nastao u 

XVII veku pre nove ere. i koji zajedno sa drugim sačuvanim dokumentima daje dokaze o 

jednom razvijenom pravnom sistemu.

2

Hamurabijev zakonik

je imao odredbe za oko 70 krivičnih dela, poznavao je ugovor između 

trgovaca i bankara, odgovornost građevinara za nesolidnu gradnju itd. Oni znaju nazive za 

različite srodničke veze i ta terminologija je bogatija nego u većini savremenih jezika ali su 

zbog pragmatičnosti ostali daleko iza Grka koji su dali neverovatne rezultate u umetnosti, 

filozofiji i drugim naukama. Njihova kultura međutim nije samonikla već mnogo duguje 

istoku. Grčki alfabet je nastao od feničkog a ovaj od mesopotamskog slogovnog i egipatskog 

pisma. Grci stvaraju veličanstvene teorije o državi, a male države, izuzmemo li kratkotrajno 

delo   Aleksandra   Makedonskog,   dok   rimljani   imaju   slabu   teoriju   ali   stvaraju   grandioznu 

državu i po trajanju i po veličini. Grci znaju za razne oblike pisanih ugovora, od kojih su neki 

prešli u rimsko pravo. Zelenašenje je razvijeno a i pomorsko pravo je dostiglo visok nivo. 

Ipak po mnogim osobinama to pravo je nerazvijeno i primitivno, što je posledica nepostojanja 

društvene i ekonomske osnove u malim državicama za stvaranje jednog svetskog pravnog 

sistema.

Sve   ove   civilizacije   su   u   opadanju   ili   stagnaciji   osim   jedne   Kartagine   koja     je   kolonija 

Feničana koji su bili čuveni po proizvodnji staklenih predmeta i postojanoj purpurnoj boji za 

tekstil. Kartaginu su osnovali na isturenom delu afričkog kontinenta nasuprot Apeninskom 

poluotoku.   Kartagina   brzo   nadmašuje   matične   gradove   i   čak   osniva   svoje   kolonije   u 

zapadnom delu Mediterana(današnja Barcelona). Njihova privredna i vojna snaga je rasla tako 

da je sve očiglednija neminovnost sukoba sa drugim narodom u usponu, sa Rimljanima. 

„Budući grobari Rimskog Carstva, Germani na periferiji su zbivanja“

3

Zbog mogućnosti iznenadnog napada sa mora stari narodi su izbegavali osnivanje gradova na 

samoj obali. Tako je i Rim osnovan dvadesetak kilometara uzvodno od ušća, na reci Tibru. To 

2

 Stein, Peter, (prevod: Nikola Petrak), Rimsko pravo i Europa,  Povijest jedne pravne kulture, Zagreb, 

2007.godina, str 13

3

 Ibidem, str 14

4

je centralni položaj, raskrsnica puteva a i danas je to kraj bogat šumama, plodnom zemljom i 

rekama. Italija je u vreme osnivanja Rima etnički šarolika. 

2.1. Vojno – političko uređenje u doba kraljevstva

Prema predanju Rim su osnovala tri plemena: Ticiji, Luceri i Ramni. Svako pleme se delilo na 

deset bratstava

(kurije), a svako bratstvo imalo je po deset rodova (gensova). Organi vlasti su: 

skupština, senat i rex.

Skupštinu

čine   svi   odrasli   muškarci   pripadnici   tri   plemena   a   glasalo   se   po   bratstvima. 

Skupština odlučuje o ratu i miru, bira reksa, pred njom se proglašava testament, usvajaju 

svojevlasna lica i rešavaju molbe za pomilovanje.

Senat

čine starešine gensova i ovde su predstavljeni rodovi. Senat je davao odobrenja na 

odluke koje izglasa skupština i služio je kao savetodavni organ reksu. 

Reks 

je najugledniji član zajednice i ne treba ga izjednačavati sa srednjevekovnim monarhom 

iako je ista reč upotrebljavana za feudalnog vladara (rex…. kralj). To je poseban organ na 

najvišem stepenu razvoja prvobitne zajednice. On objedinjuje neke političke, vojne, sudske i 

verske nadležnosti, iako se relativno rano posebno izdvojio verski poglavar (plemenski vrač).

4

Rim je tipična organizacija koja se nalazi i kod drugih naroda na tom stupnju razvoja i vojna 

demokratija

predstavlja najviši stepen razvoja rodovskog društva. Ratovi su česti,

zarobljenici 

postaju   robovi,   To   je  era  patrijahalnog   ropstva,   odnosno   robova   nema  mnogo   i

oni  nisu 

osnovna radna snaga jer rade zajedno sa ostalim članovima porodice.

Druga osobina društva 

je zatvorena kućna privreda čija je osnovna karakteristika

samodovoljnost,

odnosno težnja da 

svaka porodica sama zadovolji svoje skromne

potrebe. Osnovno zanimanje je zemljoradnja, 

zatim stočarstvo ali je bilo i zanatlija.

2.2. Patriciji i plebejci – društveno uređenje

Pečat unutrašnjoj političkoj istoriji Rima u prvom periodu i početkom perioda republike daje 

sukob   izmedju  patricija   i   plebejaca.

Osnovna   razlika   je   što   su   patriciji   činili   rodovsku 

organizaciju, odnosno ulaze u okvir rodova, bratstava i plemena, a sa plebejcima to nije 

slučaj. Postoji više teorija o poreklu plebejaca:da su pokoreni starosedioci, da su doseljenici, 

4

 Romac Ante, Rimsko pravo, Narodne novine, Pravni fakultet u Zagrebu, 1989.godina,, str 9

5

2.3. Pravno uređenje

Primitivno   pravo

kao   naziv   za   određeni   tip   pravnog   poretka   ukorenio   se   od   engleskog 

pravnog istoričara Diamonda. Primitivnost nije vezana za starost jer su neki drevni zakonici 

manje primitivni od mnogo mlađih. (Hamurabijev zakonik je oko hiljadu godina stariji od 

Zakona 12 tablica, ali ga u mnogim elementima nadmašuje). 

Pravna   tehnika   je   primitivna,   nedostaju   apstraktni   pojmovi,   kao   što   su   ugovor,   svojina, 

srodstvo. Jedna od osobina primitivnog prava je apstraktnost.

To znači da se ne vodi računa o 

pravnom osnovu pravnog posla. (kauzalnost).

Na osnovu nekih podataka iz ranijih vremena i 

na temelju uporednog prava može se pretpostaviti da je  najstarije rimsko  pravo spadalo u 

grupu primitivnih prava

6

.

Sve   odnose,   pa   i   sporove   unutar   porodice   rešavao   je   porodični   starešina.   Ostali   sporovi 

rešavani su u hramovima, iako i državni organi, skupštine i reks, imaju neke nadležnosti. 

Sveštenici   su   tumačili   pravo.   Presuda   je   izvršavana   na   ličnosti   dužnika  (personalna 

egzekucija), a ne na imovini (realna egzekucija).

Odgovornost se ne zasniva na krivici (subjektivna odgovornost),

već se odgovara bez obzira 

na to da li je učinilac svestan svoje radnje i njenih posledica i da li je želeo te posledice  

(objektivna odgovornost).

6

 Romac Ante, Rimsko pravo, Narodne novine, Pravni fakultet u Zagrebu, 1989.godina, str 19

7