Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
1. Industrijska revolucija, zakonodavstvo o najamnom radu
Veliki revolucionarni prevrat, prelaz od manufakture na mašinsku industriju poznat je po imanu industrijska revolucija. Ona je prvo izvršena u Engleskoj (druga polovina XVIII I početak XIX veka). Industrijska revolucija označava definitivnu pobedu kapitalističkog načina proizvodnje . Sa industrijskom revolucijom stupa na društveno istorijsku pozornicu moderni industrijski proleterijat koji će kasnije postati tvorac novog, socijalističkog društva. Rdnička klasa nastala je I formirala se uporedo sa nastankom I razvojem kapitalizma. Kapitalizam , novo društveno uređenje ili nova društvena formacija začeo se u krilu prethodne društvene formacije – feudalizma. Za nastanak kapitalizma neophodno je da se na jednoj strani vrši gomilanje, koncentracija bogatstva, a na drugoj bede I nemaštine. Za njegov opstanak I razvitak potreban je još jedan uslov: masa ljudi odvojena od sredstava za proizvodnju I lično slobodnih. Takvi ljudi, da bi obezbedili svoj život I život svojih porodica prinuđeni su da prodaju sebe, svoju radnu snagu pa čak I radnu snagu svojuih žena I dece. Odvajanje proizvođača od sredstava za proizvodnju metodom tzv.
prvobitne akumulacije
, koja je započela još u XV veku,
najvidnije izražena u Engleskoj u XVII i XVIII veku, dovela je do ograđivanja velikih površina zemlje, najpre radi stvaranja pašnjaka, a kasnije radi proizvodnje za potrebe grada. Njene posledice su bile dalekosežne. Veliki broj seljaka oteran je sa zemlje, ostao je bez sredstava za proizvodnju pa je samim tim bio primoran, I pored buna, otpora I ustanaka da stupid u anjamni rad. Industrijska revolucija je izvršila još veće odvajanje proizvođača od sredstava za proizvodnju. Njenu osnovu čine veoma značajni pronalsci kojih je bilo naročito mnogo krajem XVII I početkom XVIII veka. Pronalazak mehaničkog razboja, mehaničke predilice tzv. dženi mašine, pronalaženje parne mašine I mašine za preradu pamuka, letećeg čunka, sve je to dalo podstreka industrijskoj revoluciji. Ona je iz korena iščupala stare društvene odnose, razorila stari način života, kako u selu tako I u gradu, stvorila industrijske gradove , stvorila novu epohu u istoriji čovečanstva. Industrijska revolucija stvorila je novu društvenu snagu, stvorila je proleterijat. Novo građansko društvo, kako se kaže u Manifestu komunističke partije formiralo je dve osnovne klase- buržoaziju i proleterijat.
1
Nije samo narod sa sela odvojen od zemlje I nateran u vagabunde doveden u discipline koju zahteva sistem najamnog rada , već je tome služilo I tadašnje zakonodavstvo o najamnom radu. Ono je od samog početka, negde sredinom XIV veka bilo u službi kapitalista, podešeno tako da ini mogu vršiti nesmetanu eksploataciju radnika. Ono je takvo ostalo dok se proleterijat nije organizovao kao nova društvena klasa I dok nije istupio kao nova društvena snaga I svojom borbom iznudio poboljšanje I promenu tih zakona. Zakonaodavstvo o najamnom radu je propisalo strožu kaznu za onoga ko primi veću najamnninu nego za onoga koji je ponudi i isplati, zabranjivalo je svako udruživanje radnika proglašavajući to „atentatom na slobodu i na deklaraciju čovekovih prava“, ono ničim nije ograničavalo samovolju kapitalista u eksploatacji radnika, produžavanju radnog dana, smanjivanju najamnine, u eksploataciji žena i dece, ono ih nije ograničavalo da primenjuju niz kazni, uključujući i one čiji je povod bio pevušenje pesmice ili tihi zvižduk uz posao itd.
Industrijska revolucija, odnosno uvođenje mašinskog načina proizvodnje, označavala je korenitu promenu u uslovima života i rada radničke klase. Ovo je period nejdužeg radnog vremena (trajao je od jutra do mraka),period veoma okrutnog postupanja (zakidanje od odmora, zatvaranje radnika u prostorije u kojim rade, zaključavanje vode i sl.)
2. Radnički pokret – faze razvoja
Radnički pokret označava aktivan odnos proleterijata prema svome položaju u društvu, raznovrstan otpor neposrednom eksploatatoru – kapitalisti i pretpostavlja različite oblike organizovanja . što dovodi do aktivnog i borbenog stava proleterijata koa klase nasuprot buržoaskoj klasi, odnosno čitavom kapitalističkom i drugim oblicima eksploatatorskog društvenog uređenja i svim institucijama koje služe održanju takvog uređenja.tako nastao pokret poprima sva obeležja političkog pokreta što znači da izgrađuje svoj politički program, stvara i iznalazi određene oblike organitzacije, vrši izbor i određeuje sredstva i oblike borbe, formuliše svoje ciljeve sve do iznalaženja puteva i načina oslobođenja. U svom razvitku radnička klasa prolazi kroz više faza.
2
ekonomskom, političkom i ideološkom planu. Tome su doprinela dva odlučujuća faktora: pre svega narastanje proleterskog pokreta, smelo revolucionarno nastupanje mlade radničke klase (kroz lionske ustanke, čartizam, ustanak štampara u Pragu) i drugo razvoj naučne misli, posebno sve oštrija kritika kapitalističkog sistema i sve radikalnije i jasnije teorije o potrebi preuređenja postojećeg sveta na socijalističkim osnovama. Uz brojnost radničke klase dolazi organizovanost i svest. Formiraju se klasne organizacije radnika koje postaju polako poluge za konačno oslobođenje radničke klase i svih radnih ljudi od svake eksploatacije tj. za konačno ukidanje sistema najamnog rada.
3. Ludistički pokret i prvi oblici borbe radnika
U prve oblike borbe proleterijata spadaju molbe, peticije na jednoj i snažan revolt, zločin na drugoj strani. Radnici su se veoma često obraćali parlamentima i opštinskim većima s posebnim molbama, odnosno peticijama. Nezadovoljni svojim položajem, naročito odnosom prema njima, pojedinci, grupe radnika, radnici jedne fabrike, pa i jednog mesta koristili su i druga sredstva borbe – okrutna i drastična sredstva koja su govorila o revoltu protiv njihovih eksploatatora.
Krađa je bila jedno od osnovnih sredstava borbe- ona je bila više reagovanje na društvenu nepravdu ili izraz nemaštine nego neko stalno i promišljeno sredstvo borbe. Više je bila protest pojedinca.
Podmetanje požara i eksplozija jedno od sredstava koje su radnici dosta primenjivali. Pokušavali su da zapale ili bace u vazduh pojedina odeljenja pa i čitave fabrike ili njihova skladišta.ovim sredstvima radnici su izražavali svoj protest protiv niske najamnine, nesnsosnih uslova rada, nečovečnih postupaka, neprihvatanja njihovih zahteva naročito za vreme štrajkova.
Ubistva fabrikanata, majstora, štrajkbrehera su smišljena i organizovana i spadaju takođe u prve oblike borbe radničke klase. Najviše su praktikovana za vreem štrajkova. Tada su radnici dolazili u najžešće sukobe sa fabrikantima i majstorima, a štrejkbreheri su bili najomraženiji i radnici su stvarali tajne sudove koji su im
4
izricali smrtne presude. Ovi sudovi su davali nagrade za svako izvršeno ubistvo i onima kojima preti opasnost pomagali da pobegnu u inostranstvo.
Počeci radničkog udruživanja i stvaranje tajnih društava. Ovakava udruženja imala su svoje statute, spiskove svojih članova, svoje kase, svoje knjigovodstvo a mnoga od njih i svoje sekcije. Sve je to bila tajna koju su njeni članovi morali da čuvaju. Stupanjem u društvo (asocijaciju, udruženje) članovi su polagali zakletvu na vernost i čuvanje tajne. U posebnoj tajnosti radili su tzv. tajni komiteti čoja je moć vrlo velika. Oni su bili veoma konspirativni i za njihovopostojanje znao je vrlo mali broj članova i organizacija. Radnička udruženja stvarana su najviše za vođenje ekonomske borbe. Najviše su dolazila do izražaja za vreme štrajkova.
Štrajkovi kao oblik borbe pojavljuju se veoma rano, često i u dosta širokim razmerama i to ne samo u Engleskoj već i u Francuskoj, Nemačkoj itd. Bilo je i dugotrajnih štrajkova. Štrajk u Lionu koji je s prekidima trajao od 1539-1541. ; zatim takođe u Lionu 1697. Koji je traja opunih 6 meseci. Uzroci štrajkova su bili čisto ekonomskog karaktera.
LUDISTIČKI POKRET nazvan po radniku Nedu Ludu koji je prvi razbio svoju mašinu spada u najmasovnije stihijske pokrete radničke klase. Nastao je u Engleskoj, ali je zahvatio i druge evropske zemlje. Započeo je ranije ali se snažno razvio 1811. godine među radnicima industrije čipaka u Notingemu, pa se ubrzo preneo i na druge oblasti Engleske. Širio se veoma brzo i obuhvatao na hiljade radnika. Policija je bila nemoćna tako da joj je vojska morala priteći u pomoć. U suštini je to bio spontani, stihijski pokret praćen pokušajima pojedinih njegovih učesnika da stvore svoje tajne organizacije. Borba protiv mašina počela je još u procesu njihovog izgrađivanja i uvođenja u proizvodnju. U početku su radnici upućivali peticije parlamentu i tako skretali pažnju na svoj teški položaj i na posledice uvođenja mašina u proizvodnju ili su otvoreno ustajali protiv mašina i njihovih pronalazača. Od povremenoglomljenja mašina prešlo se na širi pokret lomljenja mašina, rušenj fabrika i ubijanja njihovih vlasnika. Pokret je izazvao veliki strah i uzbunu među buržoazijom koja jemobilisala policiju i vojsku. Oba doma engleskog parlamenta su imenovala tajne komitete za borbu protiv ludističkog pokreta. Parlament je doneo i poseban zakon protiv ludita – uveo je smrtnu kaznu za uništavanje mašina.
