САДРЖАЈ
Увод...............................................................................................................3
Појам друштва……………..........................................................................4
Подела друштва……………………………………………………………4
Класа..............................................................................................................5
Друштвени слојеви......................................................................................5
Друштвене групе..........................................................................................6
Занимање и професија…………………………………………………….7
Статуси и улоге............................................................................................8
Стварање Српске Војске.............................................................................8
Српска Војска у 19. веку.............................................................................9
Реформе.......................................................................................................10
Војска Србије у 21. веку............................................................................11
Дан Војске Србије......................................................................................11
Војска Србије-Улога, значај и намена.....................................................12
Структура Војске Србије..........................................................................12
Службе у Војсци Србије...........................................................................14
Генералштаб Војске Србије......................................................................15
Гарда...........................................................................................................16
Специјална бригада..................................................................................17
Центар за мировне операције..................................................................17
Професионална војска..............................................................................18
Мисије и задаци војске.............................................................................19
Кодекс части припадника Војске Србије................................................19
Закључак....................................................................................................21
Литература................................................................................................22
УВОД
Друштво, као појам је један од кључних елемената за нормално
функционисање једне државе. Од саме поделе друштва и организације зависи
функционисање једне државе.
Ја сам се бавио питањем и настанком Војске Републике Србије, њеним
развојем кроз векове, њеном подељеношћу, структуром, утицајем других
држава и узрока самог настајања.
Војска је изгубила на снази и полако се гаси као вид државне институције,
сада је замењују друге друштвене групе као што су Професионална Војка,
Плаћена Војка, Добровољци ( добровољно служење бојног рока) и слично.
3
КЛАСА
Класа – широко груписање људи који деле економске ресурсе. Класне
разлике настају на основу разлика у богатству и занимању.
Разлике у односу на претходне системе раслојавања:
1) класе се не успостављају путем религијских или правних норми, нити на
наслеђеној позицији, закону или обичајним правилима (много су еластичније од
других система раслојавања, нема формалних ограничења бракова међу
припадницима различитих класа и нема јасних граница између класа)
2) припадност класи се не добија рођењем, него се стиче временом;
друштвена покретљивост – узлазно или силазно кретање у класној структури
(много је већа него код осталих система, нпр. касти)
3) класе зависе од економских разлика, док у другим системима та зависност
јесте најпре неекономска (нпр. религијска)
4) код осталих типова стратификације неједнакост се најпре изражава кроз
лични однос дужности и обавеза између феудалца и кмета, роба и господара,
више и ниже касте; код класе везе су безличне (нпр. неједнаки услови рада и
сл.)
ДРУШТВЕНИ СЛОЈЕВИ
Друштвени слојеви представљају елементе вертикалне структуре модерних
друштава у чијој се основи налази тржишно привређивање и слободно деловање
економских закона. Модерна друштва су конституисана као динамичка и
отворена, са прилично обимним кретањнима између основних друштвених
група. Скупина појединаца који имају приближно исто место у расподели
материјалног богатства, друштвене моћи и угледа чини друштвени слој.
Припадност слоју није одређена био-генетским разликама, већ је друштво то
које различитим вредновањем улога успоставља различите друштвене рангове.
Разлике између друштвених слојева испољавају се као социјалне удаљености на
класи да из генерације у генерацију искоришћава пролетаријат.
5
путу друштвене сатисфакције. Разлике између слојева нису увек оштре, понекад
су ту неке пролазне групе које замагљују те границе. У самом друштвеном слоју
понекад нису сви на истој лествици, тј. немају сви исти положај. Припадници
слојева одликују се неким заједничким карактеристикама које их повезују у тај
слој, и по чему се они разликују од других друштвених слојева.
ДРУШТВЕНЕ ГРУПЕ
Групе су један од највазнијих облика људске колективности, елементарни
облик друштва. Појединци се не укључују непосредно у глобално друштво него
посредно - преко разних друствених група. Два битна елемента за одређивање
појма друствене групе су:
1. множина људи и
2. однос који из групе проистиче.
На основу овога значи да група као друштвена целина не чини само више
људи већ је потребно да постоји и неки други елемент који је чини. Појединци
морају бити на одређени начин повезани, тј. морају заједницки обављати неку
делатност или ступати у међусибне односе да би се могло говорити о групи.
Зато се под групом подразумева множина људи повезаних, интегрисаних у
целину која има властити живот, или скуп мањег или већег броја појединаца
повезаних друштвеним процесима који се конституишу и функционишу на
основу друштвених правила и норми. Циљеви који се у групи остварују су:
степен организованости и интегрисаности, отворености тј. затворености групе,
величине и дужине трајања.
Према начину настајања постоје три врсте група, и то су:
1. Професионалне групе
2. Групе настале на основу заједничког порекла и заједничких услова
живота
3. Групе настале на основу заједничких интересовања и склоности и
њиховог задовољавања.
Подела на формалне и неформалне групе је такође значајна због развијености
система регулације и формализованости односа у савраменом друштву.
Организованост као значајно својство групе, изразава се кроз правила која
6
СТАТУСИ И УЛОГЕ
Статус представља положај у некој димензији друштва која је изразена у
облику хијерархије, рангирана у форми виших и нижих ступњева. Сваки статус
подразумева скуп одређених дужности и права. Појединци заузимају одређени
статус на основу тога сто испуњава друштвено утврђене услове. Статус се може
прецизније одредити као место које појединци заузимају на основу обављања
различитих задатака и функција и уз које се везују одређени облици понашања.
СТВАРАЊЕ СРПСКЕ ВОЈСКЕ
Друшевно расположење српског становништва Београдског пашалука, у
једном тренутку почетком 1804. године превагнуло је на ону страну где се
једини излаз још видео у подизању оружја којим би се обезбедили правда и
право. Та коначна одлука пала је у Орашцу на Сретење. Био је то тада неизвесан
подухват у најсложенијим политичким условима ондашње Европе.
Два пута су Срби са обе стране турске границе садејствовали аустријској
војсци у ратовима против Турске током 18. века, упамтили су
двадесетогодишњу аустријску владавину над Београдом и северним деловима
Србије. Није избледело сећање да је после Свиштовског мира између Аустрије и
Турске било обећано да ће се Београдски пашалук поделити на 12 нахијских
књежина, са једним „врховним кнезом“ као гаранцијом аутономије. Дакле, оно
што су имали и за аустријске управе, на шта су били навикли. Ређају се
опетовани захтеви Срба султану и жалбе на режим узурпатора. Бојећи се нових
устанака, Порта наређује реформе и административне ревизије у Босни, али не
успева да их наметне агама и јањичарима у Србији. Срби постављају у више
махова скоро 33 захтева, од којих се само њих пет односи на аграрне односе и
спахије. Траже аутономију. Траже аутономију као и њихови саплеменици на
Темишварском сабору 1790. године од аустријског цара. Срби у Темишвару
истичу да народ без аутономије није нација. Одјек европских ветрова. Дух
Кочине крајине се живо памти, као и војевање фрајкора у Мачви, а преко река је
8
