Универзитет у Новом Саду
Економски факултет у Суботици
Одељење у Новом Саду
СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ
МИКРОФИНАНСИЈСКОГ СЕКТОРА У СРБИЈИ
Дипломски рад
Аутор: Бојан Магазин ФБО137/14
Суботица, 2018.
Универзитет у Новом Саду
Економски факултет у Суботици
Одељење у Новом Саду
СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВЕ
МИКРОФИНАНСИЈСКОГ СЕКТОРА У СРБИЈИ
Дипломски рад
Ментор: Проф. др Иван Миленковић Аутор: Бојан Магазин ФБО137/14
Суботица, 2018.
САДРЖАЈ
УВОД
............................................................................................................................... 1
1.
МИКРОФИНАНСИРАЊЕ
КАО
СПЕЦИФИЧАН
ОБЛИК
МЕЂУНАРОДНОГ БАНКАРСТВА
.......................................................................... 2
1.1. Историјски поглед на микрофинансирање ........................................................ 2
1.2. Предметно одређење микрофинансирања ......................................................... 5
1.3. Модели микрофинансирања ............................................................................... 8
1.3.1. Групни модел .................................................................................................... 8
1.3.2. Индивидуални (појединачни) модел ............................................................... 9
1.3.3. Грамен модел ................................................................................................... 10
1.3.4. Посреднички модел ........................................................................................ 11
1.3.5. Модел банкарске гаранције ........................................................................... 11
1.3.6. Модел задруге ................................................................................................. 11
1.3.7. Модел кредитне уније .................................................................................... 11
1.3.8. Модел ротирајуће штедне и кредитне асоцијације ..................................... 11
1.3.9. Модел сеоског банкарства ............................................................................. 12
1.4. Производи микрофинансирања ........................................................................ 12
1.4.1. Микро штедња ................................................................................................ 12
1.4.2. Микро кредити ................................................................................................ 13
1.4.3. Микро осигурање ............................................................................................ 15
1.5. Финансијске и социјалне перформансе микрофинансијских институција .. 16
1.6. Етика у микрофинансирању – савремени изазови ......................................... 18
2. МИКРОФИНАНСИЈСКЕ МРЕЖЕ И УДРУЖЕЊА
....................................... 20
2.1. Микрофинансијска мрежа ................................................................................. 20
2.2. Партнерство за одговорну финансијску инклузију ........................................ 21
2.3. Европска микрофинансијска мрежа ................................................................. 22
2.4. Микрофинансијски центар................................................................................ 24
2.5. Мрежа банкарства са сиромашнима ................................................................ 25
3. МИКРОФИНАНСИРАЊЕ У СРБИЈИ
.............................................................. 27
3.1. Правни оквир ...................................................................................................... 27
3.2. Анализа микрофинансијског сектора Србије .................................................. 29
3.3. Институције које се баве микрофинансирањем у Србији .............................. 33
3.3.1. Опортјунити банка .......................................................................................... 33
3.3.1.1. Општи подаци .............................................................................................. 33
3.3.1.2. Микрофинансијски производи у услуге .................................................... 34
3.3.1.3. Финансијске перформансе .......................................................................... 35
3.3.1.4. Социјалне перформансе .............................................................................. 36
3.3.2. Агроинвест холдинг ....................................................................................... 37
3.3.2.1. Опште информације .................................................................................... 37
3.3.2.2. Микрофинансијски производи и услуге .................................................... 38
3.3.2.3. Финансијске перформансе .......................................................................... 39
3.3.2.4. Социјалне перформансе .............................................................................. 40
3.4. Микрофинансирање у функцији развоја малих и средњих предузећа ......... 41
3.5. Микрофинансирање и рурални сектор ............................................................ 44
3.6. Микрофинансирање и женско предузетништво ............................................. 46
3.7. Микрофинансирање и социјално предузетништво ........................................ 47
3.8. Будућност микрофинансирања у Србији ......................................................... 48
ЗАКЉУЧАК
................................................................................................................. 53
ЛИТЕРАТУРА
............................................................................................................. 54
СПИСАК ТАБЕЛА, СЛИКА И ГРАФИКОНА
..................................................... 56
2
1. МИКРОФИНАНСИРАЊЕ КАО СПЕЦИФИЧАН ОБЛИК
МЕЂУНАРОДНОГ БАНКАРСТВА
1.1. Историјски поглед на микрофинансирање
Када говоримо о микрофинансирању, а нарочито о идеји и настанку овог концепта,
прво шта се може пронаћи јесте Мухамед Јунус и Грамен банка. Јунус и његова
„легенда“ о настанку микрофинанирања је започета као експеримент. Он је упознао
Суфију Бегум, плетачицу корпа од бамбуса и у разговору са њом, схватио је да јој
је потребно свега 27 долара да буде избављена из лихварског ропства. Након тога
је одлучио да сазна колико људи се налази у истој ситуацији као Суфија и пустио у
оптицај четрдесет и два оваква кредита. Међутим, он се није задовољио овим
„краткорочним“ решењем и хтео је да на неки начин институционализује пружање
финансијских услуга сиромашнима али не са намером да постане успешни банкар,
већ да „искорени сиромаштво, то зло које човека понижава до дубине његовог
бића“.
1
Тако, 1982. године оснива Грамен банку.
Не залазећи дубље, претходна прича нас упућује на закључак да
микрофинансирање пре Јунуса није постојало. То, наравно, није тачно. Јунус је
свакако популаризовао овај концепт, али ране идеје о позајмицама за сиромашне
сежу у 18. век. Џонатан Свифт (аутор „Гуливерових путовања“) се сматра праоцем
микрофинансирања. Он је позајмљивао новац сиромашнима у Ирској, без камате,
како би започињали сопствене радионице. Такође се наводе и енглеска добротворна
друштва, ирски фондови и италијанске руралне банке као „пра-микрофинансијске
институције“. Поред њих, поједини аутори повезују микрофинансирање са
моделом немачког кооперативног банкарства из средине 19. века.
2
Наведени „корени“, ипак, не задовољавају у једној ствари када говоримо о настанку
микрофинанирања – а то је политичко-економски контекст. Јунусов експеримент
је поприлично романтизован, док су прапочеци у 18. и 19. веку сувише „бледи“ и
на танким основама могу да се вежу за микрофинансирање као концепт.
Микрофинансирање није настало „преко ноћи“. Оно је резултат историјских
околности, и како су се те околности мењале, тако се мењало и микрофинансирање.
Почетак коришћења кредита за сузбијање сиромаштва се везује за програм који је
спроводила британска власт у својим колонијама. Чак век пре Јунуса, кредити су
били инструмент социјалне политике. Ти кредити су имали за циљ да елиминишу
руралне лихваре и уведу мир међу локалним становништвом. Овакав начин
сузбијања сиромаштва, групним кредитирањем, настављен је и након што су
колоније стекле независност.
3
Након предисторијског периода микрофинансирања, следи талас неолиберализма.
Шта је био проблем код неразвијених земаља? Оне су имале практично
неограничену понуду радне снаге, што је резултовало ниском маргиналном
продуктивношћу са којом се није могао увећати капитал земље. Због тога, креће се
са програмима индустрализације. Оштро су критиковани и субвенционисани
1
МИЛЕНКОВИЋ, И., Специфични облици међународног банкарства, Пролетер а.д. Бечеј,
Суботица, 2015., стр. 156.
2
MADER, P., The Political Economy of Microfinance, Palgrave Macmillan, Basingstoke, 2015., стр. 44.
3
Ибид, стр. 46.
