Centralne banke

3. CENTRALNE BANKE POJEDNIH ZEMALJA

Za razliku od Sistema federalnih rezervi, koji je decentralizovan u 12 regionalnih centralnih banaka u privatnom, vlasništvu, centralne banke u drugim razvijenim zemljama predstavljaju jednu centralizovanu jedinicu kojom rukovodi vlada. Rasmotrićemo strukturu i stepen nezavisnosti četiri banke koje su medu najvažnijim stranim centralnim bankama: centralna banka Kanade, centralna banka Velike Britanije, centralna banka Japana i Evropsku centralna banka.
3.1. Centralna banka Kanade
Kanada je dosta kasno osnovala centralnu banku: The Bank of Canada – centralnu banka Kanade, osnovana je 1934. godine. Direktore imenuje vlada, njiHOV mandat traje tri godine, a oni imenuju guvernera čiji mandat traje sedam godina. Upravni odbor čine. Četiri viceguvernera i guverner i on predstavlja t elo nalik FOMC-u koje donosi odluke u oblasti monetarne politike.

Zakon o bankarstvu dopunjen je 1967. godine do bi se krajnja odgovornost za monetarnu politiku prebacila na vladu. Dakle, centralna banka Kanade nije nezavisna u pogledu instrumenata, kao što su to Federalne rezerve. MeĎutim, u praksi ona ipak kontroliše monetarnu politiku. U slučaju nesuglasica izmeĎu banke i vlade, ministar finansija izdaje direktivu koju banka mora poštovati. MeĎutim, pošto ta direktiva mora biti u pisanoj formi i mora se odnositi na odreĎeni, navedeni period u kojem mora biti primenljiva, mala je verovatnoća da ona bude izdata. Do danas nije izdata nijedna takva direktiva. Ciljeve monetarne politike, kao i planiranu inflaciju odreĎuju centralna banka Kanade i kanadska vlada zajedno pa je centralna
banka Kanade manje nezavisna i u pogledu ciljeva nego FED.30
29 Prikaz načina na koji FED ostvaruje kontakt s javnošću i političarima daje Bob Woodward,
Maestro:Greenspans FED and American Boom (New York: Simon and Schuster, 2000.)
30 www.bank-banque-canada.ca

3.2. Centralna banka Velike Britanije
S obzirom na to da je osnovana 1694.godine, centralna banka Velike Britanije predstavlja jednu od najstarijih centralnih banaka. Na osnovu Zakona o bankarstvu iz 1946. godine, vlada je postavljena iznad centralne banke Velike Britanije. Veće centralne banke Velike Britanije (ekvivalent upravnom odboru) čine guverner i dva viceguvernera kojima mandat traje pet godina i 16 članova koji se imenuju na mandat od tri godine.

Do 1997.godine, centralna banka Velike Britanije bila je najzavisnija od svih centralnih banaka o kojima u ovom poglavlju govorimo jer nije imala pravo da odlučuje o povećanju ili smanjenju kamatnih stopa. O tome je odlučivao ministar finasija. Situacija se promenila kada je maja 1997. godine na vlast stupila nova laburistička vlada. Novi ministar finansija Gordon Brown objavio je da će centralna banka Velike Britanije od tog datuma odreĎivati kamatne stope. MeĎutim, banci nije omogućena potpuna nezavisnost u pogledu instrumenata. Vlada ima prednost u odnosu na banku i može da odreĎuje kamatne stope ,,u ekstremnim ekonomskim situacijama” i ,,u odreĎenom, periodu”. Pošto bi se, kao i u Kanadi, odluka banke morala javno objaviti i pošto se takvo nešto očekuje samo u krajnje neuobičajenim situacijama i samo za odreĎeni period, vlada rerko ispoljava svoju dominaciju nad bankom.

Pravo određivanja kamatnih stopa ima Komisija za monetarnu politiku. Čine je guverner, dva viceguvernera, dva člana koje imenuje guverner nakon konsultacija s ministrom finansija (uglavnom su to zvaničnici centralne banke) i četiri nezavisna ekonomska eksperta koje imenuje ministar. (Interesantan je podatak da dva od četiri nezavisna eksperta prvobitno imenovana u tu komisiju nisu bili Britanci – jedan je bio Holandanin, a drugi Amerikanac, ali su obojica bili stanovnici Velike Britanije.) Planiranu inflaciju centralne banke Velike Britanije određuje ministar finansija, pa je ona manje nezavisna i u pogledu ciljeva nego što je to FED.31