Osiguranje
1. Pojam osiguranja
Osiguranje pruža ekonomsku zaštitu pravnim i fizičkim licima od štetnih
dejstava i ekonomskih poremećaja do kojih dolazi kad nastane osigurani slučaj.
Osnovni pojmovi u osiguranju su:
1) opasnost,
2) rizik,
3) šteta i
4) nadoknada štete.
Osiguranje predstavlja udruživanje svih onih koji su izloženi istoj opasnosti, s
ciljem da zajednički podnesu štetu koja će zadesiti samo neke od njih
.
Osiguranje je pravno-ekonomska kategorija, svrha osiguranja je da
objedinjavanjem sredstava osiguranja u okviru odgovarajućeg oblika
organizovanja, obezbedi naknadu štete ili isplatu ugovorene svote.
„Osiguranje je institucija koja nadoknađuje štete nastale u društvu, u njegovoj
privredi ili kod ljudi, usled dejstva rušilačkih prirodnih sila i nesrećnih slučajeva."
Osnova osiguranja leži u načelu :
uzajamnosi i solidarnosti.
Preko osiguranja izjednačavaju se izravnavaju rizici na prihvatljivom (lako
podnošljivom) mnogo nižem nivou.
Prema Zakonu o osiguranju,
delatnost osiguranja čine ne samo poslovi
osiguranja, saosiguranja i reosiguranja, već i poslovi neposredno povezani sa
poslovima osiguranja.
U poslove neposredno povezane sa poslovima osiguranja spadaju
:
1. Posredovanje i zastupanje u osiguranju;
2. Utvrđivanje i procena rizika i šteta;
3. Posredovanje radi prodaje i prodaja ostataka osiguranih oštećenih stvari ;
4. Pružanje drugih intelektualnih i tehničkih usluga u vezi sa poslovima
osiguranja.
1
2. Tehnička osnova funkcionisanja osiguranja
U osiguranju važe posebni principi, drugačiji u odnosu na slične dalatnosti
(bankarstvo, trgovina, privreda itd...). Bitni elementi osiguranja su :
1) Rizik;
2) Premija osiguranja;
3) Osigurani slučaj.
Rizik
Osnovna pretpostavka postojanja osiguranja.
Definiše kao neizvesnost u pogledu ostvarivanja nekog budućeg događaja.
Rizik je objektivna sumnja u ishod date situacije, stanje u kome postoji
mogućnost negativnog odstupanja odpoželjnog ishoda koji očekujemo ili kome
se nadamo.
Premija osiguranja
predstavlja cenu usluge koju osiguravač pruža osiguraniku.
iznos koji se uplaćuje u osiguravajući fond.
sredstva koja su neophodna za nadoknadu štete formiraju se iz premija.
Na visinu premije utiče:
rizik koji se preuzima; veličina osigurane sume;
dužina trajanja osiguranja; kamatna stopa sa kojom se plasiraju sredstva
osiguravajućeg fonda.
Osigurani slučaj
predstavlja događaj ostvarenja rizika koji je obuhvaćen osiguranjem;
obavezu osiguravača da isplati naknadu.
mora da bude unapred predviđen uslovima osiguranja.
______________________________________________
Osnovi tehničke organizacije osiguranja su:
1) Vrste rizika;
2) Statističko-matematičke baze;
3) Kompenzacija rizika.
2
Čuvanje imovine može biti:
1) Neposredno;
2) Posredno.
Neposredna zaštita
sprečavanje nastajanja štete kroz otklanjanje uslova za nastanak stihijskih nedaća i
nesrećnih slučajeva. To je tzv. preventivna funkcija osiguranja.
Funkcija unapređenja kredita, razmene i trgovine:
potpomaže svetsku razmenu, trgovinu i preduzetničke aktivnosti tako što ih
čini stabilnijim i izvesnijim.
veliki deo međunarodne trgovine osiguran je kroz razne vidove osiguranja.
proizvodnja i prodaja mnogih proizvoda u savremenim uslovima moguća je
ukoliko su ti proizvodi osigurani unapređuje kreditnu sposobnost
zajmodavalaca.
Funkcija prikupljanja novčanih sredstava:
proizilazi iz činjenice da se osiguranja plaćaju unapred a da štete, nastaje
sukcesivno u toku godine.
nastaju određeni viškovi novčanih sredstava koji se putem tržišta, direktno
ili indirektno, mogu plasirati za finansiranje reprodukcije.
novčanim sredstvima prikupljenim od osiguranika u beskrajno malim
iznosima, daje se vid krupnih novčanih sredstava.
Funkcija efikasne alokacije kapitala:
prikupljaju brojne tržišne informacije kako bi mogle doneti što racionalnije,
ekonomski opravdane odluke.
doprinosi da se kapital efikasnije alocirasredstva se plasirati samo najboljim
kompanijama, samo na najbolje projekte i samo najboljim menadžerskim
timovima.
Socijalna funkcija osiguranja
izražava se u činjenici da se radi o delatnosti od
opšteg društvenog interesa i vrsti javne institucije.
Socijalna funkcija:
funkcija unapređenja životnih uslova:
1.
Neposredn
o
(putem životnih osiguranja, lica se osiguravaju za slučaj smrti ili
doživljenja, za slučaj bolesti ili nesposobnosti);
2.
Posredno
(putem imovinskih osiguranja i akumaltivne funkcije osiguranja,
koja doprinosi povećanju proizvodnje i privrednom rastu, a time i blagostanju
života ljudi).
4
Osiguranje karakteriše i međunarodna komponenta koja se ogleda u
transakcijama reosiguranja .
Reosiguranjem
se ostvaruje prenošenje dela rizika ili
potencijalne štete na domaćeg ili stranog reosiguravača.
Kod nas se
imovina i lica osiguravaju
kod
društava za osiguranje
registrovanih u Srbiji, dok se
reosiguranje
vrši kod
domaćih i stranih društva za
reosiguranje
preko koga se vrši izvoz rizika u inostranstvo.
4. Ekonomski trošak sprovođenja osiguranja
I Osnovni troškovi sprovođenja osiguranja :
1) Troškovi poslovanja OD;
2) Administrativni troškovi,
3) Poreski izdaci;
4) Potreba finansiranja profita OD.
II. Ostali troškovi sprovođenja osiguranja :
1) Negativna selekcija rizika;
2) Moralni hazard.
Negativna selekcija
predstavlja tendenciju osiguranika da rizike sa velikom
verovatnoćom ostvarenja plasiraju u osiguravajuće pokriće po prosečnoj veličini
premije osiguranja. Ukoliko ovo nije kontrolosano od strane OD u procesu
preuzimanja rizika, rezultira stvarnim gubicima, koji su veći nego očekivani.
Negativna selekcija u osiguranju je produkt informacione asimetrije.
Osiguranici prilikom transferisanja rizika u osiguravajuće pokriće raspolažu
sa boljim informacijama o odnosnom riziku nego osiguravajuća društva.
Iako pojava negativne selekcije ne može nikada biti apsolutno eliminasana,
osiguravajuća društva se protiv nje bore na različite načine, kako bi minimizirala
njeno dejstvo.
Načini borbe protiv negativne selekcije :
•
povećanjem premije osiguranja;
•
ograničavanjem broja izbora;
•
nudeći samo plan osiguranja;
•
karenca;
•
kaluzule tzv. zatečenog stanja i sl.
Moralni hazard
predstavlja situaciju u kojoj su pojedinci
manje motivisani
za redukovanje verovatnoće nastanka štete kao i inteziteta štetnih posledica kada
šteta već nastane.
5
