Zdravstveno vaspitni rad sa obolelima od dijabetesa tip 1

1

Садржај

I УВОД..................................................................................................................................2

II ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ТЕМИ.....................................................................................3

2.1 Историјат дијабетес мелитуса..................................................................................3

2.2 Анатомија и физиологија панкреаса.......................................................................3

2.3 Дефиниција дијабетес мелитуса..............................................................................4

2.4 Килиничка подела дијабетес мелитуса...................................................................5

2.5 Етиологија дијабетес мелитуса................................................................................6

2.6 Дијагностиковање дијабетес мелитуса...................................................................8

2.7 Лечење дијабетес мелитуса....................................................................................10

2.8 Компликације дијабетес мелитуса........................................................................11

2.8.1 Акутне компликације...................................................................................11

2.8.2 Хроничне компликације..............................................................................13

2.9 Едукација дијабетесних пацијената......................................................................15

2.9.1 Едукација за самоконтролу гликемије.......................................................15

2.9.2 Едукација о дијететском режиму, врсти намирница и планирању 

оброка............................................................................................................17

2.9.3 Едукација о деловању физичке активности...............................................19

2.9.4 Едукација оболелих о правилној нези стопала..........................................20

2.9.5 Едукација о врсти инсулина, начину и месту давања...............................21
2.9.6 Садржај здравствено васпитног рада са оболелим од дијабетес 

мелитуса........................................................................................................26

III   МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА.....................................................................28

IV    РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА И ДИСКУСИЈА РЕЗУЛТАТА.........................29

V   ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................53

VI ПРЕДЛОГ МЕРА..........................................................................................................54

ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................55

БИОГРАФИЈА...................................................................................................................56

ПРИЛОГ.............................................................................................................................57

2

I Увод

Дијабетес мелитус је једно од најраспрострањенијих хрионичних обољења које 

показује стални пораст инциденце, нарочито неки облици ове болести (дијабетес 

мелитус тип 2). Може се слободно рећи да постоји пандемија ове болести. ДМ тип 2 

повезан   је   са   гојазности,   а   чини   70-75%   свих   оболелих,   више   се   јавља   у 

индустријски   развијеним   земљама.   ДМ   тип   1   је   заступљен   у   15-25%   свих 

дијабетичара,   овај   тип   најчешће   добијају   деца,   највећа   инциденца   обољевања   је 

Финској, а најмања у Јапану.(24) Животни стил савременог човека, пре свега начин 

исхране и физичка неактивност, стрес, пушење, генетски фактори значајно утичу на 

повећање броја оболелих. Проблем представљају акутне и хроничне компликације 

које се јављају у току трајања болести, а остављају трајна оштећења, неспособност 

за рад и инвалидитет. ДМ је обољење које захтева доживотно лечење и негу. То се 

спроводи   правилном   исхраном,   дозираном   физичком   активношћу,   одговарајућим 

медикаментима   или   инсулином,   едукацијом   пациојената   и   спровођењем 

здравствено-васпитног   рада   како   са   пацијентима,   тако   и   са   члановима   њихових 

породица,   чиме   се   постиже   контрола   болести   и   спречава   настанак   могућих 

компликација.(10)

У Европи се данас 21 милион људи лечи од дијабетеса. Процењено је да на 

светском новоу 371 милион људи болује од ове болести. 4,6 милиона људи годишње 

умире од компликација дијабетеса. Процењено је да је у Србији 2010. Године било 

600 000 оболелих од дијабетеса. Последњих 20 година број особа са дијабетесом у 

свету се скоро удвостручио. (24)

Медицинска сестра има значајну улогу у едукацији дијабетесних пацијената у 

циљу спречавања компликација. Ова активност је комплексна и захтева повезано 

деловање   сестара   на   примарном,   секундарном   и   терцијалном   нивоу   како   би   се 

омогућио холистички приступ сваком пацијенту, прилагођен његовим потребама.

(10)

4

1.   Излучивање сокова потребних за варење у цревима,који се мешају са жучи из 

јетре,што представља егзогену функцију.

2.   У   крви   лучи   хормоне   који   делују   у   другим   деловима   тела,што   представља 

ендокрину функцију.

Ендокрини панкреас

 се састоји многобројних Лангерхансонових острваца.Insula 

на латинском језику значи острво,отуда и назив за ендокрини продукт панкреаса-

инсулин.Лангерхансова острвца су дифузно расута по читавом панкреасу,а највише 

их   има   у   репу.Острвца   се   састоје   од   следећих   врста   ћелија   које   луче   различите 

хормоне:



Алфа ћелије,којих има 25% и које луче глукагон.



Бета ћелије.које су најзаступљеније,око 70% и луче инсулин. 



Делта ћелије,од 5% до 10%,луче соматостатин. 



Имунореактивне ћелије,којих има најмање секретују панкреасни полипептид. 

Бета   ћелије   Лангерхансових   острваца   ендокриног   панкреаса   одрасле,здраве 

особе   дневно   синтетишу   око   50   јединица   инсулина.Своје   физиолошко   дејство 

инсулин остварује у ћелијама које поседују инсулинске рецепторе, ато су ћелије 

јетре, мишића, масног ткива и леукоцити.Инсулин омогућава прелазак гликозе и 

других сличних шећера кроз опне и ћелије ткива.Дејством уградње шећера у ткива и 

депоновањем   гликогена   у   јетри   доводи   до   смањења   концентрације   гликозе   у 

крви,односно има хипогликемијско дејство. (13)

2.3 Дефиниција дијабетес мелитуса

Шећерна   болест   или   дијабетес   мелитус   је   хронични,неизлечиви   системски 

поремећај   метаболизма,који   се   карактерише   хипергликемијом,односно   трајно 

повишеним нивоом гликозе у крви,а настаје због смањене секреције или смањеног 

биолошког дејства хормона инсулина,или услед постојања оба ова поремећаја. Тај 

недостатак омета размену угљених хидрата, масти и беланчевина у организму, што 

се   испољава   типичним   тегобама,а   након   дужег   времена   утиче   на   структуру   и 

функцију  крвних судова, нерава и органских система. (12)

5

Поремећаји   у   функционисању   бета   ћелија   ендокриног   панкреаса   могу   бити 

веома   препознатљиви.   Анамнестички   подаци   су   карактеристични,   а   симптоми 

болести се лако препознају: (23)



Полидипсија,



Полиурија,



Полифагија,



Нагли губитак телесне тежине,



Изразити умор и недостатак енергије,



Сметње вида,



Утрнулост и жарење у стопалима,



Учестале инфекције. 

2.4 Клиничка подела дијабетес мелитуса

Дијабетес мелитус тип 1

Јавља   се   код   деце,   адолесцената   и   младих   одраслих   особа.   Овај   облик   је 

познат   и   као   јувенилни   или   младалачки   дијабетес.  Код   овог   облика   дијабетеса 

долази до престанка стварања инсулина као последица аутоимуне деструкције бета 

ћелија панкреаса. Ово се дешава због излагања одређеним факторима из спољне 

средине (вируси-заушци, рубеоле, коксаки вирус). Када бета ћелија буде мање од 

80% од нормалног броја јавља се клинички облик дијабетес мелитуса тип 1 (жеđ, 

повећано   излучивање   мокраће,ноћно   мокрење,губитак   тежине,   умор,   слабост). 

Почетак болести је брз и нагао. Понекад може почети са компликацијама као што су 

кетоацидоза и  дијабтична  кома.  Обично  се  открива у  року  од  10  до  20  дана  од 

момента обољевања. Лечи се искључиво инсулином. (14)

Дијабетес мелитус тип 2

Овај тип болести је најраспрострањенији (2/3 укупно оболелих особа). Важни 

фактори   који   утичу   на   настанак   дијабетеса   тип   2   су   генетска   предиспозиција, 

гојазност (доприноси периферној инсулинској резистенцији), физичка неактивност, 

године живота као и храна богата концентрованим  угљеним хидратима и мастима. 

Настаје   код   особа   старијих   од   40   година.  Многи   болесници   немају   никакве 

симптоме годинама и може проћи и по неколико година од појаве болести до њеног 

дијагностиковања. Неки од симптома су замагљени вид, свраб гениталних органа, 

7

Тако деца оболелих родитеља не морају да оболе од дијабетеса. Такође ни сами 

дијабетичари немају увек у најближем сродству појаву овог обољења. (12)

Гојазност

Гојазност је једна од водећих дијабетогених фактора (оо 60% одраслих дијабетичара 

је гојазно). Настаје најчешће због преобилне исхране и смањене физичке активности 

(1)

Болести

За   разлику   од   наследног   дијабетеса,   постоје   обољења   и   стања   у   току   којих   се 

шећерна   болест   јавља   као   компликација.   Таква   шећерна   болест   се   назиа 

секундарном, јер се развија под директним утицајем присутног обољења. Ово је 

случај   код   хроничног   алкохолизма,   упале   или   карцинома   панкреаса,   ендокриних 

поремећаја (акромегалије и хипертиреозе), диготрајне холелитијазе са оштећењем 

панкреасног ткива, као и код вирусних обољења. (1)

Лекови и хемијски агенси

У прву групу лекова који могу да утичу на појаву дијабетеса спадају лекови који се 

примењују   код   реуматских   болести,   хроничних   обољења   дисајних   путева, 

бубрежних   и   кожних   обољења   и   алергијских   стања.   Друга   група   лекова   су 

препарати који делују на повишен крвни притисак. Такође и орална контрацептивна 

средства имају утицај на ниво шећера у крви. (14)

Остали фактори

Поред већ поменутих фактора постоје и други који поспешују настанак ове болести, 

а   то   су:   склоност   ка   уношењу   већих   количина   слаткиша,   смањена   физичка 

активност,   прелазни   период   код   мушкараца   и   жена(климактеријум),   склоност   ка 

инфекцијама, психички стрес, траума, односно начин живота и исхране уопште. (10)