Садржај
1. Увод ...............................................................................................................2
2. Политички систем.........................................................................................3
3. Историја и уређење локалне власти у Немачкој.......................................4
4. Органи локалне власти.................................................................................5
5. Нивои и структура организације локалне власти......................................6
6. Специјални статус једног броја локалне власти........................................8
6.1 Градови....................................................................................................8
6.2 Региони ...................................................................................................9
6.3 Метрополитенски региони.....................................................................9
7. Јединице државне власти на нивоима локалне власти............................10
8. Функционисање локалне власти................................................................11
8.1 Локални избори ....................................................................................12
8.2 Политичке партије................................................................................13
9. Надлежност локалних власти и државе....................................................14
10. Локалне финансије......................................................................................15
11. Закључак .....................................................................................................16
12. Литература ..................................................................................................17
1. Увод
1
Немачка је најмногољуднија земља Европе. Има преко 81 милиона
становника. Према величини територије, са 357 104 км2 заузима шесто место у
Европи. Од како се 1989 поново ујединила са источном Немачком има 16
савезних држава (Lander), од којих су три државе-града: Берлин, Хамбург и
Бремен. Немачка је федерација, земља кооперативног федерализма, називају је
социјалном државом, у којој су и у време рецесије остале на снази многе
функције државе благостања. Није страно да је Немачка економски најмоћнија
европска земља и једна је од пет технолошких најразвијенијих земаља света.
Води у области органске хемије, медицине и биологије, у извозу прецизне
научне опреме је иза САД, машина алатљика и роботике иза Јапана, опреме за
телекомуникације иза Јапана и у извозу свемирске технике иза САД. У извозу
компјутера је на четвртом месту, после САД, Јапана и Велике Британије, а у
микроелектроници на петом месту. Немачка привреда има веома избалансиран
увоз и извоз, стопа незапослености је дупло нижа него у Европи (5.6% - у
Европи 10%), а приход од 20 000 еура по глави становника је међу највишима у
Европи.
2. Политички систем
2
Немачка је дуго била исцепкана, састављена од мноштва државица и моћ
је била дисперзирана. Период просвећеног апсолутизма је на овом простору
закаснио у односу на друге европске земље. Наполеон, 1806 године у свом
походу на исток осваја и простор Немачке и уводи административну
организацију по узору на француски модел.
Различите карактеристике и традиције ових државица су касније све до
данашњих дана пределиле и специфистичност политичког система па и локалне
самоуправе у њима. Тако на пример:
Баварска и Доња Саксонија биле су пре уједињења краљевства, Хесен и
Рајнланд-Фалц су настали из многих кнежевина.
Шлезвик Холштајн је настао из два данска војводства
Немачка има дугу традицију локалне самоуправе, али јој је дуго требало
да се консолидује као држава. Барон Freiherr von Stein постаје председник
Немачке као уједињене државе. Држава се дели на провинције и дистрикте и
њима је остављено доста аутономије, али је појачана централна супервизија и
контрола.
Период од 1919-1933 је познат као период Вајмарске републике, када су
стабилизовани принципи либералне демократије. Једнако изборно право за жене
и мушкарце уведено је 1919 и дата је пуна демократска легитимација за локалну
самоуправу.
Етапа од 1933 до 1945 позната је као диктатура националсоцијализма,
спада у најмрачнију епизоду немчке историје. Немачка 30 јануара 1935 фодине
уводи систем централистичке контоле којом се укидају све аутономије па и
општинска. После 1945 читав систем се обнавља и дуго и упорно се изграђују
демократски принцип организације власти. Локална власт је била важан
ослонац ових процеса.
4. Органи локалне власти
4
Постојала су два модела организација власти:
1) Први, традиционално немчки модел је модел магистрата. Магистрати су
били инокосни извршни органи локалне власти. Назив потиче од
латинске речи magister (државни чиновник). Веће општине је бирано на
12 година од богатих људи и плаћених професионалаца. Избори су били
тајни. Магистар је био извршно тело са мандатом од шест година, бирало
га је веће и оно је извршавало политику и одлуке већа. Над општином и
њеним радом је постојала централна супервизија и јака контрола. Том
систему је бољем функционисању целине у великој мери помогао
традиционално јак бирократски систем
2) Други модел је француски градоначелних и он је имао највише утицаја у
областима граничним са Француском. У тим областима су се током
историје француски и немачки владари смењивали на власти и до данас
је културни и други утицај Француске веома јак. Градоначелника у овом
моделу бира веће. Закон донет средином 19 века је градовима и
општинама дозвољавао да бирају овај аранжман власти.
Бирократски систем је био изражен у оба модела. На нивоу провинција и
дистриката су постављени начелници, државни медијатори, посредници и
управљачи. На челу координационог тела је био врховни председник. Закон из
1872 је омогућио већим градовима да добију статус општине али и округа.
На овај начин је створена уједињена држава, уједињено тржиште па тиме
и услови за развој индустрије, јачање привреде и стварање бројне и моћне
радничке класе.
Почетком 20 века Немачка је била уређена као Вајмарска република.
Земљу је чинило 18 државица са доста великим степеном аутономије, са
загарантованом локалном самоуправом. У том типу политичком система
Немачка дочекује време рецесије, економске кризе, пораста незапослености, а
на политичкој сцени долази до поларизације и појачаних сукоба између левице
и деснице. Ова поларизација узрокује појаву и јачање националсоцијализма као
радикалне десне опције, што се коначно завршава тако што Хитлер преузима
5
