ZNA

AJ EKOLOŠKIH NAKNADA ZA POLITIKU

ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI I REPUBLICI

EŠKOJ

Elena Baranenko

Ivana Stankovi

Apstrakt

Ekološki porezi i naknade, kao izvori javnih prihoda, postaju sve prisutniji u
nau

noj, politi

koj i u široj javnosti. Upotrebom ekonomskih instrumenata za

zaštitu životne sredine, kroz cene kao mehanizam stimulacija za promene
ponašanja, može se uticati na preduze

a da smanje nivo štetnih emisija pri

proizvodnim procesima, kao i na doma

instva da smanje upotrebu proizvoda koji

nisu ekološki prihvatljivi. U radu se analiziraju ekološke naknade i porezi koji se
primenjuju u Srbiji i

R. Procenjuje se njihova efikasnost kao i mogu

nost

budu

eg razvoja.

Klju

ne re

i: ekološke naknade, ekološki porezi, zaga

ivanje, životna sredina

Abstract

Environmental  taxes  and  charges  as  sources  of  public  revenues  are  becoming
increasingly  common  in  scientific,  political  and  general  public.  By  using
economic instruments for environmental protection, through the price mechanism
as an incentive for changing behavior, can be influenced on companies to reduce
levels  of  harmful  emissions  during  production  processes,  as  well  as  on
households  to  reduce  the  use  of  products  that  are  not  environmentally  friendly.
This paper analyzes the environmental fees and taxes that are applied in Serbia

Ovaj rad je deo istraživa

kog projekta pod šifrom 47009 (Evropske integracije i

društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU), finansiranog od strane
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Ovaj rad je deo
istraživa

kog projekta pod šifrom 179015 (Izazovi i perspektive strukturnih promena u

Srbiji: Strateški pravci ekonomskog razvoja i uskla

ivanje sa zahtevima EU), finansiranog

od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RepublikeSrbije

Ma Elena ‘Baranenko, Institut ekonomskih nauka, Beograd,

[email protected]

Ivana Stankovi

, Institut ekonomskih nauka, Beograd, [email protected]

Drugo poglavlje. Pravna regulativa

224

and Czech Republic. It estimates their effectiveness and possibility of future
development.

Key words: Environmental charges, environmental taxes, pollution, environment

UVOD

Nacionalno zakonodavstvo Srbije i posebno oblast zaštite životne sredine, koja se
smatra veoma obimnom i zahtevnom, mora se u potpunosti uskladiti sa pravnim
tekovinama Evropske unije. Pre svega, u Srbiji je svest o toj oblasti na veoma
niskom nivou, te se prvenstveno mora doprineti tome da samo stanovništvo po

više da vodi ra

una o zaštiti svoje okoline i manjem zaga

ivanju. Svakako da

veliki zna

aj imaju i brojne preventivne mere koje doprinose tome da se izbegnu

štete koje se nanose životnoj sredini, a koje uglavnom ne mogu biti nadokna

ene.

Danas dolazi do širenja sve ve

ih ekoloških problema kao što su: zaga

ivanje

vazduha, vode i zemljišta, ispuštanje sve ve

ih koli

ina radioaktivnog i opasnog

otpada, razni neefikasni sistemi grejanja, kao i drugi problemi.

ovekovi zahtevi

u svakodnevnom životu neprestano rastu, ali na ra

un potencijala koje nudi

priroda, dok zdrava i kvalitetna životna sredina neophodna za egzistenciju ljudi,
flore i faune, sve više trpi. Nau

nici naglašavaju da ukoliko se rast stanovništva

ne uspori, a stopa koriš

enja neobnovljivih dobara ne smanji,

ove

astvu preti

velika opasnost od narušavanja ekološke ravnoteže. Stoga je neophodno posti

održivi razvoj. Prirodna dobra kao što su reke, jezera, mora, šume, rude, zemljište
i dr. nemaju svog vlasnika ni cenu, stoga ih pojedinci

esto upotrebljavaju

neracionalno i samoživo. Na taj na

in oni vode ra

una samo o sopstvenom

interesu, ne razmišljaju

i o opštem interesu zajednice. Upravo u cilju spre

avanja

„negativne potrošnje“ prirodnih dobara država ima pravo da upravlja njima i da
obezbedi njihovo ekonomi

no koriš

enje. [2, str. 27]

Prekomerno trošenje oskudnih prirodnih resursa upu

uje na to da mnogi korisnici

u svoje odluke ne uklju

uju troškove upotrebe životne sredine. To dovodi do

eksternalizacije internih troškova odnosno do prevaljivanja troškova pojedinca na
celokupnu društvenu zajednicu. Negativni eksterni efekti ozna

avaju troškove

koje pravno ili fizi

ko lice uzrokuje tj. name

e drugim

lanovima društva, a koji

nisu uklju

eni u cenu.[2, str.29] Svuda oko nas se javljaju negativni eksterni

efekti – fabrike koje ispuštaju otpadne vode u reke, bacanje otpdaka na zemljište,
zaga

ivanje vazduha motornim vozilima, štete koje se nanose se

enjem šuma ili

štete koje se odnose na životinjske vrste. Odgovaraju

om intervencijom države

kao što je uvo

enje poreza ili naknada može se rešiti problem eksternalija. Na taj

in se mogu iskazati stvarni ekološki troškovi. [6] Tako

e, moglo bi se uticati

na preduze

a da smanje nivo štetnih emisija u toku proizvodnje, ali i na

doma

instva da smanje upotrebu onih proizvoda koji su ekološki štetni. Upravo

Drugo poglavlje. Pravna regulativa

226

Zakonodavstvo Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine

Zakonom o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik br. 135/04 i 36/09) ure

uje se

integralni sistem zaštite životne sredine. Na taj na

in se obezbe

uje ostvarivanje

prava

oveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini, kao i uravnotežen odnos

privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji. Republika, autonomne
pokrajine, opštine odnosno gradovi, kao i preduze

a i druga pravna lica, nau

ne i

stru

ne ogranizacije i gra

ani su dužni da

uvaju i unapre

uju životnu sredinu i na

taj na

in obezbe

uju sistem zaštite životne sredine. Ovi subjekti su odgovorni za

aktivnosti koje menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini,
tako

e i za nepreduzimanje mera za zaštitu životne sredine. Ja

anje svesti o

zna

aju životne sredine je od presudnog zna

aja, tako da se to može posti

usmeravanjem i podsticanjem od strane državnih organa, nau

nih ustanova, kao i

ostalih ustanova u okviru obrazovanja, zdravstva, informisanja i kulture u okviru
njihovih delatnosti. Jedno od osnovnih na

ela zaštite životne sredine jeste na

elo

održivog razvoja. Održivi razvoj jeste uskla

eni sistem tehni

ko-tehnoloških,

ekonomskih i društvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima
ekonomi

nosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti sa ciljem da se

uva i unapredi kvalitet životne sredine za sadašnje i budu

e generacije. Tako

bitno na

elo jeste na

elo „zaga

iva

pla

a“. Zaga

iva

pla

a naknadu za

zaga

ivanje životne sredine ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu,

poluproizvod ili proizvod koji sadrži štetne materije po životnu sredinu. Na

elo

„korisnik pla

a“ nalaže da je svako ko koristi prirodne vrednosti dužan da plati

realnu cenu za njihovo koriš

enje i rekultivaciju prostora. Održivo koriš

enje i

zaštita prirodnih vrednosti obezbe

uju se u okviru Strategije prostornog razvoja

Republike i Nacionalne strategije održivog koriš

enja prirodnih resursa i dobara.

Nacionalnu strategiju održivog koriš

enja prirodnih resursa i dobara za period

najmanje deset godina donosi Vlada Republike Srbije. Nacionalna strategija se
realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedina

ni prirodni resurs

ili dobro koje donosi Vlada Republike Srbije.

Ekološke naknade i Fond za zašititu životne sredine u Republici Srbiji

Sredstva za zaštitu životne sredine mogu se obezbediti iz donacija, kredita,
sredstava me

unarodne pomo

i, kao i iz drugih instrumenata, programa i

fondova. Sve zastupljeniji postaju ekonomski instrumenti tj. razne naknade za
zaštitu životne sredine. U Srbiji naknade se mogu rasporediti u 2 kategorije:
naknade za koriš

enje prirodnih resursa i naknade za zaga

ivanje životne sredine.

Jedinice lokalne samouprave imaju mogu

nost da propišu i naknade za zaštitu i

unapre

enje životne sredine.

Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije je državna institucija, osnovana
Zakonom o zaštiti životne sredine iz 2004. godine, u cilju obezbe

ivanja

Zna

aj ekoloških naknada za politiku zaštite životne sredine

227

finansijskih sredstava za podsticanje i unapre

ivanje životne sredine u Srbiji,

njihovo namensko i sistemsko ulaganje u projekte zaštite životne sredine u skladu
sa usvojenim nacionalnim i me

unarodnim strategijama. Pored toga, Fond za

zaštitu životne sredine upravlja projektima i finansijski je posrednik za o

uvanje,

održivo koriš

enje, zaštitu i unapre

enje životne sredine, kao i pri energetskoj

efikasnosti i koriš

enju obnovljivih izvora energije. Fond za zaštitu životne

sredine ostvaruje prihode od naknada za zaštitu životne sredine. Prihodi se
namenski koriste za zaštitu životne sredine preko projekata koje finansira Fond iz
svojih sredstava. Fond trenutno ostvaruje prihode po osnovu: naknade za promet
divlje flore i faune, naknada za zaga

ivanje životne sredine (obuhvataju naknadu

za vozila na motorni pogon, naknadu za supstance koje ošte

uju ozonski omota

naknadu za emisije sumpora, oksida azota, praškaste materije i prozvedeni i
odloženi otpad), naknade za posebne tokove otpada, naknade za koriš

enje

ribarskog podru

ja, naknade za zaga

ivanje životne sredine u podru

jima od

posebnog državnog interesa u oblasti zaštite životne sredine, naknada za
stavljanje ambalaže u promet, ali i naknade za pružanje stru

nih usluga Fonda za

zaštitu životne sredine. Prihodi koje Fond ostvaruje putem naknada za promet
divlje flore i faune, naknada za posebne tokove otpada i naknada za koriš

enje

ribarskog podru

ja u potpunosti pripadaju Fondu, dok prihodi koji se ostvaruju

putem naknada za zaga

ivanje životne sredine ne pripadaju u potpunosti Fondu.

Po osnovu ovih naknada Fondu za zaštitu životne sredine pripada 60% prihoda, a
ostalih 40% prihoda pripada jedinici lokalne samouprave na

ijoj teritoriji se

nalazi zaga

iva

Vrste zaga

ivanja i obra

un i visina naknada