ДРУШТВЕНА ОДГОВОРНОСТ ПОСЛОВАЊА
У савременом свету од пословања се очекује да има другачију улогу у
друштву него што је оно имело пре само неколико деценија. Владе
очекују помоћ и подршку приватног сектора, потово у ситуацијама када
је потребно брзо деловати при решавању неког проблема од општег
интереса. Грађани све чешће указују на неефикасност споре и гломазне
државне бирократије у решавању неких важних питања. Моћ и
легитимитет политике су почели да опадају (Drucker, 2007).
За разлику од влада, у последњих неколико деценија приватни сектор је
остварио приметан раст економске моћи и политичког утицаја.
Процењено је да 300 највећих мултинационалних компанија поседује
или контролише најмање једну четвртину комплетне светске
производње, а да 25 најбољих светских економија чине велике
мултинационалне компаније (BCCCC, 2009). Годишњи промет тих
компанија је исти или већи од бруто националног дохотка већине
држава (BCCCC, 2009). Показало се да проста филантропија и
„добротворно“ нису више довољни одговори пословања да би се
изашло у сусрет очекивањима друштва. У решавању проблема друштва
потребан је и предузимачки приступ, организовано деловање и ресурси
који доприносе пракси и одрживим системским решењима. Велике
мултинационалне компаније су већ показале значајно ангажовање у
решавању важних глобалних питања, као што су контрола ХИВ/СИДА-е
(
HIV/AIDS
), у решавању проблема сиромаштва или развијању малих
градова које становништво напушта због недостатка посла и слично.
Савремени менаџери предузећа покушавају да се фокусирају на
најактуелнија питања заједнице у којој њихово предузеће послује
(питања образовања, развоја и здравља људи и слично) и да дају
допринос њиховом решавању.
Развој концепта друштвене одговорности предузећа
Крах америчке берзе, 2008. године, био је повод стручњацима широм
света да још једном анализирају узроке и последице лоших потеза
компанија које су изгубиле велики новац и изазвале ланчану реакцију
која је довела до светске економске кризе. Поред економских, овај
догађај је покренуо и суштинска – етичка питања: која је сврха
пословања, за кога се послује и да ли традиционално схватање својине и
широко прихваћени модели управљања могу и даље да се примењују?
Светска економска криза је такође била повод економистима широм
света да још једном анализирају основне поставке берзанског
капитализма. Овај модел пословања се најпре примењивао у Америци
више деценија; осамдесетих година прошлог века се проширио на
Велику Британију, а затим и на развијене земље Европе. Он је тежио
увећању тржишта и профита који су мерени вредностима акција, а није
на прави начин сагледавао значај људских ресурса, због чијих слабости
се и урушио. Запослени су често третирани као трошкови компаније, а
власници/акционари – као њени финансијери. Временом је постало
јасно да су запослени основни ресурс сваке организације, који много
више доприноси развоју организације својим знањем, радом и
талентима, него сами акционари, који привремено или повремено дају
новац.
Најдужу историју тема које су дефинисале корпоративну друштвену
одговорност (КДО) имају Сједињене Америчке Државе. Овај концепт се у
Америци развио из приватне и корпоративне филантропије које потичу
од првих предузимачких компанија у америчкој историји. У другој
половини 19. века, предузимачи који су се обогатили правећи прве
пруге или стварајући енергетске изворе, финансирали су неке од
најбољих универзитета, болница и уметничких центара у САД.
Структуру модерне филантропије први je дефинисао Џон Дејвисон
Рокфелер (
John Davison Rockеfeller
), чије је богатство углавном коришћенo
за креирање модерног систематског приступа циљаној филантропији.
Средином тридесетих година двадесетог века, пре успостављања
Уједињених нација и Светске здравствене организације, Рокфелер
фондација (
Rockefeller Foundation
) функционисала је као незванична
светска дирекција за јавно здравље, користећи своје огромне
Истовремено су се јавили и опонирајући ставови који су указивали на
опасност од „додељивања“ друштвене одговорности корпорацијама које
би скренуло њихову пажњу са примарних економских циљева због којих
су основане. Милтон Фридман (
Milton Friedman
) je 1962. године тврдио да
прихватање друштвене одговорности уместо стварања највећег могућег
профита за своје акционаре може уздрмати основе америчког
слободног друштва. Он корпоративну друштвену одговорност назива
„субверзивном доктрином“ и поставља питање да ли „самоизабрани
појединци“ могу одлучивати шта је друштвени интерес. Тиме је започела
поларизована дебата на тему односа корпорација према друштву, којом
су доминирали неолиберални економисти.
Током шездесетих и седамдесетих година на светској економској сцени
се појављују мултинационалне компаније чије су пословне активности
имајле висок економски, друштвени и утицај на животну средину.
Присуство мултинационалних компанија је у многим новонасталим
државама (бившим колонијама) изазивало сећање на времена
колонијализма и потенцијалну опасност за њихов суверенитет, па се
створила потреба за успостављањем међународних инструмената и
иницијатива које би регулисале активности мултинационалних
компанија. Тако је дошло до мултилатералне сарадње на међународном
нивоу. Сарадња Уједињених нација, Међународне организације рада и
Организације за економску сарадњу и развој (
Organization for Economic
Co-operation and Development – OECD
) довела је до доношења и
објављивања многих препорука.
Економија је наставила да се развија, па је осамдесетих и деведесетих
година у први план избила економија слободног тржишта. Услови рада
и питања окружења добијала су све већи значај. Иако је приватни сектор
почео да се суочава са растућим притисцима група активиста, видело се
да је нове прописе било све теже примењивати. Широм света су се
оснивале групе грађана чији се утицај ширио. У САД су почеле да се
појављују компаније новог типа које су схватиле да треба „добровољно“
премашити захтеване прописе. Оне су виделе пословну прилику у
добротворним акцијама како би постале запажене као „добре
корпорације“.
Неки аутори су присталице гледишта да су предузећа тек деведесетих
година почела да развијају стратешки концепт корпоративне
