Slobodan Nešković, Žaklina Jovanović "Reforme visokog obrazovanja zemalja Zapadnog Balkana u

kontekstu evrointegracija"

REFORME VISOKOG OBRAZOVANJA ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA

U KONTEKSTU EVROINTEGRACIJA

Nešković Slobodan

Jovanović Žaklina

Apstrakt:

Danas, u 21. veku živimo u svetu koji je obeležen raznim promenama

i uticajima različitih pojava na društvo i pojedince u njemu. Posledica niza globalnih
promena   posebno   je   vidljiva   u   regionu   Zapadnog   Balkana.   Zahvaljujući   burnoj
prošlosti, epitet "Bure baruta" koji nosi ovaj region, dobio je najtragičniju potvrdu u
ratovima početkom devedesetih godina prošlog veka na tlu nekadašnje Jugoslavije.
Zbog  novonastale  situacije,  sve zemlje  ovog  regiona  se  u  poslednjih  dve  decenije
nalaze u procesu tranzicionih promena. U ekonomskoj saradnji sa inostranstvom ove
zemlje su orijentisane prvenstveno na saradnju sa industrijski razvijenim zemljama
Zapada, posebno sa EU, a ulazak u Evropsku uniju jedan je od prioriteta svih država
ovog regiona. Činjenica da se danas sve manje koristi izvlači iz tradicionalnih resursa
poput radne snage, zemljišta i kapitala i da su  glavni proizvođači bogatstva postali
ljudski kapital, znanje i informacije, dovela je do revolucionarnih promena u mnogim
oblastima, posebno u visokom obrazovanju. U razvijenim zemljama, težište aktivnosti
zaposlenih prelazi sa obrade materijala na obradu informacija što ima veliki uticaj na
proces   obrazovanja.  Visoko   obrazovanje   postalo   je   stub   društva   i   od   njegovog
kvaliteta zavisi budućnost svake zemlje. Stoga, da bi proces ulaska zemalja Zapadnog
Balkana u Evropsku uniju bio uspešan, pored ostalog, neophodno je da one prilagode
svoje obrazovne sisteme evropskim tokovima uz maksimalno očuvanje nacionalne i
regionalne relevantnosti.

Ključne reči:

globalizacija, Zapadni Balkan, evrointegracije, reforme, visoko

obrazovanje

Uvod

Poslednja dekada dvadesetog veka posvedočila je da je počeo period

globalizacije, koji je okarakterisan globalnom konkurencijom, prodorom standarda
svetskog tržišta i međunarodnom orijentacijom svih organizacija. Globalizacija
predstavlja skup različitih procesa koji u osnovi imaju ideju razvijanja i povezivanja

Nešković Slobodan redovni profesor, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom

Sadu, Cvećarska 2, 21000 Novi Sad, Srbija, Telefon: +381 63 39 16 59, e-mail:
[email protected]

Žaklina Jovanović, M. A., saradnik u u naučnom udruženju "Centar za strateška istraživanja

nacionalne bezbednosti - CESNA B", Beograd, Srbija, e-mail: [email protected]

Slobodan Nešković, Žaklina Jovanović "Reforme visokog obrazovanja zemalja Zapadnog Balkana u

kontekstu evrointegracija"

sveta. Može se sagledati iz različitih uglova, pa se često definiše kao pojam, forma i
fenomen koji podrazumeva višestruke i drastične promene u svim dimenzijama života.
Ona ima sposobnost da stvara promene i da u te promene uključi celi svet.  Ljudsko
znanje  postalo je glavni izvor bogatstva i važan stub svakog društva. Od njegovog
kvaliteta   zavisi   budućnost   svake   zemlje,   što   je  dovelo   do   promena   u   visokom
obrazovanju. Međutim, da bi obrazovanje bilo produktivno i kvalitetno ono mora da
prati ubrzane promene svakodnevnog života. Sasvim je jasno da je znanje u današnjem
svetu   postalo   najvažniji   potencijal,   a   razvoj   informacionih   i   komunikacionih
tehnologija   doprineo   je   da   se   čitava   planeta   u   sve   većoj   meri   oslanja   na   ovaj
"neopipljivi"   resurs.  Novonastala   situacija,   koja   podrazumeva   modernizaciju
upravljanja   i   vođenja,   sve   veću   potražnju   za   obrazovnim   i   naučno-istraživačkim
delatnostima,   povezanost   i   umreženost,   nametnula   je   nove   izazove   pred   zemlje
Zapadnobalkanskog regiona, koje sve imaju zajednički cilj - pristupanje Evropskoj
uniji. Interes regiona evidentno jeste sopstveni razvoj i ojačavanje veza sa Evropom,
pri čemu visoko obrazovanje može da odigra značajnu ulogu u ovom procesu.

VISOKO OBRAZOVANJE U AMBIJENTU "EKONOMIJE ZNANJA"

Proces globalizacije u poslednjih nekoliko desetina godina uslovio je niz

tehnoloških, privrednih i društvenih promena, koje su transformisale svetsko tržište i
uticale na poslovno okruženje.

Doba industrijalizacije dostiglo je svoj vrhunac i faktori

na   kojima   je   počivala   dotadašnja   uspešnost   ekonomija   nisu   više   bili   dovoljni.
Navedene   promene   su   rezultirale   time   da   je   industrijsko   doba   zamenilo
postindustrijsko doba - doba nove ekonomije, koje nosi epitet "Ekonomije znanja", u
kome je proces globalizacije "smanjio svet" i nametnuo kompanijama i državama niz
novih izazova u procesu stvaranja i održavanja privrednog razvoja i konkurentnosti.
Savremeno poslovanje odvija se na globalnom nivou, konkurencija je ogromna, pa se
danas, u cilju opstanka na tržištu, mora brzo reagovati na promene, permanentno se
prilagođavati i strateški upravljati znanjima i informacijama. Prema OECD, današnju
globalnu   ekonomiju   pokreće   i   nosi   upravo   znanje.  Zato,   u   savremenom   društvu,
intelektualni kapital i njegovo znanje i obrazovanje postaju jedni od najznačajnijih
faktora razvoja i izuzetno važan razvojni resurs. Jedna od najvidljivijih karakteristika
današnjeg vremena jeste brzina širenja rasta znanja.  Prosečna osoba koja je živela u
17. ili 18. veku tokom svog ukupnog života mogla je da dođe u posed informacija koje
se danas nalaze u jednom nedeljnom izdanju bilo kojih novina. Celokupno znanje
ljudske   civilizacije   sakupljeno   do   1900.   g   se   udvostručilo   do   1950.   g,   a
učetvorostručilo do 1960. g. Taj trend se nastavio i dalje, tako što se ukupno znanje
udvostručavalo svakih 5-8 godina. Razvoj tehnologije i masovna upotreba računara
doveli su do toga da se danas za godinu dana na Internetu pojavi više informacija nego

Slobodan Nešković, Žaklina Jovanović "Reforme visokog obrazovanja zemalja Zapadnog Balkana u

kontekstu evrointegracija"

dimenzije   i   nova   znanja,   tačnije,   oblikovala   je   nove   uslove   kojima   se   moraju
prilagoditi svi koji žele uspeti.  Ona ima određene zahteve: stalno ulaganje u znanje,
tehnologije, istraživanje i razvoj i svako ko zaostaje u tom procesu ili se na vreme ne
uključi u njega, bitno zaostaje (Jovanović, Nešković, Kostić, 2016, str.2).  Iskustva i
činjenice   iz   prakse   pokazuju   da   su   ljudsko   znanje,   jedinstvene   sposobnosti   i
inovativnost, pored visokih tehnologija, pokretači ekonomske aktivnosti i jedni od
najvažnijih elemenata za razvoj modernog društva. Smatra se da je danas   jedan od
osnovnih   faktora   privrednog   rasta   i   razvoja   stalno   uvećanje   znanja   i   inovacione
sposobnosti koji ne mogu jedno bez drugog. Povećanje znanja omogućava dolaženje
do novih ideja, ali bez povećane inovacione sposobnosti te nove profitabilne ideje
neće moći da budu sprovedene u delo. Inovativnost je ključni element u stvaranju
strategije rasta i razvoja, a u savremenom načinu poslovanja veoma malo organizacija
može   da   preživi   beskonačno   dugo   bez   inovacija.   Jedino   strategija   razvoja   koja   je
zasnovana na znanju i inovativnosti, garantuje uspeh. Značaj tehnoloških inovacija za
prosperitet jedne zemlje je ogroman, jer inovacije i tehnologija utiču na promene u
proizvodnim i izvoznim strukturama kroz postizanje većeg kvaliteta i povoljnijih cena,
što pozitivno utiče na opštu konkurentnost ponude.  Danas promene nastaju isuviše
brzo, pa je stoga neophodno biti spreman da se promenama rukovodi u neizvesnom,
promenljivom poslovnom okruženju u kome sve više dominiraju ideje i znanje. Porast
broja stanovnika, rast tražnje i ograničenost resursa doveli su do toga da privrede traže
najkvalitetnije i najkreativnije kadrove, koji će biti u stanju da osmisle i "opslužuju"
najmoderniju   opremu   i   najbolju   tehnologiju.  Zato   je   od   velike   važnosti   za   svaku
zemlju da stvori svoj "Trougao znanja" koji čine obrazovanje, istraživanje i inovacije,
jer oni predstavljaju osnov i preduslov ekonomskog rasta, blagostanja i ostvarivanja
konkurentnosti.  U   ovakvom   oblikovanju   savremenog   društva,   poseban   značaj   ima
visoko   obrazovanje.   Obrazovni   sadržaji   treba   da   pripremaju   ljude   za   život   u
globalizovanom društvu, pa je uloga obrazovanja znatno izmenjena, a očekivanja su
veća nego ikada.

Uticaj globalizacije na obrazovanje uzrokovan je uticajem globalizacije na

proces   proizvodnje.   Кako   se   globalna   privreda   širi,   javlja   se   potreba   za
specijalističkim obrazovanjem i odgovarajućom radnom snagom. Posebno je zanimljiv
uticaj globalizacije trendova u privredi na obrazovanje. Istraživanja pokazuju a praksa
potvrđuje, da ekonomska globalizacije i informatička revolucija zahtevaju radikalne
promene   u   samoj   prirodi   procesa   učenja   i   modernizaciji   sistema   obrazovanja.
Obrazovanje   predstavlja   kolevku   društva   i   riznicu   znanja,   ali   ga   treba   stalno
usavršavati i bogatiti novim saznanjima u skladu sa razvojnim potrebama savremenog
društva.   Pod   modernizacijom   sistema   obrazovanja   podrazumeva   se,   pre   svega,
modernizacija   sredstava   i   pomagala   u   nastavnom   procesu   u   vidu   uvođenja   nove
obrazovne tehnologije (kompjutera, video tehnike, digitalno obrazovanje i sl.), kao i
obogaćivanje   nastavnog   sadržaja,   internacionalizaciju   znanja,   globalizaciju   sistema
obrazovanja, visoku specijalizaciju obrazovnih profila i dr. Promene koje sa sobom

Slobodan Nešković, Žaklina Jovanović "Reforme visokog obrazovanja zemalja Zapadnog Balkana u

kontekstu evrointegracija"

donosi razvoj informacionih tehnologija, mogućnost korišćenja raznih izvora znanja
koji više nisu ograničeni samo na knjigu, kao i novi sistem komuniciranja, povlače za
sobom jednu novu atmosferu - nastavnici nisu više jedini izvori znanja i informacija,
niti je škola jedini centar učenja i razvoja. Ovakva situacija utiče na to da se sistem
vrednosti   bitno   menja   i   produbljuje,   obavezujući   nastavni   kadar   da   se   stalno
usavršava,   bude   u   toku   sa   promenama   i   konstantno   radi   na   svom   dodatnom
obrazovanju, kako bi učenike uputio u sve ono što će od njih u budućnosti zahtevati
savremeno društvo. Danas se od škole u sve većoj meri očekuje da pruži adekvatno
opšte obrazovanje, razvija etičke vrednosti, formira karakter i usadi ključne vrednosti
neophodne za dalji život. Sve su to vrednosti koje će u budućnosti mladima omogućiti
bolje šanse za uspešan posao i zaradu, tj. ekonomsku sigurnost. Međutim, najvažniji
zadatak obrazovanja je da prati promene u svim sferama i da sprovodi promene u
odnosu   na   njih.  Tradicionalno   određenje   obrazovanja,   koje

polazi od shvatanja

obrazovanja kao sistematskog sticanja naučnih znanja o prirodi, društvu i ljudskom
mišljenju, mora biti zamenjeno savremenim shvatanjem obrazovanja,

koje polazi od

toga da je obrazovanje sistem institucionalnog sticanja znanja i osposobljavanja ljudi
da stiču znanja, veštine i navike koje su im potrebne.

Nepredvidljivo i promenljivo okruženje visoke složenosti, zahteva posedovanje

adekvatnih   znanja   o   korišćenju   i   evaluaciji   stalno   novih   informacija.   U   kontekstu
dinamike   promena,   potreba   za   obrazovanjem   podrazumeva   obrazovanje   u   cilju
ovladavanja potrebnim veštinama i informacijama za upotrebu novih radnih programa.
To   zahteva   novu   koncepciju   obrazovanja   -   obrazovanje   za   moderno   društvo.
Konvencionalno, tradicionalno obrazovanje bazira se na pretpostavci reproduktivnog,
statičkog  i  teorijskog  pristupa.  Međutim,  takav  obrazovni  sistem ne  funkcioniše  u
savremenom   društvu,   jer   stvara   kadrove   koji   nemaju   sposobnost   adekvatnog
reagovanja   na   promene   u   društvu.   Savremeni   koncept   obrazovanja   gleda   na
obrazovanje kao na proces kontinuiranog učenja koji se odvija tokom čitavog života.
Modernom društvu potrebne su nove veštine i dodatna znanja, uz stalno promovisanje
održivosti. Jasno je da je obrazovanje postalo osnovni instrument i temeljna snaga
razvoja, ne samo u životu i ponašanju pojedinca, već i u načinu upravljanja državama i
zajednicama   na   globalnom   nivou.   Bez   obzira   od   kojih   se   ciljeva   polazi,   osnovni
kvalitet   savremenog   obrazovanja   treba   da   bude   prelaz   od   reproduktivnog   ka
produktivnom   obrazovanju,   od   statičkog   ka   dinamičkom,   od   neprimenljivog   ka
operativnom. Sve navedeno, uslovljava neophodnost da se obrazovni sistem razvija u
skladu sa zahtevima i potrebama modernog društva zasnovanog na znanju. Sve veći
značaj   resursa   znanja   suočava   pojedince   sa   novim   zahtevima,   izborima   i   novim
odgovornostima.   Koncept   obrazovane   osobe   podrazumeva   obrazovanje   koje   će
razvijati sposobnosti za razumevanje i upotrebu stalno novih znanja i koje će svakom
pojedincu u savremenom društvu obezbediti zahtevanu spremnost i pismenost.