ПРАКТИЧНИ РАД
ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ
СИРОМАШТВО У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Ментор:
Студент:
Београд
децембар,2017
САДРЖАЈ
1. Увод ..................................................................................................................3
2. Шта је сиромаштво? .......................................................................................4
3. Главни узроци сиромаштва у Србији ...........................................................5
4. Стање сиромаштва у Србији ..........................................................................7
5. Профили сиромаштва .....................................................................................9
6. Стратешки правци смањења сиромаштва у Србији ..................................12
7. Закључак ........................................................................................................16
8. Литература ….................................................................................................17
2
2. Шта је сиромаштво?
Сиромаштво није појава која је карактеристична за савремено друштво, али начин
његовог манифестовања у савременом друштву и начин суочавања са овом појавом,
проблемом, па можемо рећи, и процесом у савременом друштву, сигурно имају неке од
своје специфичности у односу на његове манифестације у друштвима у различитим
временским периодима (у најранијим друштвеним заједницама, у античком периоду, у
средњем веку, у модерном добу). Садржај овог концепта се временом мењао, али је
најчешће обухватао оскудицу материјалних добара неопходних за задовољавање
основних потреба појединца, породице и / или друштвене групе.
С развојем људског друштва, који је подразумевао и укључивао развој људских потреба
(духовних и материјалних), раст укупног животног стандарда и квалитета живота
(материјални, радни и друштвени животни услови и могућност задовољавања потреба,
слободног кретања и слободне размене људи и добара), наметнуо је потребу да се
садржај појма сиромаштво у савременом друштву мења, те се он више не ограничава
само на материјалну оскудицу, питање прихода, него се шири и на сфери друштвених
односа, потрошње, становања, образовања, здравља, запошљавања, неадекватног
приступа здравственим, образовним, комуналним услугама и социјалној заштити,
неостварених права на природна богатства и здраву животну средину. Дакле, осим
материјалног сиромаштва може се говорити и о духовном сиромаштву (неконзумирање
културних творевина), информатичком сиромаштву (недовољан или никакав приступ
информацијској технологији) и сл.
Сиромаштво је широк појам који најчешће означава оскудицу материјалних добара за
нормално задовољење најважнијих потреба сваке особе појединачно као и породице
или друштвене групе.
Према дефиницији ОУН, сиромашнима се сматрају особе које су лишене начина
живота, комфора и достојанства, који се сматрају нормалним у друштву у којем живе.
Сиромаштво се стално мења са нормама одређеног друштва и његовог непосредног
окружења. По тим критеријумима, сиромаштво се дели на беду или апсолутно
сиромаштво, релативно сиромаштво, пауперизам и ново сиромаштво.
Апсолутно сиромаштво је недостатак извора прихода и имовине за задовољавање
основних животних потреба. Битно је при овом приступу да се позиција појединца
процењује независно од ситуације у којој се налазе други чланови друштва, тј. Да се
дијагноза сиромаштва поставља без претходног сагледавања претходне релативне
слике. Посматрано кроз призму дохотка, особа је апсолутно сиромашна ако се њен
доходак налази испод нивоа који одговара утврђеној '' линији сиромаштва '' -
критичиној граници '' прихватљиве '' економске партиципације у свету. Ово се пореди
са релативним сиромаштвом у којем је нечији стандард (квалитет) живота испод
стандарда већине становништва, али ипак може бити значајно виши од нивоа
апсолутног сиромаштва. «Ново сиромаштво» узрокује транзиција (незапосленост,
избеглице и једнородитељске породице).
Стратегија за смањење сиромаштва дефинише сиромаштво као вишедимензионални
феномен који, поред недовољних прихода за задовољење животних потреба,
подразумева и немогућност запошљавања, неодговарајуће стамбене услове и
неадекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним
услугама. У остале кључне аспекте сиромаштва убројени су и неостваривање права на
здраву животну средину и природна богатства, пре свега на чисту воду и ваздух.
4
3. Главни узроци сиромаштва у Србији
Пад животног стандарда становништва и раст сиромаштва у Србији резултат је
превасходно великог смањења економске активности. Бруто домаћи производ (БДП) у
2000. години, укупно и per capita, био је мањи од половине његовог нивоа оствареног
крајем осамдесетих.
Овакав пад економске активности последица је десетогодишње опште политичке и
економске кризе. Главни неекономски фактори ове кризе били су дезинтеграција
претходне Југославије, рат у окружењу, међународна изолација земље и NATO
бомбардовање. Главни унутрашњи фактори кризе потичу од застоја у процесу
социјалне и економске трансформације до којих је дошло због оживљавања
традиционалистичких облика друштвене интеграције и деградације политичке културе
након урушавања социјализма. Све ово је довело до недостатка политичке воље да се
спроведу радикалне институционалне реформе, што је за последицу имало успорен
развој тржишних институција и правне државе.
Сецесијом република бивше Југославије дошло је до распада јединственог тржишта
СФРЈ и драстичног смањења међурепубличке и спољнотрговинске размене СРЈ
(међурепубличка размена СРЈ са републикама бивше Југославије чинила је око 40
процената БДП, док је спољнотрговинска размена са осталим земљама света чинила око
20 процената БДП1 ).
Поред тога, значајан део инфраструктуре и производних капацитета уништен је NATO
бомбардовањем 1999. године, што је додатно утицало на смањење производње и пад
запослености. Веома слабим резултатима привређивања у овом периоду допринела је и
погрешна економска политика, која је довела до високе инфлације у појединим
годинама претходне деценије, као и до, у свету дотад незабележене, хиперинфлације
1993. године.
Хиперинфлација је са своје стране допринела великом осиромашењу становништва и
експанзији сиве економије која је постала главни начин преживљавања знатног дела
становништва. Тешко економско и социјално стање отежано је великим приливом
избеглица и расељених лица, чији је број у појединим годинама достизао и до 10%
становништва. Поред тога, на животни стандард једног дела становништва утицала је
(привремена) немогућност коришћења права на приходе и имовину из република бивше
Југославије.
Број становништва са повећаним социјалним потребама је растао, а економске
могућности државе за пружање социјалне помоћи су опадале, па су поједине категорије
најугроженијег становништва најтеже поднеле последице економске кризе. Најважнији
узрок пораста сиромаштва био је пад дохотка по становнику, будући да се неједнакост
у расподели дохотка у протеклој деценији није значајније променила. У овом периоду,
официјелна незапосленост се повећала. Поред тога постојала је и скривена
незапосленост због тога што се број запослених смањивао спорије од драматичног пада
економске активности.
До краја тог периода, скривена незапосленост достигла је ниво од око трећине укупне
запослености. Овакво стање на тржишту рада имало је за последицу пад реалних зарада
и кашњења у њиховој исплати, што је генерисало сиромашење највећег дела
становништва.
Слику сиромаштва додатно оптерећује и око 480.000 избеглица и интерно расељених
лица.
5
