UNIVERZITET U BEOGRADU
FILOZOFSKI FAKULTET
NEUROANATOMIJA ZADOVOLJSTVA I SREĆE
SEMINARSKI RAD
Predmet: Biološka psihologija
Mentor: prof. dr Nadežda Nedeljković
Student:
Beograd, april 2019
SADRŽAJ:
1. UVOD .............................................................................................................1
2. NEUROANATOMIJA ....................................................................................3
2.1. Emocionalni centri ......................................................................................3
2.2. Nauka o zadovoljstvu .................................................................................5
3. NEUROFIZIOLOGIJA....................................................................................7
3.1. Neurotransmiteri..........................................................................................7
3.2. Drugi fiziološki aspekti emocija..................................................................9
4. ZAKLJUČAK ................................................................................................11
SPISAK LITERATURE ....................................................................................12
IZVORI FOTOGRAFIJA ..................................................................................12
Seligman, 2005). Treba napomenuti da ne treba nikako mešati hedoničku
komponentu sreće sa hedonizmom (težnja zadovoljstvu radi zadovoljstva kao
takvog).
Postoji generalna podela na negativne i pozitivne emocije. Pozitivne (u koje
spadaju radost, zainteresovanost, zadovoljstvo i ljubav, pri čemu se prve tri se
mogu posmatrati kao komponente sreće) su uglavnom neodređenije i efemernije
od negativnih. U manjoj meri su istraživane jer su negativne emocije važnije za
adaptaciju. Pozitivne emocije služe širenju fokusa znanja.
Većini ljudi je poznato da postoje različiti faktori koji utiču na naše
raspoloženje i stepen zadovoljstva. Može se poći od raznih namirnica sa
supstancama koje imaju uticaj na naše osećanje zadovoljstva, preko odnosa sa
drugim bićima
,
do postizanja ciljeva, samoostvarenja. Ovde će detajnije biti
razmotreno šta se ,,krije“ na neurobiološkom nivou iza svega navedenog. Koji
su to mehanizmi, hemijske supstance, delovi nervnog sistema koji utiču na to da
se osećamo manje ili više raspoloženo, odnosno zadovoljno. Naučnici godinama
unazad pokušavaju da istraže i objasne ove osnove preko neuroanatomije i
preko fiziologije i u tome su vrlo uspešni.
Slika 1. Razlika sreće i zadovoljstva
2. NEUROANATOMIJA EMOCIJA
2.1. Emocionalni centri
Prema hipotezi
hemisferne valence
, leva hemisfera je uključena u obradu
pozitivnih, a desna negativnih emocija. U jednom poznatom eksperimentu sa
pacovima, oni bi dobijali elektirični šok posredstvom elektrode usađene u
specifičnu zonu mozga, ukoliko bi se našli u određenom delu kaveza.
Pretpostavka je bila da će ubrzo nakon prvog šoka da počnu da izbegavaju da
idu u taj deo kaveza. Međutim, iznenađujuće je bilo to da, kada je elektroda bila
usađena u jedro
accumbens
,
septalnu regiju
i
hipotalamus
, šok bi ih navodio
da se konstantno vraćaju u ,,zabranjeni“ deo kaveza. U jednoj varijanti uvedena
je pedala čijim pritiskom pacov sam sebi aplicira šok. Životinje su ponavljale
autostimulaciju ovih zona dok nisu padale od iscrpljenosti, čak do dve hiljade
puta po satu. Formulisana je hipoteza o
centru za uživanje
, koji obuhvata
mezolimbički sistem
, sa navedenim zonama. Ispostavilo se da su ta
mesta
pozitivnog potkrepljenja
koncentrisana u hipotalamusu i pružaju se ka
moždanom stablu. Iz srednjeg mozga ka hipotalamusu se pruža
medijalni snop
(ushodni snop), čija stimulacija izaziva potkrepljenje. Ovaj snop između ostalog
inervira i jedro accumbens (Olds i Milner, 1954). Otprilike u isto vreme,
izvedeni su slični, ali etički upitni eksperimenti na psihički bolesnim
pacijentima (Baumeister, 2000). U jednom slučaju su čak ugrađene elektrode
kako bi se izlečila homoseksualnost (Heath, 1972). Ova istraživanja su na kraju
zaustavljena. Ipak, u većini slučajeva ,,elektrode sa uživanje“ nisu baš opravdale
svoje postojanje. Istraživači jesu pronašli kompulzivno pritiskanje poluge kod
nekih pacijenata, ali nikada nije jasno proizilazilo iz izveštaja pacijenata da su
elektrode zaista izazvale pravo zadvoljstvo. Neki istraživači danas sugerišu da
elektrode nikada nisu izazvale intenzivno zadovoljstvo ili naklonost, nego samo
oblik želje ili motivacije da se dobije stimulacija (Green i Smith, 2010).
