Balance score card

MERENJE PERFORMANSI

Merenje performansi je postupak za prikupljanja i izveštavanja o dostignućima pojedinca, grupe ili organizacije. To može uključivati upoređivanje sa strateškim ciljevima, kao i da li su rezultati u skladu sa planiranim. Proces merenja performansi zahteva korišćenje statističkih i drugih kvantitativnih modela kako bi se utvrdili rezultati. Pošto je nemoguće izmeriti sva
dostignuća organizacije istovremeno, posebno što se neki parametri mogu direktno izmeriti dok se drugi procenjuju opserviranjem, procena performansi se najčešće vrši poređenjem sa uzorima (benčmark).
U procesu merenja je bitno definisanje mera koje će biti korišćene za procenu merljivih i nemerljivih performansi. Dobre mere bi trebalo da imaju sledeće karakteristike (Perofrmance
Measure Guide, 2009): Relevantnost sa obzirom na aktivnosti organizacije koji se procenjuju i njene ciljeve, Razumljivost odnosno mere su jasne, koncizne i prihvatljive za širu javnost,
Uvremenjenost odnosno da informacije stižu na vreme za donošenje odluka, Uporedivost sa planiranim merama performansi i njihovim vrednostima iz prethodnog perioda,
Pouzdanost u smislu da sadrže podatke koji mogu da se verifikuju, u kojima nema grešaka i da predstavljaju meru traženih performansi. Isplativost tako da je njihova korisnost veća od troškova prikupljanja i obrade podataka.

1.1. TRADICIONALNE MERE PERFORMANSI
Za merenje performansi poslovnih sistema tradicionalno su korišćeni finansijski pokazatelji. U stvari računovodstvo je smatrano „jezikom poslovanja“ (Kaplan & Norton, 1996). U početku, čak u vreme Egipćana, Feničana i Sumerijaca vođene su knjigovodstvene evidencije koje su trgovcima omogućavale praćenje komercijalnih transakcija. U vreme eksploatacije i globalnih trgovinskih kompanija evaluacija i monitoring poslovanja su vršeni pomoću računovodstvenih dnevnika. Kasnije u doba industrijske revolucije, tokom 19. veka, razvijale su se velike tekstilne, mašinske, železničke i fabrike drugih industrijskih grana kao i trgovačke i maloprodajne kompanije. Tada se javila potreba da se izmere benefiti od ekonomije obima i uvođenja novih tehnologija. Tada su uvedeni novi sumarni finansijski pokazatelji kao što su stopa prinosa na investicije (ROI) i stopa prinosa na angažovani kapitala (ROCE). Ovi pokazatelji mogu usmeriti preduzeća da interni kapital i investicije koriste na najproduktivniji način i prate efikasnost korišćenja finansijskih i materijalnih sredstava u kreiranju nove vrednosti. Efikasnost je reč latinskog porekla efficacitas i znači uspešnost. Jedna od definicija efikasnosti je sposobnost da se minimiziraju ulaganja u ostvarivanju ciljeva preduzeća tj. “raditi stvari na pravi način”. Efikasnost se, u najjednostavnijem slučaju, kod organizacija koje koriste jedan ulaz (troškovi, angažovana sredstva i sl.) za proizvodnju jednog izlaza (dobit, profit, prihod i sl.) definiše kao odnos izlaza prema ulazu..