Zelene zgrade

Uvod:
Ekološke zgrade uklapaju se u prirodnu okolinu – ne uništavaju vegetaciju na zemljištu gradnje, a posečeno rastinje nadoknađuje senovim. Tokom projektovanja i gradnje vodi se računa o materijalu, korišćenju obnovljivih energetskih izvora i efikasnosti svih energetskih uređaja u objektu.
Koncept “zelene zgrade” je praksa projektovanja i izgradnje zgrada koja značajno smanjuje ili potpuno eliminiše uticaj zgrada na okolinu u pet oblasti:
ƒ – Prostorno planiranje
ƒ -Zaštita voda i efikasnost korištenja vode
ƒ -Energijska efikasnost i obnivljivi izvori energije
ƒ – Racionalno korištenje materijala i resursa
ƒ – Kvalitet unutrašnjeg prostora.
Zgrade, posredno i neposredno, u velikoj meri utiču na životnu sredinu. Od ukupne energije koju potrošimo za jednu zgradu tokom njenog veka, preko 80 odsto čini energija potrošena tokom korišćenja, a tek nešto više od 15% čini energija potrebna za gradnju i rušenje, odnosno rekonstrukciju . Veliki potencijal za smanjenje štetnih uticaja zgrada na životnu sredinu ima unapređenje postojećih zgrada i urbanih sredina, ne samo u smislu energetske efikasnost već u smislu šireg, zelenog pristupa ovom problemu.
Zelene zgrade ne samo da troše između 30 i 50 odsto energije manje u odnosu na konvencionalne objekte, već imaju i 35 odsto manju emisiju gasova sa efektom staklene bašte, 40 odsto manju potrošnju vode, i stvaraju čak 70 odsto otpada manje.

Slika 1. Zelene zgrade ne utiču negativno na okolinu

1. Zeleni dizajn

Sa porastom broja arhitekata i građevinara koji su svesni ekonomskih prednosti zelenih i energetski efikasnih zgrada raste i potražnja za savetodavnim uslugama i konsaltingom u oblasti odgovarajucih tehnologija i procesa, kako kod velikih, tako i kod manjih gradjevinskih firmi. To je odlična prilika za preduzetnike i nezaposlene sa iskustvom u oblasti zelene arhitekture, dizajna i inženjerstva.
Zelene zgrade ce donositi finansijsku dobit u više različitih oblasti, od direktne uštede usled smanjenja potrošnje energije preko povećane vrednosti na tržištu nekretnina (uključujući i preprodaju), povećane produktivnosti zaposlenih i njihovog dužeg zadržavanja u zelenim objektima, pa sve do raznih stimulativnih kredita zbog smanjenja emisije CO2.
Takva širina otvara mogućnost za angazovanje različitih profila stručnjaka. Pojaviće se povećana potražnja firmi i pojedinaca sa specifičnim znanjima i veštinama, poput stručnjaka za najnovije procese glaziranja prozorskih stakala, onih za poboljšanje klimatizacije, grejanje i ventilacija ili rukovodioca projekata izgradnje i održavanje zelenih objekata.

2. Na vodećoj poziciji

LEED skala za rangiranje ekoloških (zelenih ) zgrada, koja je od 2000. godine i nadležnosti američkog veća Green Buildings, sadrži nekoliko desetina kriterijuma iz različitih oblasti koje zgrade moraju zadovoljiti da bi dobile odgovarajući status.
Kriterijumi obuhvataju energetsku efikasnost i emisiju stetnih gasova, potoršnju vode, tehniku konstrukcije, izbor građevinskog materijala, ali i razdaljinu na koju taj materijal mora biti transporotvan- takav transport je glavni potrošač energije. Sistem rangiranja podseća na ocenjvanje u skolama- završena zgrada dobija ocenu na skali LEED Certified pa sve do LEED Silver, Gold i Platinum.

Energetski profil zgrade po LEED kriterijumima ne obuhvata samo energiju koja se troši tokom njene upotrebe. U obzir se uzima i energija koja je potrebna za zidanje, kao i ona za transport gradjevinskog materijala do gradilista. Zbog toga se zeleni građevinci opredeljuju za materijale koji su blize mestu gradilista, čime podstiču i dalji razvoj tehnologija građevinskog materijala.
Oni se obično okreću inovativnoj upotrebi otpadnog materijala iz drugih industrijskih sektora, poput pepela . Pepeo, glavni otpad u termocentralama koje se pokreću ugljem, predstavlja delimičnu zamenu za cement, materijal cija proizvodnja zahteva velike količine energije i usput emituje znatne količine CO2.
Pored pepela, za prekrivanje krovova često se koriste i otpaci koji nastaju pri izradi polivinil-hlorid vodovonjih cevi, dok se klasični unutrašnji pregradni zidovi zamenjuju onima dobijenim iz poljovprivrednog otpada kao sto je slama. Australijanska firma Ortech i njena američka ispostava Building Materials of Whitewrights, Texas, koriste pšeničnu i pirinčanu slamu za izradu pregradnih zidova i plafona na aerodromima, u hotelima i u lancu IMAX pozorišta.
3. Efikasnost donosi dobit

Sa stalnim porastom cena električne ekergije i ulja za loženje, opredeljenje za energetski efikasnije zgrade ne bi trbalo da dodje u pitanje. Kao i u svim drugim oblastima gde je efikasnot u pitanju, međutim, realna fiskalna politika stvarnog sveta to ipak može osporiti. Problem se obično svodi na sukob dugoročnog i kratkoročnog pogleda na svet.
Dizajneri zelenih zgrada i osobe koje tamo rade i žive moraju razmotriti i druge prednosti koje takve zgrade odnose, pored smanjenih računa komunalnih usluga . Zgrade sa LEED sertifikatom donose i druge prednosti- neke od njih nisu materijalne prirode, mada večina donosi direktne novčane rezultate. Povećan kvalitet vazduha u prostorijama i veći učinak dnevnog svetla znači i srećnije i zdravije zaposlene .
To i nije neka prednost koja se može opipati; ona se, međutim odražava na duže zadržavanje zaposlenih na radnom mestu i na povećan priliv novih kadrova, uz smanjenje odsustva po svim osnovama i raznih nesuglasica među zaposlenima- to su ujedno i glavni prioriteti u industriji intelektualnog kapitala. Navedena poboljšanja obično utiču i na porast produktivnosti zaposlenih. Ušteda energije možda i jeste osnovni cilj, ali ne treba zaboraviti ni dobit usled brojnih sporednih efekata.
Sve veći broj dizajnera zelenih zgrada čak i tvrdi da koristi vise ne moraju čekati vise godina na otplatu povećane početne cene takve zgrade. Sve je vise efikasnih i ekološki prihvatljivih struktura koje ne koštaju vise od odgovarajućih konvencijalnih zdanja, a neke su čak i jeftinije.
Na obalama reke Willamette u Portlandu nalazi se 16-spratni Zdravstveni centar oregonskog medicinskog univerziteta, koji je otvoren 2006.godine. Ovo zdanje je jos jedan veliki projekat koji očekuje najviši LEED sertifikat- platinski. U njemu vazdušne struje hlađene vodom zamenjuju ventilatore i klima uređaje- Amerikaci su prvi put takvo postrojenje u velikim zgradama primenili u Skandinaviji. Za toalete su kortistili kišnicu. U prizemlju se nalaze veliki kameni blokovi koji skladište toplotu.
Na južnoj fasadi ove zgrade od 100.000 kvadratih stopa nalaze se solarni paneli koji generisu električnu energiju i istovremeno obezbedjuju hladovinu. Za ventilaciju vertikalnih otvora za stepeništa koristi se spoljašnji povetarac, umesto energetski skupih ventilatora i kompresora.