AKADEMIJA POSLOVNIH STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD
ODSEK BLACE
Pristupni rad
iz
predmeta
UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA
Tema: Finansiranje investicija
Mentor: dr Marina Jovović
Student: Marković Filip 03/16 P
Jagodina, maj 2019. godine
SADRŽAJ
UVOD..........................................................................................................................................1-2
1.DEFINISANJE, PREDMET I FILOZOFIJA INVESTIRANJA......................................3-4
2.INVESTIRANJE I DRUŠTVENO EKONOMSKI RAZVOJ............................................4-5
3.ZNAČAJ INVESTICIJA ZA RAZVOJ PREDUZEĆA.....................................................5-6
4.ZNAČAJ
UPRAVLJANJA
POSLOVNIM
INVESTIRANJE
I
FINANSIRANJEM....................................................................................................................7-8
5.UPRAVLJANJE FINANSIRANJEM................................................................................8-10
6.CILJEVI, PRINCIPI I RIZICI INVESTIRANJA...........................................................10-12
7.GLOBALIZACIJA I RASTUĆI ZNAČAJ MULTINACIONALNIH KOMPANIJA U
FINANSIRANJU INVESTICIJA........................................................................................12-15
8.NAČINI FINANSIRANJA INVESTICIJA.....................................................................15-26
8.1Akcijski kapital........................................................................................................15-17
8.2Akumulacija i amortizacija kao izvor finansiranja..................................................17-19
8.2.1Akumulacija..............................................................................................17-18
8.2.2Amortizacija.............................................................................................18-19
8.3Finansiranje iz rezervi...................................................................................................20
8.4Finansiraje emisijom obveznica i dugoročnim kreditima........................................21-23
8.4.1Emisija obveznica..........................................................................................21
8.4.2Dugoročni krediti.....................................................................................22-23
8.5Keditne linije i inostrane donacije................................................................................23
8.6Finansiranje lizingom i franšizingom......................................................................24-25
8.7Koncesije.................................................................................................................25-26
ZAKLJUČAK..............................................................................................................................27
LITERATURA..............................................................................................................................28
Investicija ima svoj obim, strukturu (sastav kapitala), dinamiku (vreme realizacije) i očekivane
rezultate. Svaka investicija ima prepoznatljive elemente:
- ko investira;
- program u koji se investira (investicioni projekat);
- obim i oblik kapitala koji se investira;
- vreme u kojem se investicioni projekt realizuje i očekivane rezultate investicije
(proizvod, usluga, dobit).
Celokupna problematika investicija u ekonomskoj teoriji može se posmatrati sa
makroekonomskog i mikroekonomskog aspekta. Po pravilu, razmatranja počinju sa
makroekonomskog aspekta, budući da je ekonomska teorija počela sa tretiranjem tih problema,
iz kojih su se kasnije razvile razne teorije o mikroekonomskom aspektu investicija.
U današnje vreme ova dva aspekta su jasno razgraničena, tako da makroekonomski aspekt
podrazumeva pristup problemu investicija kao činiocu privredne ravnoteže. Mikroekonomski
aspekt podrazumeva proučavanje svih problema vezanih za donošenje investicionih odluka na
nivou preduzeća.
Uloga investicija u ekonomskom razvoju nesumnjivo je neobično važna. Premda među
ekonomistima postoje razlike u vrednovanju te važnosti, ipak se svi slažu u jednoj opštoj
postavci – da su investicije jedan od bitnih faktora ekonomskog razvoja.
Stoga je sasvim razumljivo šta su klasici ekonomske nauke posvećivali investicijama neobično
veliku pažnju.
I Marks takođe, naročito u svom najznačajnijem delu Kapitalu, posvećuje veliku pažnju
investicijama i srodnim skupovima zbog toga što je nemoguće iole kompleksnije analizirati
investicije, a da se pri tome analiziraju i odgovarajuće srodne skupine koje s kategorijom
investicija stoje u funkcionalnoj međuzavisnosti. Ta se postavka posebno odnosi na analizu i
ocenu funkcionalnih međuzavisnosti između investicija i ekonomskog razvoja.
1.DEFINISANJE, PREDMET I FILOZOFIJA INVESTIRANJA
Finansiranje obuhvata aktivnosti koje se odnose na obezbeđenje neophodnih finasijskih
sredstava. Za finansiranje nesmetanog toka reprodukcije mogu se obezbediti sredstva iz
sopstvenih i tuđih izvora.
Novčana sredstva su potrebna svakom preduzeću da bi podmirilo svoje tekuće potrebe kao i za
povećanje obima rada. S obzirom na to za kakvu se namenu upotrebljavaju finansijska sredstva
razlikujemo:
1. finansiranje u užem smislu - u slučaju kada se finsijska sredstva pribavljaju za
finansiranje proširene reprodukcije (za nova ulaganja), jer se time povećavaju
ukupna sredstva.
2. finansiranje u širem smislu - obuhvata finansiranje proste i proširene reprodukcije i
sredstva potrebna za tekuće poslovanje.
U procesu rada, finansijska sredstva mogu biti vezana trajno ili povremeno, što zavisi od toga da
li se finansiraju trajne ili povremene potrebe. Da bi preduzeće nesmetano obavljalo redovno
poslovanje, ono mora raspolagati izvesnim iznosom sredstava koja trajno može koristiti.
Sredstva za ovakvo poslovanje preduzeća obezbeđuju u svojim fondovima. Ta sredstva se
formiraju u toku poslovanja kroz raspodelu dohotka, te čine trajna poslovna sredstva.
U aktivnostima finansiranja učestvuju finansijer i finansirani.
Za finansijera finansiranje
predstavlja aktivan posao (aktivno finansiranje). Aktivno finansiranje je takvo finansiranje koje
za finansijera donosi određenu korist u vidu kamate. Ta kamata je aktivna zato što finansijer
(banka) daje svoja novčana sredstva na korišćenje drugoj privrednoj organizaciji po ugovoru na
određeno vreme i pod određenim uslovima.
Finansirani koristi pribavljena sredstva od finansijera pod određenim uslovima. Za finansiranog
finansiranje predstavaja pasivan posao (pasivno finansiranje). Preduzeće koje koristi sredstva
plaća kamatu na sredstva koja koristi, što znači da je ovo finansiranje, sa stanovišta korisnika,
pasivno finansiranje. To znači da se finansiranje ispoljava kao
aktivno i pasivno
.
Osnovni ekonomski razlog za finansiranje u svakom preduzeću jeste snabdevanje procesa rada
potrebnim sredstvima. Potrebe za finansiranjem kod proizvodnih preduzeća vezane su za
nacionalni dohodak. Iz nacionalnog dohotka se namiruje utrošak rada kroz kategoriju lične, opšte
i zajedničke potrošnje, a preostali deo čini društvenu akumulaciju.
Prema tome, društvena akumulacija predstavlja onaj deo nacionalnog dohotka (novostvorene
vrednosti) koji je ušteđen i može da se koristi za društveno-ekonomski razvoj.
Investicije su, dakle, deo društvene akumulacije koji se ulaže u razvoj. Doprinos investicija
privrednom razvoju zemlje meri se kapitalnim koeficijentom (Kk) koji je dat odnosom:
K
k
= I
U
/ΔDP
gde je:
I
U
- ukupne investicije u osnovna sredstva u toku godine,
ΔDP
- prirast društvenog proizvoda.
Kapitalni koeficijent pokazuje koliko je jedinica investicija u osnovna sredstva potrebno uložiti
da bi se društveni proizvod zajednice povećao. Intenzitet razvoja zemlje definiše se stopom
investiranja (SI) koja predstavlja odnos između ukupnih investicija u osnovna sredstva (I
U
) i
društvenog proizvoda (DP), izražen u procentima:
SI=(I
U
/DP) * 100 , (%)
Privredni rast meri se stopom privrednog rasta (Spr) koja se definiše:
Spr = (ΔDP/DP) 100 , (%)
3.ZNAČAJ INVESTICIJA ZA RAZVOJ PREDUZEĆA
Ostvarivanje razvojnih ciljeva preduzeća je jedino moguće preko investicija. U investicije
preduzeće ulaže sopstvena ili pozajmljena sredstva. S toga je razvoj preduzeća, u najvećoj meri,
zavistan od pravilnog izbora i realizacije investicija. Zato su razvojna i investiciona politika u
preduzeću tesno povezane i međusobno zavisne.
Postoji više definicija razvoja preduzeća i poslovnih sistema. Međutim, sve se one u suštini
svode na sledeće: razvoj je proces transformacije preduzeća iz postojećeg u novo stanje više
