Opšta uputstva za investiciono održavanje
MERE NEGE BILJNOG MATERIJALA SA KALENDAROM RADOVA
Specifičnost podizanja zelenih površina, posledica je karaktera i osobina "građevinskog"
materijala koji predstavlja osnovu i najvažniji deo svake zelene površine, bez obzira na njen
položaj, značaj i osnovnu namenu. Biljke bez kojih se, naravno, zelena površina ne može ni
zamisliti, predstavljaju žive organizme, sa svim osobinama koje karakterišu živi svet: one rastu,
uvećavaju svoje dimenzije, menjaju okolinu i odnose koji u njoj vladaju - jednom rečju, imaju
aktivni odnos prema okolini i u prostornom, i u vremenskom i u biološkom smislu.
Iz tih razloga se proces podizanja zelene površine ne završava u roku koji je uobičajen u
građevinskoj delatnosti i koji, čak i u ekstremnim slučajevima nije duži od jedne decenije. Most,
zgrada ili put trpe promene materijala pod uticajem atmosferskih pojava i habanja pojedinih
elemenata, ali tokom čitavog postojanja zauzimaju isti prostor. Njihova ukupna funkcionalnost
opada tokom vremena. Zelene površine - vrt, odnosno biljke na njima - u njemu, međutim,
menjaju se zapreminski, tj. zauzimaju sve veći prostor, a njihova funkcionalnost tokom više
decenija (pa i duže) neprekidno se povećava. Da bi takva površina mogla da pruži sve što je
predviđeno njenim funkcijama potrebno je biljke štititi od uticaja bolesti i mikroklimatskih
nepovoljnih uticaja (vetrovi, suvišne padavine ili suše, nagle atmosferske promene).Osim toga,
biljkama je nužno pružiti dovoljne količine hrane, uklanjati delove kruna koji su oboleli, slomljeni
ili suvi, obezbediti svakoj biljci dovoljno prostora, svetlosti, itd. Ovaj niz mera, zajednički
nazivamo mere negovanja zelene površine i one su sledeće:
mehanička obrada zemljišta (okopavanje)
dodavanje vode (zalivanje)
dodavanje hranljivih materija (đubrenje)
orošavanje
zaštita stabla i korena
zaštita od bolesti i štetočina
orezivanje
Prva tri postupka, tiču se negovanja zemljišta na kojem biljke rastu, dok se ostali odnose
na same biljne individue. Redovno primenjivanje svih ili većeg broja navedenih postupaka
obezbeđuju dug vek biljaka u vrtu, a samim tim i njihovu visoku funkcionalnost.
NEGOVANJE DRVEĆA
ZALIVANJE
Potreba biljaka za vodom zavisi od više činilaca, pre svega od zahteva same biljne vrste,
zatim od starosti biljke (da li se dovoljno učvrstila na mestu sadnje) kao i od sušnog i toplog
perioda godine.
Polazni momenat prilikom utvrđivanja konkretnih potreba za vodom pojedinih stabala
drveća, predstavlja ukupna suma padavina u toku godine, njihov raspored po godišnjim
dobima.
Ukoliko se zaključi da u zemljištu, do dubine od 25 cm nema dovoljno vode mora se
dodati oko 50-70 l vode po stablu, svakih petnaest dana - u toku meseca Juna, Jula, Avgusta,
pa i Septembra (kontrola vlažnosti zemljišta na dubini od 25-30 cm - dubina jednog ašova, se
obavlja tako što se sa ove dubine uzme uzorak zemlje u šaku, ukoliko se čestice stezanjem šake
drže zajedno, slepljene, vode u zemljištu ima dovoljno).
Podrazumeva se da će potrebna pomenuta vrednost biti znatno manja ako je reč o letu
sa dovoljno kiše, naročito kada su one česte. Pod ovim se ne podrazumeva voda koja pada u
vidu jakih letnjih pljuskova, jer ona najvećim delom oteče površinski. Dodavanje vode obavlja se
u periodu dana koji nije previše topao, ujutru ili uveče.
Naravno,ovo su uputstva u slucaju da je automatski sistem iz nekog razloga privremeno
iiskljucen.
OROŠAVANJE
Orošavanje asimilacionih organa stabala drveća predstavlja meru negovanja čiji je cilj da
ukloni različite vrste taloga sa površine lista. Najbolji efekti postižu se ako se orošavanje izvodi
uveče ili noću, jer se tako izbegava "progorevanje" listova usled prelamanja sunčevih zrakova
kroz kapljice vode. Prilikom prskanja voditi računa da se prska indirektno, kako jaki mlazevi ne
bi polomili grančice ili pokidali listove (pad vode treba da je što prirodniji - kao kiša).
Učestalost orošavanja je jednom u toku tri meseca (letnjeg).
MEHANIČKA OBRADA ZEMLJIŠTA OKO STABALA (OKOPAVANJE)
Obrada zemljišta oko stabala ima veliki značaj za normalan razvoj korenovog sistema, a
preko njega i za razvoj cele biljke. Preterana sabijenost zemljišta ne dozvoljava korenu da se
normalno razvije u dubinu i širinu i sprečava prodiranje potrebnih količina vode, vazduha i hrane
u dublje slojeve zemlje.
Okopano tle dugo ostaje vlažno, jer se obradom površinskog sloja razara sistem kapilara
i sprečava brzo isparavanje.
U toku godine izvode se tri okopavanja: s proleća, u leto i kasnu jesen.
Dubina tla do koje se vrši obrada je različita u zavisnosti od doba godine i kreće se od 15
cm u proleće, preko 10 cm leti, do 20 cm u jesen u zavisnosti od veličine sadnice.
