Доц. др Мирослав Милосављевић
UDK 347.74
Факултет за правне и пословне студије др Лазар Вркатић, Нови Сад
УГОВОРИ ВИШИХ ОБЛИКА ПРИВРЕДНЕ САРАДЊЕ
РЕЗИМЕ:
У овом раду аутор анализира неколико уговора који спадају у групу
тзв. „уговора из области виших облика привредне сарадње“. То су: уговор о
дугорочној производној кооперацији, уговор о пословно-техничкој сарадњи
и уговор о оплемењивању робе. С обзиром на привредни значај ових уговора,
сваком од њих је поклоњена дужна пажња и указано је на њихов значај, правну
природу и њихове битне елементе, правни режим уговора, правне изворе за
регулисање уговора, као и на права и обавезе уговорних страна.
КљУЧНЕ РЕЧИ:
уговори, кооперација, роба, повезивање, рационализација
У условима савремене тржишне привреде, поштујући принципе
слободе уговарања и равноправности на тржишту, привредни субјекти имају
могућност закључивања великог броја уговора и заснивања различитих
пословних односа. Дакле, сви учесници у свом пословању могу слободно
да ступају у одређене односе и да их уређују сходно својим интересима, с
тим да се њихова слобода мора кретати у границама обавезујућих прописа,
утврђених начела друштвеног уређења и морала друштва. Слобода уговарања
значи и то да уговорне стране приликом закључења уговора не смеју имати
недостатке (мане) воље, тј. несагласност изјављене и унутрашње воље.
Последњих неколико деценија, са све снажнијим развојем тржишне
привреде, пословна пракса је изнедрила неколико уговора који представљају
предуслов за више и сложеније облике сарадње између привредних субјеката.
Постоји више схватања о томе који се све уговори подводе под уговоре из
области виших облика привредне сарадње. Једна група аутора сматра да у
ову категорију уговора спадају: уговор о трансферу технологије, уговор
о дугорочној производној кооперацији, уговор о франшизингу, уговор
о лизингу и уговор о факторингу
. Други аутори наводе да су то: уговор о
трансферу технологије, уговор о дугорочној производној кооперацији и
уговор о франшизингу.
2
Ту се посебно истиче неколико уговора које ћемо
обрадити и указати на основне карактеристике које су неопходне за њихово
разумевање и значај.
1
Станковић Миодраг и Станковић Сања: Пословно право (самостално издање), Београд,
2004. год, стр. 580.
2
Васиљевић Мирко:
Трговинско право
, Правни факултет у Београду, 2006. год, стр. 256.
121
Уговори виших облика привредне сарадње
CIVITAS | broj 2 MMXI
1. УГОВОР О ДУГОРОЧНОЈ ПРОИЗВОДНОЈ КООПЕРАЦИЈИ
Овим уговором уговорне стране (кооперанти) регулишу своја права
и обавезе, економске интересе, као и начин и услове заједничке производње,
односно обезбеђују технолошке, техничке, сировинске, енергетске и друге
услове за производњу заједничког производа
3
.
Дугорочна производна кооперација може да обухвати:
- заједничко програмирање развоја,
- заједничку производњу,
- међусобну испоруку производа и саставних делова и сл.
Уговор о дугорочној производној кооперацији има, по правилу,
две уговорне стране. У пословној пракси нису ретки случајеви постојања и
тзв. „мултилатералне кооперације“, што подразумева већи број коопераната
(уговарача).
4
На основу овог уговора постиже се подела рада и уска
специјализација послова која даје веома добре пословне резултате и велики
профит за сауговараче, односно учеснике у овом послу.
Уговор је значајан и по томе што пружа могућност да се регулише кооперација
домаћих привредних друштава са привредним субјектима у иностранству, што
доприноси бољој привредној сарадњи, већем обиму производње, квалитетнијој
производњи и већем девизном приливу из иностранства.
1.1. Правна природа уговора
Уговор о дугорочној производној кооперацији је неименовани уговор, тј.
уговор који законом није посебно уређен нити му је одређен назив.
Временом
ће се са све чешћом применом у привредној пракси појавити потреба да
законодавац исти регулише законом и на тај начин постане именовани уговор.
Овакву трансформацију су прошли многи други уговори, као што су уговор о
туристичким услугама, уговор о банкарској гаранцији и др.
Уговор је и двострано обавезан
и теретан.
6
То значи да се са његовим
закључивањем стварају узајамне обавезе уговорним странама које се огледају
у томе што једна уговорна страна даје другој страни одговарајућу накнаду за
корист коју добија од ње.
Уговор је комутативан, пошто се вредност међусобних права и
обавеза зна у тренутку закључења уговора, и са трајним престацијама, које се
извршавају у дужем временском периоду.
7
3
Рајчевић Марко:
Пословно паво,
Правни факултет у Бања Луци, 2007
.
год, стр. 321.
4
Капор Владимир и Царић Славко:
Уговори робног промета,
Центар за привредни
консалтинг, Нови Сад, 2000. год, стр.556.
5
Васиљевић Мирко:
Трговинско право
, стр.265.
6
Исто
7
Исто
