Висока школа за васпитаче струковних студија
Алексинац
ДИПЛОМСКИ РАД
из Методике развоја говора
Проза за децу Милутина Ђуричковића и примена на
предшколском нивоу
Ментор Студент
др Даница Столић Марија Стојановић, 1886
Алексинац, 2014.
4
УВОД
У свом дипломском раду желела сам да покажем да се приче за децу
књижевника и професора Милутина Ђуричковића могу примењивати на нивоу
предшколства, односно у раду са децом свих предшколских група. Пошла сам од
општих одлика књижевности за децу, потом сам разматрала улогу васпитача који
упознаје децу са књижевношћу, с обзиром на то да деца не знају технику читања, па је
неопходан посредник. У раду се говори и о целокупном стваралаштву др Милутина
Ђуричковича, а посебну пажњу сам посветила збирци „Са царског престола“, где сам
дала основне методичке претпоставке.
У дечијој књижевности педагошки моменат је линија са које се не силази ни због
уметничке форме ни због подилажења малом читаоцу писати за децу увек изискује
велику искреност јер мали читаоци увек препознају с великом прецизношћу фолирање
од правог штоса. Писати за најискреније читаоце могу само најбољи међу најбољима,
јер треба умети зарад допадљивости избећи кревељење, њихова искреност је
немилосрдна зато и јесу најзахтевнији аудиторијум.
Иако су још увек у потрази за својим идентитетом деца креирају свој свет према
кординатама које добијају од одраслих. Свако слово намењено овој читалацкој публици
има вековну тежину, и изискује одговорност од писца јер се њима тка свест оних који
продузавају живот. Тамо где се формирају емоције враћамо се цео живот по одговоре.
Сваки се човек радо враћа у детињство то је нешто исконско, зато нам и приче из
детињства изгледају бајковито јер више није важно да ли је веродостојно – у детињству
је све истина.
Више речи о књижевности за децу предшколске деце, одликама и примени, као и
улози васпитача биће у раду који је пред Вама. Поред ове проблематике бавила сам се и
књижевним радом професора доктора Милутина Ђуричковића, као и применом његове
књиге „Приче са царског престола“ у раду са децом на предшколском узрасту.
5
КАРАКТЕРИСТИКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ
Настанак књижевности за децу у уској је вези са статусом деце и детињства као
посебних феномена. Све док дете није било признато као биће од важности није се
могла ни развијати књижевност која је намењена деци. Однос према детету као према
одраслом човеку дуго је трајао, од деце се тражила послушност, трпљење тешких
животних услова, деца су рано почињала да раде, децу су учили борилачким
вештинама и да буду добри борци (Спарта). Дете је било запостављен човек. Аристотел
је сматрао да игра не треба да буде део живота у васпитању деце и све што деца чине
мора бити смишљено у правцу будућности. У античком добу није био развијен интерес
за књигу које су биле намењене младима. У средњем веку се такође строго гледало на
дете и у васпитању деце велики утицај је имала хришћанска црква, развијао се код деце
хришћански морал и тежња да се створи послушно биће – настављено је негирање
аутономије дечјег бића. Тек у периоду хуманизма и ренесансе (14. и 15. век), а
нарочито у 17.веку дете и детињство добијају дубље и шире значење.
Појам књижевности за децу формирао се у 19. веку и означава литерарна дела
која су својим садржајем и изразом приступачна деци. У литератури за децу углавном
има две групе књижевних дела – за децу предшколског узраста (шест до седам година
старости) и за децу основношколског узраста (тринаест до четрнаест година старости)
или дела која се деци говоре и дела која сама деца читају. Лектира за децу је одабирана
и у најстаријим временима писмености, али се литература за децу, као посебан вид, по-
чела стварати у XVII и ХVIII веку, а нарочито у доба просветитељства. Савремена књи-
жевност за децу је разнородна по жанровима и темама, развијеног и богатог поетског
израза и по уметничкој вредности не заостаје за осталим књижевним областима. Појам
књижевности за децу подразумева дела која су по својој унутрашњој структури блиска
младим читаоцима. Међутим, по својим основним особинама, по тематици, изразу и
уметничком домету, ова дела се не издвајају из модерних, савремених токова књижев-
ности и уметности.
Књижевност за децу и младе не издваја се ни почему од опште књижевности сем
7
пространства још неосвојена, да сазнају постојеће и да откривају ново и непознато.
Деци треба дати игру, оставити им снове и подстаћи знатижељу. Из свега књижевног
штива деца треба да извуку подстицаје у све постојеће научне дисциплине: друштвене
и природне науке.
Игра и све оно што је у вези са игром је оно што децу нарочито занима.
Захаваљујући игри као имитацији непосредне стварности деца се емотивно ослобађају,
снаже, социјализују, упознају живот и свет у свом непосредном окружењу. Путем игре
ослобађа се и њихова машта, подстиче се креативна личност у њима и афирмишу се
позитивне вредности. Писање о игри и игрању уопште привлачи дечју пажњу, снажећи
њихов дух и побуђујући њихову машту.
Тематика игре се у књижевности за децу може наћи у сваком жанру ове
литературе, с обзиром на то да чини темељ дечје спознаје света и суштински је део
његове личности. Игра се јавља и као методски поступак (метод игре или игровни
метод), те се може применити у свим облицима тумачења књижевности за децу. Она
побуђује сазнајни акт, стимулише пажњу и креативност, ослобађа стеге и несигурности.
Креативна или стваралачка игра даје позитивне животне резултате. Осим игре, у
књижевности за децу неопходна је и машта како би подстакла креативност. Машта
служи ствараоцу за проналажење нових актуелизованих тема, оригиналних садржаја и
свежих форми изражавања и сл. Игра и машта делују подстрекачки на дете, односно на
његов емотивни живот, на искуствени доживљај света дела и света уопште.
Фантастика
се заснива на машти, а машта треба да се заснива на мудрости и
разуму. Дакле, деци није потребна фантастика сатане, ђавола, монструма и демона,
вампира, вукодлака и вештица, разних проклетстава и урока, бајања на зло и наопако,
веровање да ће живети у рају ако су учмала и застрашена да ће им се сваки погрешан
поступак вратити злим, па ће доживети пакао и на овом и на оном свету. Деци је
потребна здрава фантастика, фантастика здравог разума и интелигенције, да из света
фантазије науче како лете васионски бродови, какав је свемир и како ће се све у
наредном периоду освајати, а на Земљи како ће се открити лекови за разне болести,
открити нова сазнања о животу, итд. Фантастиком у књигама развија се имагинација и
способност расуђивања о далеком прошлом и далеком будућем, о временској и
просторној удаљености, и о свему што постоји као садашњост. Дете ваља оспособити
да схвата историчност временских пацпона, и критички да расуђује, и рационално
схвата свет и природне законе.
