Високо пољопривредно-прехрамбена школа
струковних студија Прокупље
Семинарски рад
Предмет: Одржива пољопривреда
Тема:Утицај пестицида на загађење земљишта и биљака
Ментор
Студент
Др Драган Мишић Стефан Вучић
Бр.индекса ZB 428/16
Прокупље, 2017
САДРЖАЈ
САДРЖАЈ..................................................................................................................
2
УВОД................................................................................................................................
3
1. ПЕСТИЦИДИ........................................................................................................
4
2. ПОДЕЛА ПЕСТИЦИДА.......................................................................................
5
2.1. Инсектициди.......................................................................................................
6
2.2 Фунгициди...........................................................................................................
6
2.3. Хербициди...............................................................................................................
6
2.4. Родентоциди...........................................................................................................
7
2.5. DDT.....................................................................................................................
8
3. ФОРМУЛАЦИЈЕ ПЕСТИЦИДА........................................................................
9
4. ПРАВИЛНА УПОТРЕБА ПЕСТИЦИДА...........................................................
9
4.1. Основни појмови.............................................................................................. 10
4.1.1. Фитотоксичност............................................................................................. 10
4.1.2. Компатибилност............................................................................................ 10
4.1.3. Каренца..................................................................................................
10
4.1.4. Толеранца............................................................................................
10
4.1.6. Резистентност................................................................................................. 10
4.1.7. Доза........................................................................................................
11
4.1.8. Концентрација .............................................................................................. .. 11
4.1.9. Радна каренца ................................................................................................ 11
4.2. Мере опреза при раду са пестицидима.................................................
11
4.3. Најчешће грешке при употреби пестицида.........................................
11
4.3.1. Употреба средства у прениској концетрацији..................................
12
4.3.2. Употреба средства у већој концентрацији од препоручене................
12
4.3.3. Неодговарајуће време примене у односу на вријеме појаве узрочника.. 12
4.3.4. Погрешно одабрано средство за одређену фазу развоја усева.......
13
4.3.5. Погрешно одабрано средство за биљку............................................
13
5. ИНТЕГРАЛНА ЗАШТИТА БИЉА.......................................................
14
ЗАКЉУЧАК..................................................................................................
16
ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................
17
2
1. ПЕСТИЦИДИ
Пестициди
(
lat. pestis=kuga + occidere=ubiti
)
су синтетичке, а и понеке
природне, селективно токсичне материје намењене уништавању штеточина.
Пестициди се могу поделити према намени и хемијском саставу.
1.
Према намени се деле на:
•
инсектициде,
•
хербициде,
•
фунгициде,
•
родентициде...
2.
Према хемијском саставу пестициде можемо поделити на;
•
оргенофосфате ОФИ,
•
карбамате,
•
диокарбамате,
•
хлориране угљоводонике,
•
кумаринска једињења...
3.
Према средњој оралној смртној дози ЛД-50 за пацова подељени су у три
групе (на основу Закона о отровима):
•
I група су отрови са ЛД-50 до 25 мг-кг;
•
II група ЛД-50 од 25-200мг-кг;
•
III група ЛД-50 од 200-2000 мг-кг
Према начину дјеловања међу пестицидима се разликују:
•
Акарициди – средства за сузбијање штетних гриња
•
Фунгициди – средства за сузбијање гљива
•
Хербициди – средства за сузбијање корова
•
Инсектициди – средства за сузбијање штетних инсеката
•
Лимациди – средства за сузбијање пужева
•
Нематоциди – средства за сузбијање штетних нематода
•
Родентициди – средства за сузбијање штетних глодара
•
Репеленти – средстава за одбијање дивљачи
•
Регулатори раста – средства за регулацију раста биљака
•
Оквашивачи – средства за побољшање квашљивости и лепљивости
•
Арборициди - пестициди намењени за уништавање дрвенастих биљака
•
Десиканти - пестициди намењени изазивању увенућа, односно сушења
гајених биљака
•
Дефолијанти - пестициди намењени за изазивање превременог опадања
лишћа пре бербе, односно жетве.
Најзначајнији пестициди су DDT, HCH (линдан), KCB (хекса-хлор-бензол), PCP
(пента-хлор-пхенол), PCB (поликлорирани бифенили), алдрин, диелдрин, клордан,
карбамати, естри фосфорне киселине те друга органо-фосфорни и органо-хлорни
једињења.
Најбоље проучени пестицид је DDT, на чијем примеру се најбоље осликава
деловање већине пестицида на људско здравље, као и равнотежу у нашеј околини.
4
По хемијском саставу то могу бити разнородна једињења почев од анорганских као
што је на примере бакарсулфатпентахидрат Цу(СО4) x 5Х20 као један од најстаријих
фунгицида, затим различита органофосфорна једињења те органска једињења која
садрже халогене атоме.
У посљедњих педесет година пестициди су заједно с вештачким ђубривима постали
најтраженији производи у пољопривреди. Већину проблема с којима се сусрећу
узгајивачи биљака и животиња решавају захваљујући хемијској индустрији, која
данас омогућује контролу укупне пољопривредне производње. Шетточине врло брзо
развијају отпорност на пестициде те присиљавају пољопривреднике да
употребљавају нове и отровније пестициде. Цена коју човјек плаћа у борби са
штеточинама врло је висока. Пестициди загађују околину, пре свега површинске и
подземне водене токове те имају врло штетан утјецај на биљни и животињски свет.
Пестициди се, наиме, налазе у ланцу исхране многих дивљих, али и домаћих
животиња као и човека. Могу се пронаћи и у микроорганизмима који су на дну
ланца исхране. Њима се хране организми који се налазе на вишем нивоу развоја и тај
се циклус понавља све до организама који се налазе на врху ланца исхране где се
може наћи и највећа концентрација пестицида, а ту је и човјек.
Сви пестициди делују врло штетно на екосистеме, многи убијају корисне инсекте,
рибе, птице, те тако узрокују више штете него користи. Већина је инсеката корисна
или безопасна, али страда употребом пестицида који врло неповољно делују и на
корисне тзв. азотне бактерије у тлу, а последица је исцрпљење тла.
Многи пестициди остају активни у приородном окуржењу месецима, годинама па
чак и десетлећима. Пестициди се сматрају главним извором загађења биосфере.
Производња пестицида и других хемијских средстава сама по себи може бити опасна
због могућности "несрећа" узрокованих кваром одређеног постројења хемијске
индустрије, што може узроковати веће истицање хемијских материја и јдеињења или
гасова у животну околину. Повремено се догоде и трагедије попут оне у Бхопалу, у
Индији, када је дошло до испуштања веће количине отровног гаса у ваздух. Тада је
умрло 25 људи, а хиљаде пате од озбиљних оштећења проузрокованих отровним
гасом.
У нашој земљи производи се и користи велики број пестицида (око 710), па су зато
пестициди токсични агенс којем је изложен велики број људи, што узрокује пораст
броја акутних тровања пестицидима (годишње у свету има око 3 милиона тешких
тровања пестицидима, а 220.000 се заврши летално).
Професионално тровању су изложени радници који су у контакту са пестицидима, а
непрофесионална експозиција може бити акцидентална, суицидална, криминална
или преко остатака пестицида у храни, води, ваздуху и земљи.
2. ПОДЕЛА ПЕСТИЦИДА
Пестициди су хемијска једињења или смесе једињења које се користе за сузбијање
биљних болести, штетних инсеката и других животиња (глодара, птица) као и
биљака при производњи хране, сузбијање штеточина и гљивица при складиштењу
пољопривредних производа, те за уништење инсеката и других организама који
преносе узрочнике заразних болести на људе и животиње као и за сузбијање разних
паразита.
5
