Budizam
1
SADRŽAJ:
Uvod …………………………………………………………………….2
Princ Sidarta…………………………………………………………..…3
Nastanak Budizma………………………………………………………4
Budizam i Bramanizam………………………………………………….6
Nirvana …………………………………………………...……………..7
Savremeni Budizam……………………………………………….….…9
Zaključak…………………………………………………………….....11
Literatura………………………………………………………...……..12
Budizam
2
Uvod
Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i
nestajanja. Religiju možemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim
višim, svetim bićem, odnosno
Bogom
. Bog (na sanskritskom “gospodar hleba”) je ljudska
zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili. I sama reč religija vodi poreklo od latinske reči
“
religare
” što znači ponovo svezati, prepovezati. Dakle, religija je oblik društvene svesti u kome
se prirodne i društvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od čoveka, prirode i istorije.
Svaka religija podrazumeva više ili manje jednostavno učenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i
poreklo svega postojećeg. Takođe, svaka religija podrazumeva određene oblike verskih
zajednica, kao i određene obrede, ritualne radnje koje se obavljaju na posvećenim mestima,
odnosno u određenim institucijama. “Religija je jedan od najstarijih oblika društvene svesti, koji
na mističan način odražava objektivni svet. Ona život ljudi odražava iskrivljeno i lažno.”
Postoje tri osnovne grupe teorija religije. Prema prvoj, religija je izum jedne (obično vladajuće
odnosno privilegovane) grupe ljudi kao sredstvo zaštite privilegija iste te grupe ljudi. Prema
drugoj grupi teorija, religija je trajna egzistencijalna karakteristika ljudskog bića. Najzad, prema
trećoj grupi teorija, religija je samo ljudska sklonost ka sujeverju proizašla iz nedovoljnog
poznavanja prave prirode stvari. Religija ima i svoje elemente: religiozna verovanja, religiozna
osećanja i religiozne ritualne radnje.
“Prvi oblici religije javljaju se još u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica čovekovog
uviđanja da se mnoge stvari u prirodi dešavju i bez njegove volje i da on na te pojave ne može da
utiče niti da ih kontroliše ma koliko se trudio. Takve pojave su na primer suše, poplave, munje,
gromovi i slično. Tako je čovek došao na ideju o postojanju viših sila. Tako su u čovekovom
umu nastali prvi oblici “bogova” koji su simbolizovali jedinstvene moći koje suvereno vladaju
čovekovim postojanjem. Čovek je nastojao da ove više sile umilostivi molitvama i žrtvovanjem.”
Postoje dve osnovne vrste religija:
politeizam
i
monoteizam.
Politeizam je vrsta religija gde se
veruje u više bogova, gde se vrši raspodela na dobre bogove i zle bogove. Jedan od primera
politeističke religije je grčki politeizam. Monoteizam je vrsta religija gde se veruje u jednog
boga, vrhovnog boga. Sve velike svetske religije danas su monoteističke. Najstarija od
monoteističkih religija je Budizam.
Budizam
4
Udavio bi se, kažu legende, da se same grane sa obale nisu savile i izvukle ga.
Tada mu je jedna devojka iz sela donela nešto hrane, on je pojeo i potpuno okrepljeni Sidarta je
seo u hlad drveta Bogha rešen da se ne pomeri dok ne doživi nirvanu. I doživeo ju je. Spoznao je
pravu prirodu uma i postao Buda - "Probuđeni".
Sledećih 45 godina života proveo je lutajući Indijom prenoseći svoje učenje od sela do sela i od
grada do grada. O tom periodu tek nema nekih posebnih podataka. Čak ni legendarnih. Većina
priča svodi se na Sidartine citate i njegova učenja. I čuda, naravno.
Smrt velikog učitelja
U osamdestoj godini Sidarta je od kovača Ćunde isprosio obrok i razboleo se od dizenterije.
Ozbiljno bolestan, uspeo je da ode u Kusinagaru, gde je u šumi našao pravo mesto za smrt. Tu je
legao i svojim učenicima dao poslednju poruku: "Sve što je stvoreno podložno je propadanju i
smrti. Sve je prolazno. Izborite se za sopstveno izbavljenje zahvaljujući svojoj marljivosti." A
onda je utonuo u parinirvanu.
Nastanak Budizma
Budizam je relgija koja je nastala 527 godine pre nove ere. Nastala je Indiji, a utemeljio
je indijski princ Sidharta Gautama, sin vladara male države u današnjem Nepalu. Smatra se da je
živeo od 560 godine pre nove ere do 480 godine pre nove ere. Kada je imao 35 godina, smatra se
da je putem meditacije došao do mnogih rešenja i da je postao prosvetljen, od tada je poznat kao
Buda što znači prosvetljeni.
Rani razvoj budizma je bio u prvim vekovima posle Budine smrti, a razvijala se u
istočnim oblastima doline Ganga. Sredinom III veka pre nove ere, veliki indijski vladar Ašoka,
primio je budizam i zapoceo veliku kampanju širenja ove religije. Poslao je svog sina Mahindu i
ćerku Sanghamittu na Cejlon da uvedu i propagiraju religiju. S Cejlona i Indije, budistički
kaluđeri su u kasnijim vekovima preneli budističku poslanicu u Burmu, Tajland, Indokinu, Kinu,
Koreju, Japan i Tibet. Zahvaljujući Ašokinim naporima, Budizam je zauzeo jedno od glavnih
mesta u toku svetske kulture.
Nakon dolaska na Cejlon, budizam se brzo razvijao i postao je državna religija ostrva, sto
je kasnije imalo posledicu da samo budista može postati kralj.
