ВИСОКА ШКОЛА

ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО

БЕОГРАД

Предмет:

ПОСЛОВНО ПРАВО

Семинарски рад:

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО

Студент:

Ментор:

др Зоран Радуловић

Београд, новембар 2018. године

Пословно право Акционарско друштво

САДРЖАЈ

Увод ............................................................................................................3
1. Кратак историјат акционарства ............................................................4
2. Појам и карактеристике акционарског друштва ..................................8
3. Оснивање и органи акционарског друштва .........................................9
4. Типови акционарских друштава .........................................................14
5. Акције ...................................................................................................16
6. Дивиденде и друге исплате акционарима .........................................18
Закључак ..................................................................................................20

Литература

Пословно право Акционарско друштво

Важно   је   разумети  разлику   између   финансирања  компаније  задуживањем  и
финансирања емитовањем акција. Када се купи дуг у облику обвезнице, купцу се
гарантује поврат уложеног новца заједно са обећаном каматом. Куповином акције
купац  нема  гаранција  за   поврат   уложеног   новца,  што   значи   да  власник   акције
преузима ризик да компанија можда и не буде успешна у пословању и не оствари
профит. Права акционара су мања од оних које имају повериоци. То значи да ако
компанија пропадне или уђе у процес ликвидације, прво се намирују повериоци тј.
банке и власници обвезница,  који имају апсолутни приоритет, па тек након њих
акционари.

Раније   је  акција  била  представљена   у   облику  папирног  сертификата,  који  је
представљао  доказ   о   власништву.   У   данашњем,  компјутерском   добу,  власник
акције ни не види  тај сертификат у свом оригиналном, папирном  облику,  јер  се
евиденција  о власницима акција води  у електронском формату. Разлог за то је
лакше трговање акцијама; раније би особа која  је  желела да  прода своје акције
морала  да  преда сертификат,  у свом оригиналном облику папирног документа,
брокеру, који би га потом даље предавао купцу. Сада се трговина акцијама одвија
у   само   пар  „кликова“  компјутерским  мишем   или   телефонским   позивом,  што   је
знатно олакшало и убрзало процес трговине.

Организација акционарског друштва је у већој мери регулисана законима, а у
појединостима статутима тих друштава.

Акционарска друштва су у пословању препознатљива по томе што у свом називу
имају суфикс "а.д.“.

1. КРАТАК ИСТОРИЈАТ АКЦИОНАРСТВА

Развој акционарства почео је спонтано, са развојем тржишне економије,

тако   да  је   до  емисије  првих  акција  дошло  већ  половином   XVI   века.   Претечом
савремених акционарских друштава сматра се „Банка светог Ђорђа“ (ит. „Banco di
San Giorgio“), основана 1407. године у Ђенови, ради  консолидације  јавног дуга
Републике Ђенове, који је постао врло висок због рата који је ова земља водила
са   Венецијом,  како   би   остварила  трговинску  и   финансијску  доминацију   на
Апенинском полуострву и шире.

До  појаве   акција,   организација   и   извођење  трговачких  експедиција  било   је
резервисано само за имућне грађане. Сви остали, тј. они који нису имали довољно
новца  а   желели   су   да   изведу   трговачку   експедицију,  како   не   би  узимали
неповољне  кредите,  морали су да пронађу други начин финансирања, па су се

Пословно право Акционарско друштво

досетили   да   би   начин   за   прикупљање   новца   ради   финансирања   експедиција
могло   бити   издавање  потврда,   неке   врсте  претеча  акција;  купци   потврда,
првобитни акционари, на тај начин су постајали и власници робе односно удела у
роби која треба да буде донесена од стране експедиције и да даље буде предмет
трговања,   што   у   крајњој   линији   треба   да   донесе   профит.  Власници  потврда
односно  акција  преузимали су на овај начин и одређени ризик (због могућности
пропасти експедиције, услед више силе, разбојништава и др. разлога), али су, у
случају успешног повратка експедиције, могли очекивати добар пословни резултат
и тако остварити лични приход.

Сматра   се   да   је  први   правни   субјект  који  је   на   овај   начин   финсирао  своја
путовања,   фирма   лондонског   трговаца   Себастијана   Кабоа,   која   се   је   звала
„Muscovy Company“, и то још давне 1553. године. Због ризичности подухвата, Кабо
је, уместо кредитног задужења, одлучио да емитује акције појединачне вредности
од 25 фунти, те да  на тај начин сакупи 6000 фунти,  што је износ који му је био
потребан за реализацију експедиције, током које је било планирано да се открије
северни морски пут за Кину. Како, као што је познато, не постоји северни морски
пут за Кину, акционари су на самом почетку били осуђени на губитак. Међутим, на
њихову срећу, Кабо је током експедиције дошао у контакт са Русима па је, уместо
трговачког споразума са Кином, потписао такав са руским царом Иваном Грозним.

Друга трговачка фирма, много већа и познатија, која је на овај начин финансирала
своје поморске експедиције, била је британска „Источноиндијска компанија“ („The
East Indian Company“), коју су основали трговци. Она је у једном периоду
емитовала акције у вредности од, за то време великих, 1,6 милиона фунти. Током
тог периода дошло је до таквог развоја прекоокеанске трговине да су власници
акција у једном тренутку остваривали профит и до 40% на годишњем нивоу.

Ипак,   овај   правни   субјект   није   постао   толико   финансијски   моћан   само   својом
заслугом;  по краљевској повељи из  1600.  године,  „The East Indian Company“  је
добила  ексклузивна  права  (монопол) на  трговину  са  Индијом,  на период од 15
година.

Британска источноиндијска компанија је  1617.  године  добила права трговине од
индијског могулског цара. Сто година касније, добила је право да не плаћа царине
у Бенгалу, чиме је добила велику предност у индијској трговини над португалским
трговцима,   као   својим   директним   конкурентима.  Одлучном   победом   Роберта
Клајва у  бици код Пласеја  1757. год,  Компанија постаје војна и трговачка сила.
Изгубивши  од   Британаца  у  Седмогодишњем   рату  (1756—1763),  Французи   су
истерани из Индије, а  француске империјалне амбиције су тиме ограничене  тј.

Пословно право Акционарско друштво

неопходна средства за оснивање првих индустријских предузећа, што је била
иницијална каписла и за друге гране – саобраћај, рударство, финансије.

Осим наведеног, један од разлога зачетка акционарства односно емитовања
акција, јесте била и потреба да се мањи износи капитала, који су се налазили код
више акционара, обједине тј. концентришу, ради финансирања скупих пројеката,
који појединачни акционари не би могли сами финансирати. Други разлог је што се
акцијама премошћава временски период од улагања до профитирања, односно,
постоји могућност даље продаје акција, и пре него што се заиста оствари профит у
пословању.

Главна карактеристика акција је у томе што се њиховом куповином купује и удео у
власништву фирме, заједно  са свим ризицима и бенефитима,  али без  директне
одговорности  акционара.  Такође,  акционари   никако   не   могу   изгубити   више   од
онога што су уложили, за разлику од дуга где је дужник одговоран  свом  својом
имовином.

1.1. Развој акционарства у Србији

У Србији развој акционарства почиње након што је земља извојевала своју

независност од Османског царства и током процеса изградње институција државе,
тачније,  новембра  1886. године, када је у Скупштини Краљевине Србије усвојен
Закон   о   јавним   берзама,   који   је   прогласио  тадашњи  краљ   Србије,  Милан   М.
Обреновић.   Неколико   година   касније,   1894.   године,  одржана  је  Оснивачка
скупштина Београдске берзе, која је следеће године почела са радом.

Маја 1935. године одржана је прва годишња Скупштина у новој згради Берзе на
Краљевом тргу.

Београдска берза је непрекидно радила све до априла 1941. године, када је
престала са радом, услед почетка ратних сукоба на територији Краљевине
Југославије.

У   периоду   социјалистичког   политичког   система,   берзанско   пословање   није
постојало у Србији односно Југославији, све до  децембра  1989. године, када је
основано Југословенско тржиште капитала;  децембра  1995. године  објављен  је
први број Билтена Београдске берзе, да би новембра 2001. год. био пуштен у рад
BELEX систем за трговање. Марта 2004. год.

пуштен је у рад систем за даљинско

трговање.

Данас је акционарство, као вид организовања и прикупљања финансијских
средстава, широко распрострањен; временом је дошло до поделе акционарских