1
Увод
Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести зависности, односно
токсикоманија. Управо нас је ова чињеница мотивисала на опажање да је средина у којој
живимо пуна људи који имају овакве проблеме. Оно што је битно нагласити да не
испаштају само алкохоличари већ и цела социјална средина уопште. Схватања о
алкохолизму су још доста неуједначена, сматра се или моралним проблемом или
искључиво медицинском појавом са свим карактеристикама болести. Толерантан и
подржавајући став нашег друштва према пијењу алкохола утиче на формирање лагодног
става породица и утиче на формирање ставова деце према пијењу. Ово је од великог
значаја при доношењу одлуке младе особе када ће имати први контакт са алкохолом и
настављању узимања супстанце. Алкохолизам није везан искључиво за мушку популацију,
све је више жена алкохоличара и младих алкохоличара, а снижава се и старосна граница
почетка пијења. Значајно су се измениле друштвене и породичне вредности у којима
одрастају млади, урбанизација мења развој деце и омладине.
Значајно је бавити се овом тематиком зато што је потребно каналисати свест човека ка
озбиљности и стављању јачег акцента на проблем алкохолизма, зато што су последице
велике, погубне и у многим случајевима неповратне. Кроз овај рад покушаћемо да
прикажемо стварно стање у вези конзумирања алкохола међу младом популацијом као и
све мере здравствене службе и здравствених радника пре свега медицинских сестара које
је неопходно предузети како би се превенирао овај проблем кроз сарадњу са многим
државним институцијама, медијима, министарствима, невладиним организацијама и
многим међународним организацијама које се баве овим проблемом.
2
1 Теоријски приступ теми
Дефиниција алкохолизма
Постоји више дефиниција алкохолизма, зависно из које се тачке проблем посматра. Према
дефиницији Светске здравствене организације: „Алкохоличари су оне особе које
ексцесивно пију алкохолна пића, постајући постепено зависне од алкохола, при чему
испољавају било отворене социјалне поремећаје, било манифестације које оштећују
њихово телесно и душевно здравље, њихове односе са другим особама и њихово добро
социјално и економско понашање, било само да испољавају предзнаке који наговештавају
поремећај таквог карактера“
Етиологија алкохолизма
Настајање алкохолзма објашњава се комбинацијом три фактора који образују „троугао
зависности“:
Алкохол као супстанца
– због свог дејства и својства. Дејство је анксиолитичко,
опуштајуће, људи се осећају пријатно, безнрижно и весело, што лако ствара
психолошку зависност. Својство је да алкохол лако реагује са осталим једињењима,
па уношењем у организам временом постаје саставни део метаболизма и ствара
физичку зависност.
Социјална средина
– која има толерантан став према пијењу као делу
свакодневних ритуала што одржава овај проблем.
Човек
– са својим биолошким, психолошким и социјалним карактеристикама.
Биолошке подразумевају генетску предиспозицију и неурофизиолошке
карактеристике нервног система. На психолошкој основи је уочено да постоје неке
заједничке црте личности алкохоличара и то да су: незреле, нестабилне, несигурне,
нарцистичне личности, без самопоуздања и са нижим прагом толеранције без
фрустрације. По социолошком схватању алкохолизам је научени образац
понашања.
4
Својства алкохола
Дејство алкохола на људски организам је добро проучено. Алкохол је легална дрога,
психоактивна супстанца која ремети метаболичке процесе ћелија и тако штетно делује на
све наше виталне органе првенствено на мозак. И у малим количинама алкохол ремети
психичке фукције, љихову хармонију, превасходно концентрацију, пажњу и расуђивање, а
следствено томе мења и понашање особе која пије алкохолно пиће. Дакле, дејство
алкохола и у малим количинама је опојно: пријатељски блажи, храбри, весели, јача,
ублажава или уклања напетост, дневне бриге и животне тешкоће и као такав подмукло
вреба, нарочито младе, неодговорне према својој будућности и коначно ствара навику
пијења, зависност и генерише алкохолну болест. Ресорпција алкохола, после пијења
започиње још у устима, наставља се у желуцу (21,8%), најинтензивнија је у танком цреву
(60,4%), и довршава у дебелом (17,8%). Потпуна ресорпција лакохола је врло брза, за 30-
60 минута, ако се пију жестока пића (
слика 1
.) – још и на „екс“, а успорена ако се пију
слабо алкохолна пића.
Слика 1. Жестока алкохолна пића
Алкохол у организму шири крвне судове, убрзава рад срца, успорава рефлексе, отежава
координацију покрета, оштећује чула, смањује осетљивост на бол, делује депресивно на
централни нервни систем. Психичка дејства алкохола су доминантна за каснији развој
алкохолне болести. То се лако уочава: страшљиви постаје храбар; слаб постаје издржљив;
интровертан постаје комуникативан, супер его односно савест се „дави“ а емотивно-
нагонска компонента се истиче.
5
Алкохолно пиће
Сваки напитак за људску употребу, који садржи алкохол, у било којој концентрацији, је
алкохолно пиће. Алкохолно пиће изазива опуштање, делује умирујуће и седативно на
централни нервни систем, ствара се осећај лажне снаге и моћи и привид да се настали
проблеми личности могу лакше превазићи, или, бар за извесно време, одгодити,
потиснути.
Пијанство
је неумерено, прекомерно коришћење алкохолних пића, која утичу
на учење, рад, свакодневни живот, здравствено благостање, лично и друштва у целини.
Према концентрацији алкохола, алкохолна пића могу бити слаба – са 3 – 15% алкохола
(пиво 3-8%, вино стоно 10-14%); полужестока – са 20-40% алкохола (вино десертно 15-
20%, ликери 20-40%); и жестока са преко 40% алкохола (ракија, комовица, вињак, виски,
текила...). свако пиће, поред етил алкохола и воде, садржи неке примесе или додате
адитиве са жељом да се поправи мирис и укус. Неке примесе су токсичне, па погоршавају
стање мамурлука. Најтоксичнија примеса алкохолног пића је метилалкохол. Постоје
природна и вештачка алкохолна пића. Вештачка алкохолна пића се справљају од чистог
алкохола, а додају им се и разни састојци ради имитирања познатих и скупих пића. Наш
народ од давнина производи разна, природна алкохолна пића, од грожђа, јечма, оваса,
дудиња, кукуруза, али највише од разних сорти шљива.
Степен и стадијум пијанства
Одређује се концентрацијом алкохола у крви – алкохоломенија, која се изражава у
промилима. Промил означава колико капи алкохола има на хиљаду капи крви. Пијанство
се дели на три стадијума:
1. „Припитост“ је лако пијантсво
(0,5‰ – 1‰) – особа је припита, недовољно
пијана, неспособна за сваку сложену делатност, одају је понашање и телесне
промене. Понашање је упадљиво: веселост, причљивост, узбуђеност, некритичност,
сексуална похотљивост, импулсивност или обрнуто. Од телесних знака су присутне
сјајне очи, проширене зенице, црвенило лица, чешће мокрење.
2. Пијанство
(2‰ – 3‰) –
средње или тешко пијанство
(3‰ – 4‰) компромитује
све психичке функције, покрете, координацију тела и понашања. Пијана особа
тетураво и тешко хода, отежано и неразумљиво говори, повраћа, бледа у лицу, не
осећа болове и код тешких повреда. Крвни притисак, температура и вредност
шећера у крви опадају.
3. Кома
(4‰ – 6‰)
опасно угрожава живот,
пијана особа је у патолошком сну,
коми, тешко отрована, цијанотична у лицу, неправилно и једва дише, не реагује на
спољне дражи. Смрт је неизбежна код нелечених за 5-10 сати, услед парализе
центра за дисање и колапса срчано-судовног система.
7
1.1. Развој алкохолизма
Познавање развојног пута је значајно због раног откривања и дијагностиковања проблема.
Граница за „умерено“ пијење није јасна. Од првог контакта са алкохолом до развоја опаке
алкохолне болести прође пет, десет или петнаест година и тај развојни пут нема
карактеристичне знаке за околину, већ само неке наговештаје, а алкохоличар здушно
прикрива нарастајуће разноврсне проблеме и одлаже лечење. Развојни пут алкохолизма
добро осликава кинеска народна пословица: „
У почетку човек узима пиће, затим пиће
узима пиће и на крају пиће узима, зароби целог човека
“. Развој алкохолизма се практично
клинички дели на четири фазе:
Фаза умереног пијења
– није болест већ постоји зависност од алкохола. Особа
пије повремено, мало да „олакша муке“, да се „опусти“, „смири“, тако да ова фаза
може да траје дуго. Свака особа из ове фазе је кандидат да једног дана постане
алкохоличар. Лечење није потребно за њих али стручни савети су права превенција
очекиване болести - алкохолизма.
Тренинг фаза
– прелазни период од умереног пијења до болести. Особа пије чешће
умерено, а у пригодним приликама се и опије: свадба, испрачај у војску, недељни
ручак са пријатељима, другарски сусрети у кафани, пословни ручкови. Ово су
почетни знаци алкохолизма који лако склизну у следећу фазу.
Претоксикоманска фаза
– алкохоличар пије редовно, ритуално, свакодневно,
интензивно и све више да ублажи психичке патње, напетост. Психичка зависност је
успостављена – за сваки проблем, за сваку несигурност, за сваку невољу
алкохоличар се хвата за чашу, а ако нема алкохола онда је нерасположен и
незадовољан. Ако га околина критикује да много пије обећава да престаје, поготово
ако има теже здравствене проблеме. Толеранција је порасла – потребно је више
алкохола да се постигне жељено задовољство.
Токсикоманска фаза
– алкохоличар не може без алкохола. Физичка зависност је
овде доминантна. Ово су тзв. „пијанци“ – изједначени у негативном, независно од
пола, година старости. Знаци који прате ову фазу су: алкохоличарска амнезија,
губитак контроле, немогућност апстиненције, пад толеранције, психичка зависност,
физичка зависност.
