Organizacija unutrašnjeg transporta u fabrici automobila
02ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У
КРАГУЈЕВЦУ
ОРГАНИЗАЦИЈА УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА У
ФАБРИЦИ АУТОМОБИЛА
Завршни рад
Ментор
Кандидат
Проф. др
Стефана Макојевић
Број индекса:
Крагујевац, септембар2017. година
САДРЖАЈ
1.
ПОЈАМ И ПОДЕЛА ОТПАДА
.................................................................................................. 4
2.
ПРОЦЕС РЕЦИКЛАЖЕ ПАПИРА И ДОБИЈАЊЕ НОВИХ ПРОИЗВОДА
....................6
2.1.
Својства папира
.............................................................................................................................. 6
2.2.
Поступак рациклаже папира
........................................................................................................7
2.3.
Добијање нових производа рециклажом папира
....................................................................10
3.
РЕЦИКЛАЖА ПЛАСТИКЕ И ДОБИЈАЊЕ НОВИХ ПРОИЗВОДА
...............................14
3.1.
Својства пластике
.........................................................................................................................14
3.2.
Врсте пластике и њене карактеристике
...................................................................................15
3.3.
Поступак рециклаже отпада пластике
..................................................................................... 18
3.4.
Производи који се добијају рециклажом пластике
................................................................23
4.
ПРОИЗВОДИ ОД ОСТАЛИХ ВРСТА РЕЦИКЛИРАНИХ МАТЕРИЈАЛА
...................24
4.1.
Рециклажа стакла
......................................................................................................................... 24
4.2.
Рециклажа електричног и електронског отпада
....................................................................25
4.3.
Проблем сакупљања и селекције електричко и електронског отпада
...............................27
4.4.
Проблеми рециклаже ЕЕ отпада
................................................................................................29
4.5.
Развој нових електричних и електронских производа
..........................................................30
ЗАКЉУЧАК
.........................................................................................................................................31
ЛИТЕРАТУРА
.....................................................................................................................................33
2

1. ПОЈАМ УНУТРАШЊЕГ ТРАНСПОРТА
У сваком предузећу постоје потребе за транспортом. Ове потребе сунарочито велике у
производним предузећима. Транспортују се разне сировине, помоћни материјали који се
троше у радној организацији, готови производи, итд.
Под транспортом у ширем смислу подразумевају се све активности неопходне за
обављање превоза и других превозних радњи, чувања и обезбеђења ствари и документације
током транспортног процеса. Транспорт у ужем смислу представља превоз ствари са једног
места на друго. (Гајић, 2001)
Транспорт има своје оправдање у чињеници да се ретко када место производње и
потрошње поклапају. Транспорт материјала и роба служи за савладавање просторних
дистанци између добављача, произвођача и потрошача. Транспорт просторно усклађује
производњу и потрошњу у националним размерама и од изузетног је значаја за националну
економију.
Транспортом се обављају различите функције: превоз, претовар, утовар, истовар и
чување материјала, полупроизвода и производа у току наведених радњи. Везе транспорта и
складиштења су директне. Складиштење је ефикасније уколико се: (Гајић, 2001)
обједине испоруке,
адекватно користи простор у превозном средства
одаберу адекватне руте.
Транспорт ослобађа складишни простор и подиже фреквенцију залиха, доприноси
задовољству потрошача, помаже развијању односа са добављачима и дистрибутерима.
Активности транспорта су узрочно-последично везане са другим логистичким активностима.
За обављање транспортних активности неопходни су: (Папић, 2007)
•
транспортних средстава,
•
транспортне инфраструктуре,
•
опреме за манипулацију у транспорту, и
•
обучене кадрове.
Полазиште за планирање транспортних система морају да буду тржишни захтеви из
којих произилази роба за превоз. На основу робе за превоз утврђују се помоћна транспортна
средства.
4
У техничко – технолошком смислу транспорт се може поделити на: (Папић, 2007)
спољашњи и
унутрашњи
Под спољашњим транспортом се подразумева премештање робеизмеђу складишта
произвођача и складишта купца, односно трговца.
Под унутрашњим транспортом подразумевају се све делатности уоквиру предузећа,
које су у вези са премештањем сировина, помоћног материјала, полупроизвода, производа и
отпадака. Дакле, унутрашњи транспорт у производњи обухвата сва кретања сировина и
полупроизвода у процесу производње, од пријемног складишта до складишта готових
производа.
Унутрашњи транспорт је добро пројектован и организован ако обезбеђује следеће
услове у производном процесу: (Гајић, 2001)
непрекидност материјалних токова,
елиминисање залиха прерађеног материјала на радним местима
опслуживање сваког радног места,
опслуживање радних места са малим количинама,
допрема материјала на радна места без застоја,
свако средство и радник у транспорту имају прецизно дефинисане путање и
задатке,
минимални трошкови транспорта.
Средства унутрашњег транспорта су оруђа за рад која у оквиру производне
организације преносе потребан материјал у хоризонталном, вертикалном и косом правцу.
У оквиру унутрашњег транспорта примењују се сва постојећа средства за транспорт и
руковање материјалом као што су: (Боровић, 1997)
транспортна средства шинског саобраћаја (локомотиве и вагони),
транспортна средства друмског саобраћаја (стандардни и специјални камиони),
цевни транспорт,
претоварно – транспортни уређаји (дизалице, виљушкари, кранови, транспортери,
елеватори, лифтови...).
5

На обликовање транспортног система унутар фабрике утичу четри фактора:
транспортовани терет,
интензитет транспорта,
релација транспорта, и
законски прописи.
Транспортовани терет, по правилу, представља податак. Изузетак на пример
чини врста агрегатног стања терета па се за даљи ток транспортованих јединица могу се
разликовати: (Боровић, 1997)
чврста (расуто или комадно стање),
течна, и
гасовита стања терета.
За тачну класификацију комадних терета морају се описати њихове
геометријскекарактеристике (нпр.: дужина, ширина, висина), као и њихове физичке и
хемијске особине. Интензитет транспорта произилази из потребе терета коју треба
премештати у количинама по временској јединици. Интензитет транспорта зависи од
типа производње. Он је код појединачнепроизводње низак док је код масовне производње
висок. Транспортну релацију карактерише удаљеност између полазне и крајње тачке
транспорта терета који треба обавити, закључено са разликама у нивоу тих тачака који треба
савладати. Узимање у обзир законских прописа може на пример бити потребно за
предузећа којасу угрожена ватром или експлозијом. Неопходно је транспортне системе
оптимално планирати и применити.
При томе требаобратити пажњу на следеће циљеве: (Дедељ, 1975)
Оптимално коришћење:
минимални трошкови транспорта,
минимални празни ходови, и
висока функционалност и искоришћење времена.
Висок степен услуге:
ратко време чекања, и
кратко време транспорта.
Висока флексибилност:
широк асортиман терета за транспорт, и
лака прилагодљивост радном окружењу.
Висока транспарентност:
информације о актуелној ситуацији,
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti