ЗНАЧАЈ МЕДИЈА ЗА УСПЕШНОСТ ПОСЛОВАЊА
ЗАВРШНИ РАД
2
САДРЖАЈ
УВОД......................................................................................................................................... 3
1. ПОЈАМ И НАСТАНАК МЕДИЈА.................................................................................. 6
2.
СРЕДСТВА ТРЖИШНОГ КОМУНИЦИРАЊА......................................................... 9
2. 1.
ШТАМПА ................................................................................................................ 12
2. 2.
СПОЉНА СРЕДСТВА ПРОМОЦИЈЕ............................................................... 15
2. 3.
РАДИО ...................................................................................................................... 20
2. 4.
ТЕЛЕВИЗИЈА ......................................................................................................... 22
2. 5.
ИНТЕРНЕТ.............................................................................................................. 24
2. 6.
ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ ......................................................................................... 26
2. 6. 1.
Facebook.......................................................................................................... 27
2. 6. 2.
Twitter ............................................................................................................. 28
2. 6. 3.
You Tube ......................................................................................................... 28
2. 6. 4.
Блогови ........................................................................................................... 29
2. 6. 5.
Форуми............................................................................................................ 29
3.
ЗНАЧАЈ МЕДИЈСКОГ ОГЛАШАВАЊА ЗА УСПЕШНОСТ ПОСЛОВАЊА.... 30
3. 1.
ПОЈАМ ПРОПАГАНДЕ........................................................................................ 30
3. 2.
ИСТОРИЈА ПРИВРЕДНЕ ПРОПАГАНДЕ ...................................................... 31
3. 3.
ТИПОВИ ПРИВРЕДНЕ ПРОПАГАНДЕ........................................................... 32
3. 4.
ОБЕЛЕЖЈА ПРИВРЕДНЕ ПРОПАГАНДЕ...................................................... 34
3. 5.
ЦИЉЕВИ ПРИВРЕДНЕ ПРОПАГАНДЕ
.....................................................
35
3. 6.
ЕФЕКТИ ПРОМОТИВНИХ КАМПАЊА ......................................................... 36
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................... 42
ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................................... 46
4
различитих карактеристика. Због тога је, поред креирања промоционе поруке, избор
медија постао императив успеха у савременом пословању.
Најважнија група за коју је компанија заинтересована су потрошачи. Поред
потрошача компанија тежи успешној комуникацији и са добављачима, посредницима,
конкуренцијом и другим институцијама.
Комуницирања могу бити лична или масовна. Лична комункација се остварује
личним контактом појединца или групе са циљном групом без посредника медија.
Масовна комуикација остварује се између компаније и циљне групе преко посредника -
медија који преносе поруку уместо пошиљаоца.
Промоција представља процес комуницирања компаније са осталим учесницима
из њеног интерног и екстерног окружења па можемо рећи да то комуницирање може
бити интерно и екстерно. Интерно комуницирање подразумева комуникацију са
запосленима у компанији на различитим хијерархијским нивоима. Екстерно
комуницирање подразумева комуницирање компанија са појединцима, групама,
организацијама и инстиуцијама у околини.
Промоција представља континуиран и динамичан процес стварања позитивне
слике односно изградње имиџа компаније.
Фактори који утичу на доношење одлуке о промоцији су: државна регулатива,
степен развијености тржишта, расположиве адвертајзинг агенције, степен развијености
медијске инфраструктуре, конкурентске промоције, тржишна и финансијска снага
компаније. Циљни аудиторијум комуницирања је онај део група или индивидуа које
треба да погоди промоција.
Циљ промоције представља тежњу компаније да се потрошач упозна са
производима и маркама компаније, да се изазову симпатије, према производима,
уверење да би њихова куповина била прави избор и изазивање куповине производа.
Садржај поруке треба да буде разумљив, јасан и да се лако памти.
Мерење резултата промоције могуће је испитивањем аудиторијума о протеклој
промоцији или мерењем обима продаје пре и после кампање под условом да су сви
остали фактори били непромењени.
Пропаганда је облик плаћеног и масовног комуницирања компаније са околином.
Пропаганда подстиче продају, креира будућу тражњу и средство је конкурентског
диференцирања. Управљање и циљеви пропаганде су идентични са управљањем и
циљевима промоције. Ипак, пропаганда је само један од облика промоције и никако се
не сме поистовећивати са промоцијом.
5
Сврха пропаганде може бити информисање, убеђивање и подсећање па самим тим
разликујемо:
1.
Информативну пропаганду - изазива иницијалну тражњу. Највећи значај има
у фази увођења производа на тржиште.
2.
Пропаганду убеђивања - има важну улогу у фази раста производа и има за
циљ да створи лојалност потрошача према марки производа компаније.
3.
Пропаганду подсећања - има за циљ да одржи достигнути углед производа и
важна је у фази зрелости животног циклуса производа.
7
Вашингтона у СAД.
Након телеграфа, Александар Грејем Бел је, 1876. године
патентирао телефон. Од тада телеграф и телефон руше све физичке и психолошке
границе које су ограничавале међуљудску комуникацију. Едвард Бранли је 1890.
довршио радио-проводник, а 1894. године Гуљермо Маркони прву антену.
Тако је
настала радио-телеграфија. Маркони је 1899. успоставио прву везу преко Ламанша, а
1901. обављен је први прекоатлантски пренос.
Тридесетих година XIX века појавили су се фотографија и електрични телеграф.
Технолошка сродност телеграфије и фотографије довела је до рођења телевизијског и
факс система 1884. године када је Пол Нипкоу смислио начин за механичко претварање
слика у електронске сигнале, светлосни сензор и диск с минијатурним рупицама
поређаним у спиралу. 1920. шкотски проналазач Џон Берд применио је Нипкоуову
верзију механичког диска за скенирање. Његов изум је применио ББЦ, као први
функционални телевизијски систем на свету. Међутим, тек када су механички делови
замењени са електронским, телевизијска слика се могла производити у вишој
резолуцији.
Изумом катодне цеви 1897. године започет је процес превођења механичких
компонената у електронске. Десет година касније руски научник Борис Росинг
направио је прототип модерног телевизора користећи меморијски уређај у облику
цилиндра и катодне цеви како би приказао слике. Ли де Форестов изум прве триодне
вакуумске цеви сматра се покретачем електронског доба. Међутим, изуми Фајлоу
Фарнсворта и Владимира Зворикина били су кључни у развоју електронске телевизије.
Зворикин је 1928. изумeо електронску цев за камеру, а Фарнсворт је 1930. патентирао
основну електронску телевизију.
На светској изложби у Њујорку 1939. године америчка радио крпорација је
представила телевизију.
Педесетих и шездесетих година XX века почела је масовнија
продаја телевизора у боји. Телевизија се од тада развијала великом брзином. Данас су
на сцени телевизори последње генерације. Нови телевизијски пријемници захваљујући
виџет технологији омогућавају да се преко њих могу гледати садржаји с Интернета,
читати вести, временска прогноза и берзански извјештаји, претраживати видео
клипови, размењивати фотографије па чак и комуницирати са пријатељима.
У другој половини XX века дошло је до великог развоја информатичке
технологије. Развој дигиталног језика и модерних компјутера почео је знатно раније,
још у XIX веку. Енглески математичар и проналазач Чарлс Бабеџ је 1834. године
применио изум француског предузетника Јозефа-Мари Жакара на разбој за ткање
