SEMINARSKI RAD
Tema: MAKROEKONOMSKE PROMENE
Promena vrednosti novca
Inflacija
SADRŽAJ
1.
UVOD
.............................................................................................................
2
2.
MAKROEKONOMSKE PROMENE
.........................................................
3
2.1.
Promene vrednosti novca
.....................................................................
3
2.1.1.
Depresijacija novca
...........................................................................
4
2.1.2.
Apresijacija novca
.............................................................................
5
2.1.3.
Sistem utvrđivanja intervalutarne vrednosti
...................................
5
2.1.4.
Porast vrednosti novca…………………..............................................
6
2.2.
Inflacija
……………….........................................................................
7
2.2.1.
Pojam i pojave inflacije
.....................................................................
7
2.2.2.
Vrste inflacije …................................................................................
8
2.2.3.
Uzorci inflacije
..................................................................................
9
2.2.4.
Izvori inflacije
..................................................................................
11
2.2.5.
Uloga inflacije u Ekonomiji
............................................................
12
2.2.6.
Posledice inflacije
...........................................................................
12
3.
ZAKLJUČAK
...............................................................................................
14
4.
LITERATURA
.............................................................................................
14
-
1
–
2. MAKROEKONOMSKE PROMENE
2.1. Promene vrednosti novca
Savremeni novac je moguće posmatrati sa dva osnovna aspekta:
1. Sa njegovog vrednosnog aspekta
o
Novac se javlja u svom apstraktnom smislu
,
2. Sa njegovog pojavnog aspekta
o
Novac se
javlja u svom konkretnom smislu.
U pogledu određivanja domaće vrednosti novca može se govoriti o njegovoj
materijalnoj (robnoj), kao i o njegovoj funkcionalnoj (nominalnoj) vrednosti. Ako kao novac
služi neka roba, onda ne postoji nikakva razlika između ove dve vrednosti novca. Takva
situacija je bila sa primitivnim robnim novcem, a delimično i kasnije sa metalnim novcem.
Međutim, u savremenim novčanim sistemima u kojima funkcionišu papirni i sitan metalni
novac materijalna i funkcionalna vrednost novca se ne poklapaju, već je novac zadržao samo
svoju funkcionalnu vrednost i to ne samo u domaćem već i u međunarodnom prometu.
Savremeni novac svoju funkcionalnu vrednost dobija svojim odnosom sa robama koje
cirkulišu u prometu tako da se njegova kupovna snaga procenjuje po većoj ili manjoj masi
roba i usluga koje se mogu dobiti za datu količinu novca.
U prometu funkcionišu različite robe sa različitim cenama pa se taj odnos tj. kupovna
snaga novca ne može meriti jednostavnim mehaničkim obimom količine novca i količine
različitih roba, već odnosom količine novca i sume cena tih roba u nekom vremenskom
periodu. Dovodeći u vezu raspoloživu količinu novca za nabavku takvih roba i usluga sa
njihovom vrednošću ili sa troškovim života, može se dobiti funkcionalna vrednost tj. kupovna
snaga današnjeg novca koja se javlja kao recipročna vrednost cena, odnosno troškova života.
Veličina cene, odnosno kupovne snage novca zavisi od delovanja zakona vrednosti tj.
zakona ponude i tražnje. Kod datih veličina robe i usluga (robnih fondova) na jednoj strani i
kupovnih (novčanih) fondova na drugoj strani, dolazi do formiranja određenog odnosa između
ova dva faktora, a taj odnos je određen cenama robnih fondova, odnosno kupovnom snagom
novca. Kada se jednom stvoreni odnos između između kupovnih i robnih fondova na izvestan
način poremeti onda nastaju poremećaji i u cenama, odnosno u kupovnoj snazi novca. Kao
posledica toga, obavezno dolazi do porasta cena i pada kupovne snage novca ili do smanjenja
cena i povećanja kupovne snage novca.Jedna ista novčana jedinica može u datom vremenu
obaviti nekoliko puta svoju funkciju, pa otuda ne mora količina novca u opticaju biti jednaka
vrednosti kupovnog fonda izraženog u novcu.
Zbog toga je količina potrebnog novca u opticaju znatno manja. Pri tome, ona se
smanjuje upravo onoliko puta koliko je puta ista novčana jedinica u datom vremenu obavila
svoju funkciju. Broj koji pokazuje koliko je puta ista novčana jedinica obavila funkciju u
određenom vremenu (obično jedna godina) naziva se brzina opticaja. Količina potrebnog
novca (potreban opticaj) može se izračunati.
Kada se govori o vrednosti novca moramo imati u vidu da se može govoriti o vrednosti
novca u zemlji i vrednosti novca u inostranstvu. U prvom slučaju reč je o domaćoj vrednosti
novca odnosno o njegovoj kupovnoj snazi a u drugom slučaju reč je o međunarodnoj ili
intervalutarnoj vrednosti. U oba slučaja vrednost je promenljiva što znači da ona može da raste
ili opada a to znači da je prisutna apresijacija i depresijacija novca.
-
3
–
2.1.1. Depresijacija novca
Pod depresijacijom novca podrazumeva se svako opadanje vrednosti novca bilo da je
smanjena intervalutarna vrednost bilo njegova kupovna snaga na unutrašnjem tržištu.
Kupovna snaga novca na tržištu opada u uslovima porasta cena roba a to znači da je
prisutna inflacija. U slučaju prisustva inflacije preduzimaju se mere za zaustavljanje daljeg
širenja procesa inflacije i to mere dezinflacije i devalvacije.
Dezinflacija
predstavlja skup mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja inflatornih
pritisaka u privredi i to su sledeće mere. Smanjenje pojedinih vidova potrošnje kroz smanjenje
ili ograničavanje budžetske investicione ili lične potrošnje.
Devalvacija
je zakonsko smanjenje vrednosti domaće valute u odnosu na druge valute
ili u odnosu na zlato. Njome se dakle smanjuje intervalutarna vrednost domaćeg novca i to
smanjenje vrši sama zemlja tako što utvrđuje nižu vrednost svoje valute u odnosu na strane
valute.
Devalvaciji se obično pribegava posle jednog dužeg procesa porasta cena na domaćem
tržištu kako bi se uravnotežio domaći nivo cena sa inostranim i to se radi isključivo onda kada
postoji režim fiksnih kurseva tj, kada se intervalutarna vrednost utvrđuje zakonskim
propisima. Ako se kursevi slobodno formiraju onda se automatski i svakodnevno menja
intervalutarna vrednost domaćeg novca. Drugim rečima to znači da ukoliko se u nekoj zemlji
primenjuje režim fiksnih kurseva pri čemu su prisutne inflatorn tendencije, to znači da cene
robe stalno rastu kao i deficit bilansa plaćanja.
S obzirom da je inostrana roba jeftinija od domaće da bi se uravnotežio odnos
domaćih i inostranih cena, neophodno je izvršiti devalvaciju novca čiji zadatak jeste da poveća
iznos domaće robe na strano tržište a smanji uvoz strane robe na domaće tržište čime bi se
smanjio i veliki deficit bilansa plaćanja. Može se reći da je to polsedica tražnje jer je logično
da u situaciji kada je strana roba jeftinija u odnosu na domaću velika je potražnja za devizama
zato se devalvacijom povećava vrednost stranog novca što znači da je prilikom otkupa deviza
uvoznicima tada potrebno više domaćeg novca pa shodno tome strana roba postaje skuplja za
domaćeg uvoznika čime se destimuliše uvoz, obrnuto i izvoznici tada dobijaju više domaćeg
novca u zamenu za isti iznos stranog novca pa je i logično da su više zainteresovani za izvoz.
To znači da je osnovni zadatak devalvacije da destimuliše uvoz a stimuliše izvoz robe.
Ukoliko se devalvacijom suviše preceni strani novac a potceni domaći sa ciljem da se
domaća roba učini konkurentnom onda takvu devalvaciju nazivamo nekorektnom ili
konkurentnom devalvacijom. Na to mogu da reaguju i ostale države tako što će izvršiti
devalvaciju svoje valute i time poništiti željena očekivanja jedne zemlje. Da bi se ova
nelojalna konkurencija izbegla zemlje članice MMF-a su dužne da konsultuju svoj fond pre
nego što pristupe devalvaciji svoje valute.
-
4
–
