УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
СТВАРНО ПРАВО
- с к р и п т а -
Грађанско право – стварно право
V 1.1
У Новом Саду,
јун-септембар 2003.
Страна 1
Грађанско право – стварно право
Према уставу од 1974. надлежност за регулисање својинскоправних
односа подељена је тако да је федерација уређивала "
основне својинско-
правне односе
" а остала питања су била у компентецији република и по-
крајина. 1989.
Закон о основним својинско-правним односима
којим су
били уређени: право својине, стварне службености, хипотека, државина,
права страних физичких и правних лица и меродавно право у случају
сукоба репу-бличких односно покрајинских закона. Поједина питања из
ове области која нису обухваћена савезним законом као и неке остале
правне области пре-дмет су законодавног регулисања од старне
република и покрајина. Уста-вом из 1992. прописано је да СР Југославија
уређује "
основе својинско-правних односа
" и покрајине немају више
надлежности у овој области.
2. Ствари (општи појам)
У грађанскоправном смислу ствар је део материјалне природе који се
налази у људској власти и на којем постоји право својине или неко друго
право.
Под телесним стварима се подразумевају материјални делови
природе који испуњавају два услова:
(1)
Физички услов
се састоји у томе да је тај део материјалне природе
фактички или виртуелно у људској власти. Није неопходно да се
ствар може констатовати чулом пипања како је то налагало
римско право. Ствар су и природне снаге уколико су потчињене
човековој власти и стављене у његову службу – нпр. Гас.
(2)
Правни услов
се састоји у томе да на делу материјалне природе
који је у људској власти постоји право својине или неко друго
стварно право.
Некада ово право својине над стварима није у промету иако по
дефини-цији то овај други
Правни услов
испуњава. Постоје ствари које
нису у про-мету јер је право својине које над њима постоји непреносиво
(тзв.
добра мртве руке
). Кад се каже да је "ствар ван промета" уствари
ван промета је право својине. Нпр. наследник нема право располагања
наслеђеним ства-рима.
У највећем броју случајева телесне
ствари
су
и роба
. Али између ова
два појма не постоји подударност и треба их
разликовати
. Роб у старом
Риму је ствар, али није роба, јер се не може рећи да представља
производ људског рада намењен размени.
Страна 3
Грађанско право – стварно право
Још неодвојени делови живог човека нису ствар, јер на њима нико
нема право својине или неко друго стварно право. Правни посао код нас
је пуно-важан (пристанак даваоца) у следећим условима: (1) да је
закључен у пи-сменом облику, (2) без уговарања накнаде, (3) да његово
извршење не излаже даваоца ризику трајног и тежег оштећења здравља
и (4) да је о по-следицама захвата давалац унапред обавештен. Овакав
правни посао се може опозвати (једностраном изјавом даваоца) све до
тренутка отпочи-њања хирушког захвата.
Делови одвојени за живота даваоца представљају ствар и припадају
или самом даваоцу или ономе у чију корист је по неком дозвољеном
основу извршено одвајање. Забрањена је било каква накнада за њихово
уступање.
Леш и његови делови постају ствар уколико постоји правни основ за
њи-хово присвајање. Делови тела умрлог (ради пресађивања) у нашем
праву могу се узети ако се он сам за живота није томе противио, нити се
томе по наступању смрти успротивио његов родитељ, брачни друг или
пунолетно дете. Није потребан пристанак (као што је то случај када је
даваоц жив) до-вољно је да не постоји противљење ових лица. Леш као
целина се може те-стаментално дати на располагање односно
завештати. Уколико то умрли није одредио тестаментом наш
законодавац се није изјаснио ко може дати тело нпр. некој установи у
научне сврхе. Леш, односно део леша, који је ствар (присвојен по неком
дозвољеном основу) може бити у промету (који је посебно регулисан)
само уколико то умрли није забранио за живота. Уступа-ње може бити
искључиво без накнаде.
Вештачки делови тела (протезе) јесу ствари и то у промету док су
одво-јени, односно док нису спојени са телом. Намештена протеза
престаје да буде ствар у промету али је и даље ствар и припада ономе
коме служи. Привремено одвајање (нпр. ради поправке) не чини од ње
ствар у промету. Према Закону о извршном поступку од 1978. предмет
извршења не могу бити "помагала" која су инвалиду или лицу са
телесним недостацима дата на основу прописа или која је сам набацио,
а неопходна су му за обављање његових животних функција.
3. Ствари (проста и сложена; главна и споредна; припадак)
Свака ствар се састоји од делова, који су такви да се или не могу
распознати (
проста ствар
) или се могу распозанти (
сложена ствар
).
Страна 4
Грађанско право – стварно право
До одвајања плод је саставни део плодоносне ствари, на којој постоји
једно право својине. Одвајањем постаје самостална ствар, на којој
постоји посебно право својине, мада је уобичајено да се и даље назива
плодом.
Постоји подела плодова на
неодвојене
(необране, висеће) и
одвоје
(обра-
не). И подела одвојених плодова на сабране и несабране.
Плодови у
нату-ралном облику
се још деле на
природне
, када их ствар даје сама од
себе, без улагања људског рада (дивље јагоде и купине) и
вештачке
за
чији је настанак потребно улагање људског рада.
Постоје и
цивилни плодови
, који се најчешће појављују у новчаном
обли-ку (нпр. камата, кирија, закупнина...). То су углавном периодични
приходи које ствар даје на основу правног односа власника са другим
лицем.
Од плода треба разликовати
производ
, тачније речено производ у
ужем техничком смислу је оно што ствар дâ, али без периодичности и
што је део њене супстанције (нпр. материјал од срушене зграде). Вољом
власника се може одредити да периодично одвајање супстанције буде
редован облик екплоатације ствари и онда су одвојени делови
супстанције плодови (нпр. ако власник шуме одреди да се шума
периодично експлоатише тако што ће се сваке године или сваких
неколико година посећи извесна количина ста-бала уз очување
одређене масе живог дрвета, посечена стабла су плод шу-ме а не
производ у ужем смислу.
Власнику ствари припадају како плодови, тако и производи ствари.
Нпр. закупац присваја плодове са туђе ствари али нема право на
призводе јер супстанција остаје власнику. Нађено благо није плод ни
производ и за њего-во присвајање важе посебна правила.
Младунци домаћих животиња
(приплод)
по општем правилу
припадају власнику мајке. Ако су зачети мужијаком који не припада
власнику женке, мужијаков сопственик нема право на приплод или
његов део нити на награду, али супротно може бити уговорено.
5. Ствари (дељиве и недељиве; збирна ствар; збир ствари)
Страна 6
