Centralna banka

UVOD
Prve centralne banke nastale su krajem XII veka u zamljama koje su već bile zahvaćene procesom industrijalizacije. Danas su centralne banke formirane u gotovo svim državama osim u Luksemburgu i u Hong Kongu. U Luksemburgu postoji Monetarni institut koji ima karakter centralne banke, dok u Hong Kongu funkciju centralne banke obavljaju komercijalne banke. Prva centralna banka formirana je u Švedskoj 1656 godine.
Centralna banka je centralna monetarna ustanova u nekoj drževi koja ima monopol emisije novca. Funkcije centralne banke su da održava monetarnu stabilnost nacionalne ekonomije, sprovođenje monetarno-kreditne politike, regulisanje novčanh opticaja, da organizuje i vodi platni promet zemlje, bavi se kupoprodajom deviza te propisuje stopu obavezne rezerve, kontroliše bankovni sistem, određuje službeno eskontnu stopu i sl.
Uglavnom u svim zemljama egzistira samo jedna takva banka, npr. U Srbiji Centralna banka Srbije (Narodna banka Srbij), u EU Evropska centralna banka (ECB). Međutim, negde ih je više, npr. kao u SAD, Kanadi, ali opet su te banke okupljene oko jedne Centralne banke a zajedno čine sistem federalnih rezervi (FED). Centralna banka svojim instrumentima reguliše količinu novca u opticaju. U zavisnosti od količine novca u opticaju i potreba privrede za finansijskim sredstvima centralna banka će vršiti emisiju novca ili će povlačiti novac iz opticaja.

POJAM CENTRALNE BANKE
Centralna banka je banka koja zauzima centralni položaj u bankarskom sistemu određene zemlje, u smislu da ova banka deluje kao banka drugih banaka i kao bankar države.1
Centralnu banku možemo definisati kao samostalnu organizaciju koja je odgovorna za definisanje i sprovođenje monetarne politike, stabilnost cena, kurs ali i za obavljenje drugih poslova koji su definisani zakonom.2 Emisiona ili centralna banka je specifična privilegovana bankarska institucija monetarnog sistema, državna ili pod jakim nadzorom i uticajem države; zadužena i odgovorna za stvaranje vrednosti domaće valute, za kontrolu i regulisanje novčanog opticaja i likvidnosti bankarskog sistema, i zadužena da se stara za likvidnost u zemlji i u plaćanjima sa inostranstvom. To je jedina ovlašćena banka za izdavanje novčanica i kovanog novca kao zakonskog sredstva plaćanja. Država na centralnu banku kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlašćenja u domenu vođenja emisione, kreditno-monetarne, devizne politike i regulisanja novčane mase. Pored niza zajedničkih obeležja, ovlašćenja i načina funkcionisanja, mogu se razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveno zavisi od stepena razvijenosti finansijskog sistema i infrastructure. Centralne banke se takođe razlikuju sa stanovišta odnosa i uticaja države na vođenje monetarne, kreditne, kamatne i devizne politike. Centralna banka je vladina agencija koja vrši emisiju novčanica i kovanog novca
reguliše ponudu novca i kredita u privredi, kamatne stope, devizni kurs (vodi monetarnu politiku), vrši superviziju finansijskog sistema, služi kao zajmodavac u krajnjoj instanci
upravlja deviznim rezervama zemlje, drži depozite banaka i drugih centralnih banaka organizuje obavljanje platnog prometa reguliše plaćanje i kreditiranje poslova sa
inostranstvom.
Centralna banka je javna ili kvazi – javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim pravom kontrole novčanih i kreditnih poslova. Kao “banka svih banaka”, čijim posredstvom komercijalne banke mogu namirivati svoja uzajamna potraživanja, garantuje vrednost domaće valute, vodeći politiku stabilnosti cena. Može da skuplja, obrađuje i da analizira informacije o finansijskim tokovima i o realnoj ekonomiji. Državna banka koja emituje novac i vrši kontrolu poslovnih banaka, pa se otuda i naziva “banka banaka”