UNIVERZITET U NIŠU
EKONOMSKI FAKULTET
Mentor:
Student:
Niš, maj 2017.
ZAVRŠNI RAD
Alijanse u međunarodnoj
logistici
Predmet: Međunarodna logistika
Pored spajanja, koja se temelje na partnerstvu, često se u praksi susreću i
preuzimanja koja se mogu javiti u nekoliko oblika, i to kao: horizontalna, vertikalna i
konglomeratska. Preuzimanja imaju dugu tradiciju u Sjedinjenim Američkim
Državama.
Taj proces podstiče eksterno okruženje u kojem uočavamo jačanje globalizacije
i suočavanje s konkurencijom iz celog sveta, sve snažnija turbulencija odnosno učestale
radikalne promene na tržištu, te nužnost akumuliranja značajnih finansijskih sredstava
kako bi se pratila odnosno primenjivala najnovija tehnološka dostignuća.
Menadžeri multinacionalnih korporacija nastoje da uz pomoć nekog od oblika
strateških alijansi, ostvare konkurentsku prednost na svetskoj tržišnoj sceni. Stoga se
stvaraju poslovne mreže odnosno alijanse sa partnerima izvan nacionalnih granica.
Male zemlje su u puno većoj meri prisiljene poslovati sa drugim državama
odnosno izvoziti i sarađivati na globalnoj razmeri, dok su velike zemlje u većoj meri
samostalnije u odnosu na manje države. Međutim, bez obzira na tu činjenicu
međunarodna ekspanzija jedan je od imperativa velikih nacionalnih privreda.
3
1. STRATEGIJSKE ALIJANSE KAO OBLIK KOOPERACIJE
Kompanije koje čine sastavni deo kanala marketinga uglavnom teže ostvarivanju
svojih sopstvenih interesa koji obično nisu u koliziji, pa su kanali marketinga često u
konfliktnom odnosu umesto da je taj njihov odnos zasnovan na elementima kooperacije.
To nije slučaj sa strategijskim alijansama, jer kod njih članovi kanala marketinga
funkcionišu kao celina, pa samim tim strategijske alijanse predstavljaju rešenje za ovaj
problem.
1.1. Definisanje strategijskih alijansi
Strateške alijanse predstavljaju oblike saradnje dva ili više preduzeća u funkciji
povećanja njihove inovacione sposobnosti. Ta preduzeća su povezana pravno,
ekonomski ili interpersonalno što ih uslovljava da posluju prema jednom zajedničkom
cilju. Takođe, predstavljaju oblik poslovnog povezivanja firmi gde se zadržava
samostalnost ekonomskih aktera u toj vezi, a interaktivno učestvuju u kontroli izvršenja
određenog programa zbog kojih se se okupili s obzirom na više zajedničke ciljeve.
Strateške alijanse podrazumevaju ustvari strateško partnerstvo koje omogućava
tako orjentisanim firmama postizanje boljih performansi na globalnom tržištu na osnovu
kombinovane snage firme, koje su zajednički usmerene ka postizanju istog cilja. Firme
se okupljaju zato što su potrebne jedne drugima, deleći međusobno rizik ostvarivanja
zajedničkog cilja.
Strateške alijanse predstavljaju kombinaciju: zajedničkih ulaganja i licencnih
ugovora, zajedničkih istraživacko-razvojnih aktivnosti, ugovora o dugoročnom
snabdevanju sirovina zaključenih između preduzeća iz različitih zemalja. One se
dizajniraju u cilju poboljšanja ili radikalne promene konkurentske pozicije, zahvaljujući
razvoju novih tehnologija, novih proizvoda i novih tržišta.
Sam izraz “alijansa” je dosta u upotrebi i upravo iz tog razloga postoje i mnogi
drugi nazivi za alijanse, kao što su: bliski odnosi, partnerstvo, racionalno upravljanje,
hibridno upravljanje, vertikalna kvazi integracija i privrženi odnosi. Jedino u slučaju
5
Alijanse se osnivaju da bi se iskoristili postojeći resursi i kompetencije ili da bi
se razvile nove mogućnosti radi kreiranja konkurentske prednosti na globalnom tržištu.
Bitno je imati u vidu da su mnoge alijanse prestale da postoje tako što je jedan od
partnera preuzeo drugog.
„Strategijska alijansa je sporazum između dve ili više strana o kolaboraciji u
specifičnim oblastima. Sporazum može imati ograničeno dejstvo u smislu razmene
određenih informacija ili može da se odnosi na ekstenzivno učšće u marketingu,
proizvodnji i laboratoriji. Može se odnositi na određene proizvode i tržišta, ili može da
bude dalekosežan i da se odnosi na globalnu kolaboraciju. Može specifično da se odnosi
na određeno zajedničko ulaganje i konkretan zajednički poduhvat, ili se može odnositi
na zajedničke troškove makroinvesticija ne samo u oblasti istraživanja i razvoja već i
kod konstrukcije, proizvodnje prototipova i testiranja na terenu. Može se formirati kao
nukleus konzorcijuma sa namerom da se privuku budući partneri tokom vremena, ili se
može formirati kao ekskluzivna alijansa. Broj varijacija na temu je ogroman.”
2
„Alijansa nije igra sa nultim ishodom, gde jedan partner dobija a drugi
bezuslovno gubi (ili gube). Alijansa ima smisla ukoliko ogromni uloženi napor i trud
oko planiranja i koordinacije zajedničkih aktivnosti i odvijanja složene upravljačke
funkcije, doprinese ostvarivanju očekivanja partnera da će kombinovanjem snaga
ostvariti konkurentsku prednost.“
3
Značajne su karakteristike samih organizacija koje ulaze u sastav alijanse. One
se mogu grupisati prema:
●
sposobnostima i resursima ( struktura, strategija, sistemi) i
●
otvorenosti ka učenju ( veštine, zajedničke vrednosti, kadrovi, menadžment
stil), koji su oslonjeni na samu organizacionu kulturu.
Poslovanje u globalnim razmerama stimuliše sklapanje alijansi zbog sledećih
razloga:
●
potrebe za specifičnim resursima ili tehnološkim kapacitetima koje određeno
2
Đuričin, D., Janošević S., Kaličanin, Đ. (2011): Menadžment i strategija, šesto prerađeno i dopunjeno
izdanje, Ekonomski fakultet, Beograd
3
Levi - Jakšić, M., red., Inovativno preduzeće - upravljanje dinamikom tehnologije i razvoj inovativne
organizacije, FON, Beograd, 1995.
