2
УВОД
Компанија представља правно лице које има слична права као и физичко лице: да поседује
имовину, задужује се, тужи и буде тужена. Њена сврха се огледа у сједињавању,
груписању пословних интереса и представља најчешћи облик пословног удружења. Као
један од савремених облика компаније, у Европској унији формирана је Европска
компанија (Европско акционарско друштво, Societas Europaea, скраћено: SE) о којој ће се
писати у даљем раду.
Идеја о стварању европске форме компаније имаа своју историју и датира још након
Другог светског рата, да би касније нарочито била развијена у оквиру Европској унији,
посебно након оснивања Европске економске заједнице. После вишегодишњих расправа и
напора у Европској унији и неколико неприхваћених предлога, 7. и 8. Децембра
2000.године на састанку Европског савета у Ници дошло је до политичког решења
проблема питања учествовања радника у управљању, чиме је уклоњена последња препрека
да октобра 2001.године Европски савет усвоји текст Уредбе о статуту Европске компаније.
Свему овоме је претходила и расправа на састанку Европског савета у Лисабону марта
2000.године, када је постављен циљ да се у Европи оствари најкомпетентнија глобална
економија до 2010. Године. Као део програма за остварење тог циља сачињени су бројни
предлози у области компанијског права и права финансијских услуга. Притом се водило
рачуна о конкурентским тржиштима, пре свега САД, али и глобализација јефтиних
економија у развоју. Постављен је и циљ остваривања јединственог тржишта капитала до
2005.године кроз план за финансијске услуге (Finacial Services Action Plan, 1999), а
предлози регулативе за Европску компанију Десете, Тринаесте и Четрнаесте Директиве
биле су део тог плана.
Неколико година након овог плана испуњени су скоро у потпуности циљеви у области
компанијског статусног права и донети сви предвиђени документи ( Уредба о Статуту
Европске компаније, Директива о положају запослених, Директива о прекограничним
спајањима друштва капитала и Директива о понуди за преузимање), осим Директиве која
је требало да регулише прекограничну промену седишта друштва.
Доношење Уредбе о Европској компанији (SE) представља изузетан успех и нову,
револуционарну фазу у области компанијског права Европске уније, која омогућава
другачији начин организовања и функционисања друштва на јединственом тржишту.
4
.
2. СВРХА, ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ЕВРОПСКЕ КОМПАНИЈЕ
Убрзан развој америчких друштава и њихов продор на европско тржиште изазивао
је страх у европским земљама. Сама потреба да се што пре реагује на промене које су се
дешавале и да се на прави начин избори са конкуренцијом представља и сам разлог
стварања Европске компаније. Европска компанија, као форма концентрације би могла да
одговори на такву конкуренцију. Још један разлог за залагање за Европску компанију био
је и последица неколико (неуспелих) спајања на европском тлу, која би била много лакше
изводљива путем SE. Циљ Европске комисије био је да се друштвима, чија активност није
ограничена само на обављање искључиво домаћих активности, омогући путем SE
инструмент који ће им дозволити да се реорганизују и тиме постану конкурентни без
ограничавања тржишта и препрека за економску интеграцију. Стога конкуренција и
покретљивост на тржишту представљају најзначајнија два разлога за стварање SE.
Усвајањем Уребе о Статуту SE остварена је мобилност друштва уз непотребност
испуњења компликованих и скупих процедура. Самим тим се може говорити о низу
предности које SE доноси. Једна од највећих предности је могућност реструктурирања
друштва преко границе у виду прекограничног спајања. Она је у великом броју позитивних
права земаља-чланица до скоро била немогућа, или везана за непремостиве тешкоће. На тај
начин друштва се прилагођавају привредној реалности јединственог тржишта без
испуњавања строгих и компликованих услова националних права, као и без трошкова
(нарочито везаних за ликвидацију и поновно конституисање у другој земљи).
Након 2005. године када је усвојена Директива о прекограничним спајањима
друштава капитала проблем ограничене покретљивости друштава делимично је отклоњен,
иако је и даље присутан у вези са прекограничном променом седишта друштва, која, ни
после нове праксе Европског суда правде у вези са тумачењем чланова 43 и 48 Уговора о
оснивању Европске Заједнице, у овим питањима још увек није остварива без тешкоћа.
Неки аутори, међутим, сматрају да су могућности SE чак и у погледу оснивања и промене
стварног седишта ограничени, нарочито у односу на национална друштва, која, уз
најновија тумачења Европског суда правде права на настањивање из Уговора о оснивању
Европске Заједнице, могу много више да користе слободу обављања делатности и
оснивања према својим потребама.
Једна од предности је и та што долази до превазилажења психолошких препрека
везаних за избор постојеће правне структуре неке од земаља-чланица, односно
подвргавање под “страни” правни систем и примену страног права. У ситуацији у којој је
једно друштво познато према његовом имену и националној припадности и традицији,
спајање којим би долазило до промене националне припадности и подвођења под страни
правни режим не би било добро решење. Таква ситуација није у складу са циљевима
унутрашњег тржишта, те би прикладно решење у оваквој ситуацији била трансформација
националног у једно европско друштво.Постојећа регулатива SE у стварности представља
само делимично производ особеног правног режима, креираног правом ЕУ, јер је SE
истовремено подвргнута и под национално право према свом регистрованом седишту, што
знатно умањује „независност“ од националног правног система. Додуше, Европска
5
компанија је највише „европска“ у мери колико је то овог тренутка могуће, највише
номинално, јер у свом имену носи ознаку „европске компаније”.
Предност Европске компаније је и олакшање у управљању групом, вођеном
заједничком стратегијом као и повећање флексибилности и брзине у процесу доношења
одлука. Избегава се компликовани систем филијала, регулисаних различитим
националним правима. SE омогућава свим друштвима (малим, средњим и великим) да
развијају активности унутар Уније.
Поред правних предности SE које се огледају у SE као додатној опцији, односно
алтернативи техникама које предвиђају национална права у вези са реорганизацијом
друштава, чему свакако треба додати и алтернативу недавно усвојеној европској
регулативи о спајањима, истичу се и фискалне предности SE, као и друштвене и социјалне
предности SE (омогућава партиципацију радника у управљању у одређеним случајевима).
2
Почетна мисија стварања SE у почетку је било и креирање права-модела коме би
земље-чланице требало да стреме, као и супериорног права у квалитету и статусу, са
међудржавним атрибутима који би били врло привлачни и стога имали конкурентски
утицај на права земаља-чланица. Питање је, међутим, шта је од свега тога остало након
усвајања Статута SE.
3
Иако постоје бројни аргументи и разлози постојања Европске компаније, она није,
међутим, од почетка уживала подршку како у државним и пословним круговима, тако ни у
теоријским разматрањима. Притом треба приметити да је сврха постојања нарочито
оспоравана у англосаксонском окружењу, или под утицајем идеја својствених за овај
систем. Тако су многи критиковали сврху SE, истичући да, на пример, америчко право не
познаје „федерални тип друштва”, занемарујући, притом, чињеницу да америчка права
прихватају теорију инкорпорације која омогућава друштвима да несметано послују на
територији целе федералне државе, без обзира на место инкорпорације са једне, односно
место обављања стварне активности, са друге стране.
4
Сврха и смисао њеног постојања, и то нарочито након доношења Директиве о
прекограничним спајањима, као и у вези са чињеницом да Европски суд правде заузима
све либералније схватање права на настањивање, су најчешћи аргумент против Европске
компаније. Поједини аутори истичу да су се околностиу вези са првобитним предлогом
Статута SE промениле у тој мери да је оправдано поставити питање потребе постојања SE.
Од почетног предлога Статута о SE, иако обликованог као „правог европског” друштва,
није много остало, колико једна мешовита форма са карактеристикама сваког националног
2
Vallée, Thierry, La société anonyme européenne, Delmas, Paris, 1991, p. 9.
3
Rickford, Jonathan, “Current Developments in European Law on the Restructuring of Companies: An
Introduction”, op. cit., p. 1237.
4
Joris, Jean-Louis, “Will the European Company work?”, Internatioanl Financial Law Review, February 2002, p. 22.
7
3. НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ОДРЕДБЕ РАНИЈИХ ПРЕДЛОГА
Првe идeje о SE прeдвиђалe су стварањe jeдинствeног правног систeма коjи
бисамостално и искључиво рeгулисао ову форму друштва.Прeдлози из 1970.и 1975.годинe
су у потпуности рeгулисали SE, чинeћи je на таj начин нeзависном у односуна национална
права зeмаља-чланица. Такво рeгулисањe je прeдстављало стварањeсвоjeврсног
„Европског закона о акционарском друштву”, jeр je урeђивало свапитања, почeв од
оснивања до прeстанка друштва.У овим рeдакциjама СтатутаЕвропска компаниjа je била
потпуно нeзависна од националних права и њиховиходрeдби, тe сe за сва питања коjа ниje
рeшио Статут прeдвиђала примeна општихправних правила комунитарног систeма.Осим
тога, Прeдлози су садржали иjeдинствeнe одрeдбe о опорeзивању, концeрнима и праву
конкурeнциje, као иучeствовању радника у управљању.Оваj прeдлог je у вeликоj мeри био
заснованна нeмачком праву, нарочито у вeзи са питањима група друштава.Осим тога,он je
прeдвиђао обавeзни дуалистички систeм, а такођe и учeшћe запослeних уорганима
друштва.
6
Било je прeдвиђeно рeгистровањe SE у заjeдничкомЕвропском рeгистру и
контрола Европског суда правдe прe рeгистровања, апостоjала je улога овог органа и у
рeшавању других спорова у вeзи са SE.
Вeћина одрeдби коje нису статусног карактeра (опорeзивањe, конкурeнциjа игрупe
друштава) je избачeна у касниjим вeрзиjама Прeдлога, док je питањeучeствовања
запослeних рeгулисано у оквиру посeбнe дирeктивe, коjа je донeтакао пратeћи докумeнт уз
Статут о SE. Трeба, мeђутим, имати у виду да je допромeнe начина рeгулисања SE дошло
прe свeга услeд обjeктивних разлога, jeр jeод трeнутка састављања првог и нарeдних
прeдлога дошло до значаjног развоjакомпаниjског права и других питања унутар ЕУ, па je
њихово уношeњe у касниjeпрeдлогe било потпуно сувишно. Тако сe у Прeдлогу Статута из
1989.годинe видиврло jак утицаj како Трeћe дирeктивe, тако и прeдлога Дeсeтe дирeктивe.
Правни основ за Прeдлогe из 1970/5 je био члан 235 Уговора о оснивањуЕЗ
(садашњи члан 308), да би Прeдлози из 1989/91 почивали на члану 100а тогУговора
(садашњи члан 95). Усвоjeна Урeдба о СЕ поново je заснована начлану 308 (раниjи члан
235) Уговора о оснивању ЕЗ.
Осим тога, Прeдлози из 1989/91.садржe супсидиjарну примeну националнихправа
уколико нeко од питања ниje рeгулисано Статутом о SE, што значиувођeњe националнe
рeгулативe у ову матeриjу. На таj начин сe прeма многиммишљeњима вишe нe ради о
eвропскоj компаниjи коjа je jeдинствeно рeгулисанаeвропским правом, вeћ извeсном
мeшовитом типу друштва коje вишe значионолико различитих друштава колико je и
зeмаља-чланица
6
Blanquet, Françoise, “Enfin la société européenne ‘la SE’” op. cit., p. 69.
