Razvoj akcionarstva počeo je veoma spontano, razvojem tržišta, tako da su prve emisije
„akcija“ nastale polovinom XVI veka. Do tada su skupe trgovačke ekspedicije bile
rezervisane samo za one imućne. Oni koji nisu imali dovoljno novca, umesto uzimanja
kredita, emitovali su potvrde (preteče akcija) i tako prikupljali sredstva za sprovođenje
skupih putovanja. Tako su kupci „potvrda“, preteče današnjih akcionara, postali i vlasnici
robe koja treba da bude predmet trgovanja. Vlasnicima „akcija“ je ostalo da se nadaju
očekujući dobar poslovni rezultat i tako ostvaren lični dobitak.

Smatra se da je prva firma koja je na ovaj način finsirala svoja putovanja, firma
londonskog trgovaca Sebastijana Kaboa „Muscovy Company“ davne 1553 godine. Zbog
rizičnosti poduhvata, Kabo je, umesto kreditnog zaduženja, odlučio da emituje akcije
pojedinačne vrednosti od 25 funti i na taj način sakupi 6000 funti koje su bile potrebne za
realizaciju ekspedicije kojom je želeo da pronađe severni morski put za Kinu. Sreća za
akcionare, koji su na samom početku bili osuđeni na gubitak jer ne postoji severni morski
put za Kinu, jeste što je Kebo nekako došao u kontakt sa Rusima i umesto trgovačkog
sporazuma sa Kinom, potpisao sa ruskim carom Ivanom Groznim.

Druga trgovačka firma, mnogo veća i poznatija, koja je na ovaj način finansirala svoje
pomorske ekspedicije bila je „The East Indian Company“. Ona je za 17 godina poslovanja
emitovala akcije u vrednosti od 1.6 miliona funti. Prekookeanska trgovina se toliko razvila
da su vlasnici akcija ostvarivali profit i do 40% godišnje. Karakteristično za obe firme je to
što su vlasnici njihovih akcija bili u mogućnosti da ih prodaju mnogo pre
povratkaekspedicije.

Do širenja akcionarstva dolazi u drugoj polovini XVIII veka, posredstvom industrujske
revolucije, kada su posredstvom akcija prikupljen neophodna sredstva za osnivanje prvih
preduzeća u industriji, što je bila inicijalna kapisla i za druge grane – saobraćaj,
rudarstvo,finansije.

Jedan od osnovnih razloga začetka akcionarstva, odnosno emitovanja akcija, jeste
prikupljanje manjih suma kapitala koje su se nalazile u više ruku, kako bi se ta sredstva
koncentrisala radi finansiranja skupih projekata. Drugi razlog je što se akcijama
premošćava vremenski period od ulaganja do profitiranja, odnosno, mogućnost dalje
prodaje akcija. Glavna karakteristika akcija je u tome što kupovinom kupujem i udeo u
vlasništvu firme sa svim rizicima i benefitima ali bez naše direktne odgovornosti. Takođe

akcionari nikako ne mogu izgubiti više od onoga što su uložili, za razliku od duga gde je
dužnik odgovoran cijelom svojom imovinom.

Danas je ovaj vid organizovanja i prikupljnja sredstava široko rasprostranjen, a
akcionarska društva se dele na dve vrste, zatvorena ili privatne korporacije i otvorena ili
javne korporacije. Zatvorena akcionarska društva se neretko sastoje od manjeg broja
akcionara i postoje ograničenja u prometu akcija, a akcijama se ne trguje na berzi. Na
drugoj strani se nalaze otvorena akcionarska društva gde ne postoji ograničenje u
prometu i njihovim akcijama se slobodno trguje na berzanskom i vanberzanskom tržištu.

Jedan od razloga dominacije akcionarstva je i to što životni vek organizacije nije povezan
sa životnim vekom vlasnika, što je slućaj kod nekih drugih oblika vlasničkih preduzeća.
Takođe i lakši pristup finasnijskom tržištu i veće mogućnosti sakupljanja kapitala su
odgovorne za njegovo održavanje i rast.

2. AKCIONARSKO DRUŠTVO- Pojam

Akcionarsko društvo je društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu
akcionara radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je
osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. Akcionarsko društvo ima sledeća obelež ja:

1) to je društvo kapitala u kome nije bitno ko u njemu učestvuje s kapitalom nego je bitan
ulog u osnovni kapital društva čija pravna sudbina nije vezana za lice koje ga je u društvo
unelo (po pravilu ulog ostaje u društvu i kada se akcionari menja ju);

2) osnovni kapital (minimalni osnovni kapital društva određen je zakonom) podeljen je na
akcije koje se, po pravilu, pravnim poslovima mogu prenositi sa jednog na drugo lice;

3) akcionar odgovara za obaveze društva do visine svog uloga a ne odgovara za obaveze
društva svojom imovinom jer je imovina društva, kao i kod ostalih društava, odvojena od
imovine akcionara;

4) srazmerno kapitalu koga ima u društvu (broju akcija) akcionar ima pravo na upravljanje
i