Data mining

Uvod

Data Mining, vađenje skrivenih informacija iz velikih baza podataka, je moćna nova tehnologija sa velikim potencijalom da pomogne kompanije da se fokusiraju na najvažnije informacije u svojim skladištima podataka. Data mining alati mogu predvideti buduće trendove i ponašanja, omogućavajući preduzećima da naprave proaktivne, na znanju zasnovane odluke. Automatizovane, prospektivne analize prevazilaze analize prošlih događaja koje pružaju retrospektivni alati tipični za sisteme za podršku odlučivanju.
Data mining alati mogu da odgovore na pitanja poslovanja na koja tradicionalni alati ili ne mogu ili bi zahtevalo previše vremena da ih reše.
Ovo je tehnologija koja spaja tradicionalne metode za analizu podataka sa sofisticiranim algoritmima koji procesiraju velike, ogromne količine podataka. Data mining jednostavnim rečima služi za otkrivanje korisnih informacija iz velikih skladišta podataka.

 
Pojam, poreklo i primena

Data Mining je integralni deo otkrivanja znanja u bazama podataka (eng. Knowledge Discovery in Databases, KDD), što je naziv za celokupan proces pretvaranja ravnih podataka u korisne informacije.
Algoritamski je zasnovan i svaki algoritam pokušava da uklopi podatke u neki model. Zatim se bira model koji je najbliži karakteristikama podataka
Poreklo pojma data mining potiče od prvih stvari koje su se pojavile sa
pojavom računara. To su:

•    Mašinsko učenje – kao oblast veštačke inteligencije predstavlja skup paradigmi, algoritama, teorijskih rezultata i primena iz različitih oblasti veštačke inteligencije i evolucionih modela (u smislu pretraživanja) ali i drugih oblasti: statistike i verovatnoće (Bajesov klasifikator, raspodele i testovi) i drugih oblasti matematike, teorije izračunljivosti (mora postojati svest o složenosti problema i ograničenjima koja proističu iz toga), teorije (adaptivnog) upravljanja, informacione teorije, psihlogije i neurobiologije
•    Neuronske mreže, filozofije, kognitivnih i drugih nauka.
•    Veštačka inteligencija – predstavlja mešavinu konvencionalne nauke, fiziologije i psihologije, sve u cilju da se napravi mašina koja bi se, po ljudskim merilima, mogla smatrati “inteligentnom”. Baze podataka – predstavlja kolekciju podataka organizovanih za brzo pretraživanje i pristup, koja zajedno sa sistemom za administraciju, organizovanje i memorisanje tih podataka, čini sistem baze podataka. Iz ugla korisnika, podaci su na neki način logički način povezani.
•    Prepoznavnaje oblika (paterni)